Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Али заман муке: На раскршћу сваком увек сам се срео С кажипрстом кобним невидљиве руке. Хтедох у свом срцу да глас себе чујем, А ја чух у слуху глас ко зна од куда...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
црних слугу и скупих ћирица — Дрхти пред протестом што век овај носи, Свет савести глуве искривио лица Пред питањем кобним:“ Шта ћеш овде? Ко си?” “Шта ћеш овде, ко си, узданицо смрада, Гомило бакшиша и колевко блата!
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Размишљања само о корисности не могу да претегну већу добит за цивилизацију. Суочени смо са кобним проблемима који не могу да се реше обезбеђивањем материјалне егзистенције, ма како она била обилна.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
је, дакле, и у потаји посматрала газда-Марка све док није замакао у свој „доњи крај ”' , у који ће и она ускоро са кобним знамењем сићи, али то још не зна, премда је узнемирена.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У мени гори једна света ватра, И моје срце све грли и љуби... Снагу ми душе никада не сатра Замахом кобним живота бич груби. Горд сам и сретан што се вазда могу Уздићи вјечној љепоти и Богу, И божјег срца бити један део.