Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У једној другој приповеци, Они, налази се ваљда најзанимљивији пример. Јунакова болест на смрт, његово тихо умирање, паралелно се даје или, боље рећи, метонимички се повезује с губљењем личне воље
Сведена на најпростије односе, јунакова психодинамика - па и драматичност у развијању сижеа - најчешће долази отуда што се тежња породице ка самоочувању,
у развијању сижеа - најчешће долази отуда што се тежња породице ка самоочувању, оличена у родитељском ауторитету, и јунакова тежња ка личној срећи, везана за његов осећајни живот, готово по правилу налазе у опреци.
с краја на крај приповетке гледа његовим очима, и дато му је да опажа оно - и само оно - што су могла опазити чула јунакова. Затим, јунак ниједном није по имену назван: једноставно је „он”.
Оно се, на изглед, одмиче од онога што се зове душа јунакова, отуђује се од ње. Тада и делује као маска. Иза тога се налазе извесна скривенија и ситнија, али зато и учесталија
(опажајни) живот значајан за разумевање ликова, види се и по томе што аутор у роману не пропушта да нам саопшти кад су јунакова чула отупела, обамрла или су се, напротив, активирала.
383 Књижевна судбина јунакова, могло би се с добрим разлозима закључити, тече паралелно с понашањем његовога ока: оно оживљује, постаје осетљиво,
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
века. Предестинација јунакова моћно је средство за увођење бројних и разноврсних поетских и реторичких облика. У служби повести о српској историји