Употреба речи клатило у књижевним делима


Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- рекох. - Мораћемо да причекамо! - учини ми се да Грета климну главом, па се испружих на леђа. Сунце се клатило на небу као огромна златна риба. Сетих се Рашидине косе, а онда мајке. Синоћ је била избезумљена.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Могуће, могуће... Али пси нису лајали, а планина је језовито ћутала. А звоно се и даље јогунасто клатило, и ја отворих очи. Звони... звони... дрхтаво и тужно, однекуд из даљине, из долине, из неког села, са неке цркве.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И устајући погледам у огледало. Тамо, у том огледалу, испрсканом милионима ситних црних пега клатило се нешто у магли, зацрвенело, тршаво, тупо.

Погледао око себе или у огледало, свеједно: свуд се угибало, таласало, клатило, ковитлало. Као да сам насред океана и да јашим даску.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Никад се није раздвајао од њега, распеће га је стално куцкало по прсима, клатило се обешено о танку опуту око врата. Артемије По овој жези, сада, Лаушеви коњаници леже крај какве речице, мутне од

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности