Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
се, барем да наслутимо како би изгледао један изнутра сачињен опис балканске културе, који је по правилу неодвојив од конкретнога људског опажања и доживљавања. У томе је улога књижевности, и уметности уопште, у ствари непроцењива.
Речи тек потом долазе. Али са доласком речи и започиње прави творачки чин, мука и радост конкретнога вербалног отелотворења: речи јесу и нису „тон“ и „звук“, оне прихватају „композицију“ и истовремено јој се опиру.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
говорникова) у приповедном су тексту већ по природи ствари везане за имагинирану конкретну говорну ситуацију и за конкретнога јунака-говорника.
Али, на основу приказа просторних односа, на основу конкретнога њиховог опажања садржаног у именовању „она два” и „ова друга два супротна”, са сигурношћу можемо реконструисати како
Јер је заменица чист упућивач, без конкретнога (предметног) значења, без импликовања ма каквих одређених својстава, која за јовчу самог његова жудња заправо и нема.