Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Шкрипе шкриње, полице кревет срушен, проваљен, а климаве столице под чизмама крцкају. (Скочи мачак с пенџера уврх трешње попне се.) - Претурање, лупњава. Ц пећи чунак тандркне.
Тренуци то су несловни и словни. Ништина шкрипи, крцкају јој шарке а гареж веје, угарци се дробе, док видик пуца с разломка деобе.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Загуши га тишина: звона су замрла у измаглицама сванућа, па греде крцкају у крову пусте, јалове и проклете Василијеве куће. И против себе ће данас. Аћим скочи с кревета.
— Иди, зови ми Симку! — Из Србије ће и врапци побећи. Људи ће месиштем сасвим да усмрде земљу. За Николом крцкају таванске стубе. И тог ће гада најурити из куће. Начинио му од куће хајдучку јазбину.
Апсанџија не спушта резу. Врата, и себи претешка, клате се и крцкају, крцкање се наставља у јези умирања што дуго траје, а нема руке да га одложи, да заустави звонко кидање и гњечење
Тамо дале, у селу, нема ни паса ни петлова. Не може напред, стоји. Меко крцкају колена. Тишина наваљује путем, из дрвећа, с неба, и гаси нарицање. Помор. Не мисли. То чује.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Официри извадили по једну ногу из узенгија, ради одмора, и док шкрипе седла и крцкају, они се опустили и дремљиви клањају као прстенџије.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Какав смели вираж... Одједном се хука истопила. Тишина тешка, страховита. Чуло се како звижди и крцкају везе на апарату. Мотор се Елиса се угасила и од чаробне постала вом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Житко блато развлачи се као тесто. Вочићи исколачили очи и подавили грбине, а кола крцкају под теретом. — Ајд ојс! Стока малаксала. Људи одупиру леђима. Батине пљаште. Ни име божје се не штеди.