Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Окна се гасе; и ноћ зија Језива. Канда у те доби — На прагу стоји весник коби, А зидови су пуни змија. ОМОРИНА Препукла земља жедна вапи, Од
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Моје те срце тражи, кука за тобом, кунем ти се умире за тобом. Боже, ово је ужас... Убија ме ова језива смртоносна празнина самоће.
Горе, у оној мртвој полумрачној шупљини, у оној смртно хладној тишини торња, пирила је језива хладноћа тешких и ледених звона, пуних оног својственог ћутања у неком ужасно мирном и мртвачком ставу савршене
А она живост и метеж на перону, узбуђени и дирљиви узвици, она јурњава, језива радозналост и запомажућа брига оног поманиталог од нестрпљења света, што се безумно напрегнут, распитивао о својима и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Позваше и потпоручника Александра у извиђање. Војници ћуте. Када за моменат престану пуцњи топова, језива тишина завлада око нас... А то још више појачава стрепњу. Стање ишчекивања постаје већ несносно.
све су даље, још неко роморење... Наједном се све утиша. Само ноћ и језива тишина... Петар нишанџија обрглио цев и укочено гледа у даљину.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
си, Ни докле ће бити ове тужне смèне Онога што волиш и мрзиш, ни да си Један фантом света, један облик сèне, Док језива киша постељу ти кваси, Где се најзад лêже, и трули, и вене.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Поред њега, у њен поткорућен лежај брзо се увуче студ, језива као одран човек, и он виде Мијата како се, дугачак и мршав као кер, протеже у његовој постељи.
Недра су влажна и топла. Њим суну дрхтавица, слатка и језива. Никад таква. Трже руку од врелине, од сласти, од греха, од...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и топло, а небо мирно, мирно и мило, као увек о примирју кад се ни са које стране не чују пуцњи, ни мрска, потмула и језива тутњава топовска.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тај исти пијетет захтијева да језива фотографија на којој је ретуша драгој умрлој особи наказно изобличила уста и нанизала јој низ мишји ситних бисерних
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
како пропаст плете За народ што је из свога страдања Подиг'о престо отаџбине свете, Олтар слободе и небо надања. Језива сабласт пропаст њему плете.
Ћипико, Иво - Приповетке
Кад се лађа примаче Пропаду, жене умукоше посвема; још се чује само хитро ударање весала, а чим су ближе, језива их зебња у животу подилази, па жене и чобанчад тискају се ближе једно другоме.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
За све време трајања дугога увода зашто се изгубило царство, глас му је био једна језива тужбалица док се војске не сударише: он тада подиже главу и обори очи на Хамзу крај оџака, који га побожно слушаше.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У неко доба ноћи Бугари се притајише. Штитиле су их жице, те су ваљда мало спокојнији. Планином је овладала језива тишина, да човека страх ухвати.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Онда би се на једном тргао, занио, подбочио би рукама слабине, окренуо би се према торовима, око којих се разлијегаше језива писка орлова и студено грактање врана и гавранова, па би као упола јаукнуо: — О ви црни врани и орлови, наједите се,
Ћипико, Иво - Пауци
И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела... Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде. У очи бије снијег, а над главама крше се гране.
— Али одмах паде му на памет: „Што могу да радим?” и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња. Још док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња што слутијаше на зло.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
да може од обасјаних ногу Марија Бити губица Океана сипљивих разбијена; Глечере, сребрна сунца, сводове усијане, Језива наседања по смеђим заливима Где џиновске змије од ваши прождиране Падају с дрвета у грчевима, са црним мирисима.