Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Ружина кућа искрсава с једином претходном опоменом, с лавежом паса, сасвим изненада иза шумарка, хајдучки укопана у косину брега, полускривена високом травом и каменим оградама. Укућани их љубе у уста и износе пред кућу тежак славски сто.
Оборио је грубо на хаубу. Нина покуша да се усправи, али јој у том тренутку пуче потпетица. Врати је на косину метала одлучан покрет дланом, који је једноставно приби за »дијану«. Ова се благо заљуља.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћим га поново зове, чује: глас му је благ, не љути се, не верује да се отац не љути, иде к њему суљајући се низ меку косину очевог „дођи, Ђорђе“, и седа поред њега на праг старе куће. Не гледа у оца. Ћуте.