Употреба речи кајгану у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

« — Е, дакле, ’ај ’те, извол’те, извол’те, прихватите са мало — понуди их домаћин кад домаћица унесе кајгану, омиљено путничко јело. — Извол’ те, чесњејши, дед’, Спиро! Путници поседаше. Нуде домаћина. Он се извињава.

Ово је баш оно што кажу: »Кошта га к’о светог Петра кајгана.« Ја сам платио и ту стиву лулу и ту кајгану. Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари кад су рекли: »Чувај се попа«; а ја сам им’о посла с два попа и

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Упитах је шта ће бити ако унутра, кад почнем да га гутам, нађем неизлежено младо, а она рече да ћу у том случају јести кајгану с месом и насмеја се. Месец се као у филмовима из Индије полако и декоративно пењао у небо.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Већ је петнаест година како служи у просвети; он мири децу, чисти школу, прави добру кајгану учитељу, и помаже му у буђењу политичке свести по околини.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

(7.јануара 1848) КАЈГАНА „Мила мамо, слатка мамо, Вазда добри бесмо, Де кајгану начини нам, Баш се зажелесмо!“ Тако деца лепо моле, А слуша и маја, Ложи ватру, спрема таву И масла и јаја.

“ Скочи мајка од огњишт(а), Деце јој је жао. Скочи јадна, ма некако Тавицу изврати, Па кајгану свуколику У пепео спрати.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

На вратима је дочека домаћица: — Еј, веселнице, скапала си од глади. Да ти начиним часком кајгану ? — Не треба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Па се неко увукао тамо кад стрине није било код куће, и направио кајгану, да је Итебеј и сад, гром га спалио, памти. Њихов се смех ори.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Тако ћеш ми сваки пут промахати собу. Дакле, тако. А знаш ли да зготовиш кајгану? — Ама зар ја?! Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус.

У томе стиже и вечера. Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир. Поседаше сви. Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.

— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и снујући планове, дотле је Максим

и крупним корацима ходао по собици размишљајући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајгану не размишљајући баш ништа.

Док је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! — Е, време је да се одморимо! — вели Срета.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ЦМИЉА: Кад би ја могла да будем сигурна да неће остати у ону ногу фаличан... ИКОНИЈА: Спремај ту кајгану, и мало мање фантазирај!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности