Црњански, Милош - Сеобе 2
Шизматичка црква била је прекопута. Право запрепашћење, међутим, настало је, међу хусарима, и кирасирима, кад су почели да им деле дупли профунт и кад су догурали пет буради вина.
Довољно је, међутим, да почне да губи на карти, па да полако сви клисну, да га оставе самог са кирасирима, док све не изгуби. Па да се онда сам самцит, кроз празне улице Темишвара, враћа, кући.
свега тога, кроз капију принца Евгенија Савојскога, па су, затим, нестала, са ситном игром коњских ногу, и пратећим кирасирима, чије је оружје светлуцало, у облаку прашине, коју је Гарсули дизао куд год би стизао.
На изненађење Трифуново, његова се жена прочу, међу кирасирима, да добро игра полонезу. Ђурђе је имао обичај да каже: „Игра та, чим обуче чизму!
Ту младу жену био је довео у Варадин, из Темишвара, један од најбољих јахача, међу кирасирима ђенерала Сербелони, капетан Падовани. Мали, црн, мајмунског лика, али зјело богат.
Седео је, каже, неко време, у предсобљу, међу кирасирима, који су га гледали, као да се спремају да га исеку, у својој мржњи. Да би и он чуо, спомињао се и капетан Терцини.
Његово благородије сад зна, откуд у Срба, у сирмијским хусарима, та уображеност, међу кирасирима. Исаковичи су имали обичај, у Темишвару, кад пролазе крај кирасира, надодољених, са великим шлемовима на главама, да
И да је отишла само зато, што је, пред његову женидбу, отпуштена. Међу кирасирима, у Темишвару и Осеку, било је много официра, већих парајлија, него он, који су били вољни да плате и више, за ту
Они, за њу, нити су туђини, нити шизматици, нити су криви, што им нема места међу кирасирима Сербелонија. Њу, каже, везују, за Исаковиче, јаче везе од потписа Стритцескога – везе, срца, љубости, сретних дана.
неуморно, тужити се, и на своје заслуге се позивати, ићи на суд у Темишвару, у Варадину, у Осеку, у Бечу, тући се са кирасирима, а не куће продавати, и селити се, као Цигани са чергами. Боље би било да су остали, а Гарчулу, просто, упљескали.
Црњански, Милош - Сеобе 1
трчао је тешко, вијући се, савијајући се и љуљајући се, тако да је из далека, из кола, откуда га је Комесар, са својим кирасирима, посматрао, изгледао као неки велики цвет, сад бео, сад рујан, што се повија на ветру.
Кад га одведоше горе на балкон, није се много извињавао. При ручку, у свечаној дворани команде, међу кирасирима, прилично се поднапио, а пред вече, у приватном салону ђенераловом, рано је заспао.