Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А немој се, тасте, препанути ни за твоју ђецу убринути. Ја ћу ђеци, мојим шуревима, хоћу њима рухо пром'јенити, а у турско рухо облачити: око главе бијеле кауке, а на плећи зелене доламе, а на ноге меневиш-чакшире, о појасу сабље
Водиш ли ми замјеницу, сине, која ће ме јутром зам’јенити, двор помести, воде донијети, поређати господске столове?“ Ал’ бесједи Милић барјактаре: „О старице, моја мила
Иде с воде, носи воде ладне, хоће мене стару зам’јенити!“ Ни би снахе, ни од снахе гласа, веће мајка кука од жалости, кука тужна како кукавица, а преврће како ластавица, и
немојте радити, него мене старца послушајте: ја сам гледô у нашем инџилу, ово наше дуго бити неће, него ће се пром’јенити царство; већ се, синко, подобрите раји: од харача раји отпустите, нек је харач кô што Мурат рече; прођите се глоба и