Црњански, Милош - Сеобе 1
Прескачући, прекодан, са својим младим официрима јаркове, и учећи нове војнике да бацају читаву малу бурад барута у ровове, ознојен и барусав, он је долазио тек пред вече да
банак, покривен покровцем, могао је кроз трску да види скоро целу околину града и све бедеме, а осим тога и све сваје јаркове. Имао је, прекодан, шта и да гледа.
Рат му се, изгледа, беше досадио. Кад једне ноћи Французи загатише рукавац и пустише таласе Рајне на опсадне јаркове, тако да се коњи подавише, кола поломише, топови заглибише, Исакович је у својој колиби мирно спавао.
Бабетина му се појави на место прве љубави, празнина на место градова, у којима је живео, трговао, или копао јаркове, пуцао и тукао људе.
ноћи, и у месечини сјајној, погубише и разбегоше, тако да су се, вриштећи, узалуд довикивале по мраку, падајући у јаркове и покривајући рукама и сукњама лице, да бар не виде врага, који ће их свакако однети.