Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А јошт ако је учен а зао, строптивонараван, пакостан, лукав и злобан, онда се управ крсти од њега и „господи помилуј” вичи, зашто је такови с намјеренијем и са знањем зао, а ко је на ови начин зао, подај му
Ко год вели да добро верује, а видиш га да зло дела, крсти га се; таки и с богом лаже, некамоли неће с људма. Ко разумно, поштено и праведно живи, он таман верује како
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
долазила пет попова, но нисмо делили, него наши нуријаши од нас пет кога првог нађу, зову га, те чита молитву или крсти и проче; и сваки попа неће рећи: „Није то моја нурија, нећу да те венчам, или молитву читам” — него сваки сврши за што
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Орли од бисера леже по твом скуту, Крсти по стихару, и сафири вратом; Мирисе Истока остављаш по путу; Твога коња воде поткована златом.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ми потрчасмо њој под икону и сви клекосмо, а Ђокица клекао пред мајку, окренуо се лицем њој, крсти се и, сироче, чита наглас ону половину Оченаша што је већ био научио.
Онда се опет крсти и љуби матер у руку, па опет гледа у њу. Из њених очију теку два млаза суза. Оне беху управљене на свеца и на небо.
Поп се трипут пољуби с њиме. Онда понијеше дијете у цркву, и она се напуни народа Тако се дијете крсти, и надјенуше му име Марија. Кад га опет вратише у кућу, Мићо изнесе поново ракију. Прву чашу даде куму Нинку.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Господин попа оде у цркву да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак. На вратима га дочекује Неца гологлав и мало постиђен,
« Понекад се господин попа помало, бога ми, и зачуди кад му тако дође Аркадија црквењак па га позове да крсти. — За кога оно рече? — запита неки пут господин попа црквењака.
се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње, па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапћући: »О, боже, опрости мене грешну!
А гђа Сида се само крсти иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: »О, часни те, девојко!« Гђа Сида није могла то да трпи,
А гђа Сида се само крсти иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: »О, часни те, девојко!« Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен
не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине! Ју, боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори! — Е, ал’ приповеда ми гђа натарошевица...
Кад га узе на кола, прекрсти се још једаред онако махинално, видећи гђу Сиду како се крсти на вратима, па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.
О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија: тумарати тако брез нужде по блату! Е, ово ти је баш права каштига божија за
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Он, одједном као да се отрезни, скочи. Сви опет још у већи смех. А он преплашен, бризну у плач и поче да метанише, крсти се, муца: „Света Петка, Света Петка цркву гради Господе помилуј, Господе сажалуј!“ Они још у већи смех.
Африка
има мојих ствари, он, иако предлажем да пола одбацим, скида бар трећину паприка, а онда седа крај мене и шофера, крсти се неколико пута и даје знак за полазак. Прелазимо бескрајну савану, увек исту иако често живописну.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А „Амин“ фрљи, затим, некуд, далеко иза леђа. Тако се крсти Микаило Вани. Павле онда покуша да уђе, преваром, у тај лазарет, помоћу Агагијанијана, Копшиног драгомана.
Сирота Ана, кад то чу, одскочи и цикну. А кад Варвара заплака, Ана поче и сама да опет плаче и да се крсти. Према једном акту караулног официра у Темишвару, росијски капетан Павел Исакович био је примљен, код Енгелсхофена, у
И Ана, кад јој је то први пут причао – доцније, у Росији – почела је да се крсти. Павле је, међутим, тврдио да је то све доживео – доживео – у Токају.
Цела је фамилија Исакович почела да се крсти, кад би Павле, каткад, у њиховом друштву, седео, ћутке, као да нешто, издалека, слуша, па се осмехивао, као луд на
Почела је при том и да сузи. Ђурђе онда поче да се крсти. Није могао да замисли да би његов брак, који је тако лепо трајао пет година, у љубави, могао да се помути неком
Теодосије - ЖИТИЈА
области црквеној посвећује епископе и попове и ђаконе, да решава и везује кривице људских сагрешења, и да све учи и крсти у име Оца и Сина и Светога Духа. И као и мене, и њега сви да слушате, у Христу православни хришћани!
И опет: „Проповедајте јеванђеље сваком створењу. Ко узверује и крсти се, биће спасен, а ко не узверује и не крсти се, биће осуђен“.
И опет: „Проповедајте јеванђеље сваком створењу. Ко узверује и крсти се, биће спасен, а ко не узверује и не крсти се, биће осуђен“.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Шамика се зарумени, — надао се томе. Господар Софра је необорив православљанин. — Нећу на две феле да се у кући крсти. — Може се и томе помоћи. — Како? — Да пређе на нашу веру. — Онда је сасвим друго. Шамика лакше одане.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“¹⁸ При порођају, породиља у Хомољу се крсти и говори: „Отвори Боже!“, а бабица овим речима дозива дете: „Ајд, излази, спремила ти баба танку кошуљицу, црвене
Док се не крсти, дете је у власти хтонских сила, оно је „нечисто“. Зато се некрштено дете као „погано“ не љуби. У време док је
У нормалним случајевима уобичајено је да се дете крсти после три, негде седам или после десет дана од рођења.⁴⁷ Када ће се дете крстити често зависи и од дана када му
дете роди уочи поста, онда се сачека да дође мрсак, па га тек тада крсте, јер се верује да ако се дете роди у мрсак, а крсти се у време поста, онда оно неће дуго живети.
Дете се, по правилу, крсти у цркви, а ретко, ако је болесно, крсти се код куће. Обред крштења може се обавити и под записом.
Дете се, по правилу, крсти у цркви, а ретко, ако је болесно, крсти се код куће. Обред крштења може се обавити и под записом.⁵⁵ У обреду крштења, поред детета, главни учесник је кум.
⁵⁵ У обреду крштења, поред детета, главни учесник је кум. Он је најчешће мушкарац и венчани кум родитеља чије дете крсти. Кум се не мења, осим у случају када се деца не држе.
⁷³ Дете се крсти пре подне, а у подне се прави свечани ручак. На ручак се зову кум, најближи сродници, суседи, а негде и поп који је
Под одредницом „човјек“ у Српском рјечнику Вук бележи народно схватање: „Не може бити човјек, докле га жена не крсти (тј. док се не ожени).“ (Вук Врчевић, такође, указује да је тек чином женидбе момак стекао право на назив „човека“.
6310) Наслеђе и средина — Ако ће курјаче и међу људима одрасти, опет ће курјак бити. (ЛМС, 1858, књ. 98, бс. 8) — Крсти вука, а вук у гору. (Вук, бр. 2714) — Вук длаку мијења, али ћуди никада. (Вук, бр. 648) — Рђа се за злато не прима.
не занемарујући значај срединских, особито породичних утицаја, да ипак претежнији, одлучнији утицај припише наслеђу („Крсти вука, а вук у гору“; „Рђа се за злато не прима“).
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Кад има да се крсти кћи себарке, нека певају косови и конопљарке, нека сунце гори у четинару, нека јој паучице покривач удесе, а звезда
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« А тетка изиђе из куће на двориште, гледа ме како стојим усред ђубрета и миришем, па се крсти и десном и левом. Село је њено у равници. Хиљаду двеста душа, сами старци. Деца им долазе за парастос.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Крстиња шапну снаси и кћери: — Е, богами, ово је да се човјек крсти и чуди! Ови Јанко као да је међу нама растâ! Умије и наздрављат’ и причати и шалити се, ма сасвијем као да је од наших!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
црногорски, он осуђује оне који у име вере сеју »адско сјеме братскога раздора«, и вели: Не пита се ко се како крсти, Но чија му крвца грије душу, Чије га је мл̓јеко задојило.
Милићевић, Вук - Беспуће
Па кад читав свијет поче да се крсти, и Гавре Ђаковић се прекрсти и учини му се да је то урадио неспретно, ненавикнуто на то толико година.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па ако би срећа уда Кад провела кога туда, Одма с' крсти, брзо ита Поред места страовита, Јера страшно, страшно гуди Што причају о њем' људи.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
успротивио сам предсједавајући, мој дјед: — Зита је помињана и у цркви, с олтара, греота би било да се парипче тако крсти. Окрени-обрни, док ти истом Веселица подскочи с мјеста као да га убодоше шилом и дрекну: — Ево та — Маријана!
Нагледа се мој дјед Раде разноврсних чуда, и радости и жалости, стиже и да крсти, и да вјенча, и да укопа, наради се и посуста.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
куд ће јој душа и тело на оном свету?... Грешно је то, грешно... Мајко Богородице! И отпоче да се крсти, шапуће молитве! Али ова топла ноћ, туп и металан звук мотике, мицање људских сенака с тамним фењерима...
умирила, оправдала, диже се, па гледајући у осветљену околину, пратећи месечево јурење преко чиста неба, поче да се крсти, метанише, шапуће молитве од злих духова, напасти и нечисте крви...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
отворе се врата, излети један коњаник из двора, рекô би трком прегазит је мора, излети и брзо нестаде у гори, цура се крсти, у себи збори: „Да црна коња, да црња јунака, из светла је дома, ал' је чедо мрака!
” Тако збори цура, па се чудом крсти, у крст се већ слажу нехотице прсти! Док се тако крсти була, у том часу у цркви малој на иконостасу икона се једна
” Тако збори цура, па се чудом крсти, у крст се већ слажу нехотице прсти! Док се тако крсти була, у том часу у цркви малој на иконостасу икона се једна стреса у оквиру, икона Ђурђа, свеца намастиру, стреса се
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Отиде.) МАНОЈЛО (крсти се): О! О! О! да чудна човека! ИСАЈЛО: Јесам ли ти казао? МАНОЈЛО: Оће да ме пење у небо. Куку, мајко, шта нећу јошт
СТАНИЈА: Збогом, кјерко, ја богме не чујем добро. ЉУБА (Пијади): Видиш да се не срди. (Одлазе.) СТАНИЈА (сама, крсти се): Буди бог с нама, у Београду није чисто! Какав је ово покор? О Господе боже благи! (Опет се крсти.
Какав је ово покор? О Господе боже благи! (Опет се крсти.) ЉУБА (враћајући се): Шта је, мајка, што се крстиш? СТАНИЈА: Кажи ми, кјерко, тако ти бога, какво је то девојче?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И Дрнда стварно оде да купује џиџе за „фићу“, а бакута крене да разгледа Трђу и да се крсти. Видела је лађе, видела је лутке које кажу „мама“ када им се притисне пупак, видела је пет улица у Трсту и свих пет су
(Суле се побожно крсти пред запањеним скупом.) шта је радио покојни Лука Ћеловић? Јео празан пасуљ без меса за господина!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Тамна крила врх кандила распламиња Божја сила. Зрак издвојен из наоса крсти чедо сред хаоса. Са титле се скруни титлић у замишљен Житомислић. ПРИЗРЕН, ГЊИЛАНЕ ...да виђу Призрен!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
САРКА (да би загушила глас будилника, пева): Трај, ла, ла, ла! Трај, ла, ла! СИМКА (крсти се): Бог те видео, Сарка, певаш у овој кући! САРКА (ужасно збуњена): О, господе боже!
) Ама, шта то би, побогу, људи? АГАТОН: Звонила си, Сарка; ето то је било, звонила си. СИМКА: И певала си. САРКА (крсти се). Нека је далеко од нас, ал' биће да су то неки духови. АГАТОН: Нису то духови, Сарка, него будилник.
САРКА: Па то онда и ова Матина? АГАТОН: И она је члан друштва! САРКА (крсти се): Буди-бог-с-нама! ВИДА: Па је л' ми сад ову девојку треба да сматрамо као своју рођаку?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву. Стоје оне тако у једном крају и ћуте. Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем на врху иконостаса.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сад ће смлавити све до тла... И облак за облаком пролази, па са собом носи и његову зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и благодари Богу...
кући зачује се врисак гладног одојчета, кога сањива мајка притискује на пуначке дојке и, док оно жмурећи сише, мати га крсти и одгони сваку нечисту силу...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ (расејано): Јест, јест, чуо сам... али нека говори ко шта хоће, шта се то нас тиче! ПАВКА (крсти се): Ју, како да нас се не тиче, побогу, човече!
(Показује гестове рукама.) А он њој све овако... Као у позоришту. ПАВКА: Ју, ју, ју! (Крсти се.) Па кажу онда: није истина кад тако новине за понеку пишу.
(Збуни се.) Није то... већ сваку ствар постави на своје месТо, па ето ти! ПАВКА (крсти се): Човече божји, говориш као да није реч о твоме детету.
СПИРА: Ама, остави, бога ти, какво светло око! Како можеш тако с неба па у ребра? СПИРИНИЦА (избекељи се на Спиру и крсти се): О, господе Саваоте! Да чудна човека, не даш ми ни да зинем!
Кад је инат, умем и ја! ДАНИЦА: Мањ ако то не помогне! ПАВКА (крсти се): Ју, ју, ју! Е, јеси чула, ти си пустила језик као права опозиција.
Зазвони, па се тргне и баци га на земљу као да се опекао.) Којешта, откуд сад опет ово звонце и шта ће ми то звонце? (Крсти се.) Господе боже, на шта ће ово изаћи? (Спази Младена и издере се.) Ама, што си ми ту стао као... Бленеш само!
Кажу, ниједне године није било тако лепо као ове. ЈЕВРЕМ: Боже мој, што ти је то кад се народ разбуди! ПАВКА (крсти се): Права чуда, бога ми! Бог нек нам је на помоћи! СПИРА: Нису то чуда, Павка, него то ти је народни обичај.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло. Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ал' хероју тополскоме, Карађорђу бесмртноме, све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме: диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши, из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Мали Милун ухватио ресе од петрахиља, па мало зачуђен гледа око себе. И он тобоже хоће да се крсти а не умије, па мрси прстићима по грудима. Пошто се „одужише Богу“, посједаше. „Дај, Стаке!... Попу најпрвоме!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Црна си ме и родила, мајко! — Шта ти чини отац? — Клања. — Шта ти чини мати? — Крсти се. — Шта чиниш ти? — Ја стојим међу њима, па се каменим.
Устук, ницино, мања да си од макова зрна! 3 у ницине родило се дете. Звах кума да га крсти; кум дође, дете се нађе. Начини се дете мање од макоВог зрна. Устук мир, Устук Велимир.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
роди вучица вука, свему свијету на знање а ђетету на здравље.“ Обесели се отац и хоћаше у пут да се дијете крсти бојећи се смрти, али му не даде пророчица говорећи: „Не, ја знам што ћу чинити, ако желиш да ти дијете здраво остане и
По том зовну попа да дијете крсти по закону, а за кума ону исту рибу. Кад сврши поп крштење, крену сви дома да пију и на честито, а кума риба нешће,
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
СТАВРА (и он је већ пришао вратима): Отишли и они који су га попели горе! ИКОНИЈА (пришла је и она, гледа, крсти се): Бог и душа, њега је страх да престане! (Сви излазе. У кафани је остао само Миле: спава, с главом на столу.
Горела ко ова свећа, ако није! Да се трипута прекрстиш! АНЂЕЛКО: Помоз ти мени да овог унесем, а после се крсти! ЦМИЉА: Ал је тежак! (Уносе Скитницу у кафану. Нестаје светлост свеће. Тишина.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— прекиде га фратар, више жалостиво неголи оштро. Али Ркалин плану на то, пак састави руке на крсти и рече: — Ко је виши гришник, ја или онај што заклања оваке лупеже, а вратре?...
опанке киселило, прстом набадало, а зубма окруживало... господи помилуј, амин!“ Поново заче да клања и да се крсти. Усред те граје допаде Чимавица, блијед као крпа, а косе му се накостријешиле. Једва једвице изговори: — Зло!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Да би страх пред Богом био још мучнији, и мучнији од смрти, Ђорђе, и сâм страх пред Богом свемогућим, крсти се брзо и не до краја, десна рука мота круг по тмини док се не умори, пред богом мраком, богом тишином, богом црним
Он сиђе с коња и дизгине пружи згранутом калуђеру, који се, окренут вратима цркве, крсти, шапућући: — Само су Турци довде коњем долазили. Само су некрсти... — Привежи га за липу!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
морамо да памтимо, и кад Марко слави, и кад ће Јанко да жени сина Ратка, трећи да удаје ћерку Иванку, а четврти да крсти дете.
— камени се, запрепашћена од ове неочекиване новости, наја. — Онде код железничке станице. — Куку! — крсти се она и левом и десном, запањена, као да се у том тренутку заљуљала земља и све оно у преком шору око ње срушило.
— Целокупну? — Целокупну. — А митрополија? — Њу оставили. — О, о, о! — чуди се и крсти, па чисто не сме више ни да пита наја, него брже-боље лети у комшилук да га што пре обавести о страшној новости.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Покај се бар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним гласом. Он преноси воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње пред крстом, па га целива... Узима попину руку и два пут је љуби...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Чобани га ухвате на замку, па га добро вежу и намисле да га одведу до светог Саве, да га он крсти, не би ли се опаметио да више не чини оволику штету. Што су намислили, то су и учинили.
Калуђер му прво очита молитву од горопадила, па онда почне да га крсти. Кад га је крстио, заповеди му да каже: „Отрекок си“, а вук: „Овце кољ̓ си“.
Онда га упита они човјек: — А да што ти ради отац? — Клања. — А мајка? — Крсти се. — А ти? — Ја валај ништа друго него прекрстим руке, па се мрзнем од чуда гледајући их што раде; сад ако ти не
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Замрле душе, само дршћу прсти, К'о снага где је тек забоден мач. Понека глава скривено се крсти. Још знак слободе детињи је плач. 1916. ПОСЛЕ АЛБАНИЈЕ Тако нас остави слобода и срећа, Сан великих дана и победе хор.
Ћипико, Иво - Приповетке
СВЕТИ СПИРИДОН Иза велике мисе, стари Жижица, братим светога сакрамента, не слуша звоно што навијешта подне, не крсти се нити се обазире на чељад што се разилази својим кућама, већ чека на вратима док изађе млади парох из цркве, — чека
На раскршћу, код цркве Светога тројства, није се прекрстио. — Зар се никада и не крсти? — погдјекада међу собом говоре сељаци. — Биће да му је тешко руку да дигне! ...
камену, што је закриљује самац бор и, једнако над њом жамори своју пјесму, као благи одјек пучине, чељад се по обичају крсти, али ја не дижем руке; чему? Ја сам још прије у себи осјетио сву милину слободне, скрушене душе....
мишљу он је и уснио, и она му се иза првога сна одмах представила и раздремала га; да завара своју жену, мешкољи се, крсти и гласно богу се моли. И, тобоже, врти се по кући, као да се некамо опрема.
Још неко време митокласи се народ поред високих дрвета и намештених пуних столова, жагори, а кад зазвони подне, крсти се и молећи седа за мрсне столове и свугде где је згода.
—Шваба је! . —Па, бога ти, што му дадоше да ради нашу цркву? —Ко пита данас како се крсти! Данас је, брате, њихово царство, а ми смо да измећаримо и себи и туђему, — докрајчи Лазо.
Петровић, Растко - АФРИКА
има мојих ствари, он, иако предлажем да пола одбацим, скида бар трећину паприка, а онда седа крај мене и шофера, крсти се неколико пута и даје знак за полазак. Прелазимо бескрајну савану, увек исту иако често живописну.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
РАДАК (пружа му пљоску): Напиј се, момче, Добро ће бити после умора. ПОРФИРИЈЕ (прима пљоску, крсти се и пије): Охо, хо!... Е баш је ваљана!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Москову, који га је прогнао из његове лепе домовине, освета Москову — и свему што је Москову сродно, што се крстом крсти и славенски збори.
Или је можда вера?... Један Рус размахнуо руком колико игда може, па се тако енергично крсти, да му по челу, где удара са три прста, остаје црвен колут.
Бусурманъ, ты, что ли?! И Пyц опет продужи енергично да се крсти и да нешто шапуће. — Да мјеште крста бјеше ударио на се челикови панцијер, шћах ти вјеровати да помага; ама крст?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сви смо били прилегли. Куршуми су прштали над нама. Док ти мој Андрија клече, и поче да се крсти. — Учо, мањ то ако ти не помогне! — добаци му један четник, студент. — Полажем оружје...
— Да, да — потврђује Коста. — Цело сам јутро то рачунао... — То ти је оно: докон поп јариће крсти. — Али Рајко се прену. — Чекајте мало, бароне, да ја вама пробам глас. Поставићу вам простији задатак.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Људи моји, нит је так'ије' јунака кад било, а какав је вакат настô тешко да и' и буде! — чуди се и крсти онај за кацом. ИСТИНИТИ ЗУЛУМ СИМЕУНА БАКА —Ја млим, људи, требало би претргнути; шта би ви рекли?
За мном, ко се часним крстом крсти и чији су стари на Косову кости оставили за вјеру и отечество! — вичем ја кô рис, а обузело ме некакво снажно дрктање
Зато га руже помлађе жене. Претвара се и да је стидљив. Не вејрујте му. Улазећи у судницу, крсти се и држи јазавца свезана у врећи. У јазавца вири само њушка из вреће): Добар дан, главати господини!
Давид: Жена оженита?! (Крсти се зачуђено и хода по соби.) Жена оженита! Ама, зар се у вашој земљи жене жене? Судац (дуго размишља): Колико је
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
” (Згранута.) ЈЕРОТИЈЕ: Бока! Ето ти га с мисли и с персоном! Сад знаш ко је Ђока. АНЂА (крсти се): Ју, ју, ју, ју! Господ је не убио! Прсте ћу јој исећи, да га мајци никад више не напише писмо.
МАРИЦА: За шта год да ми говориш, нећу да чујем, разумеш ли ме? Чим ми га поменеш, разбићу што год дочепам. АНЂА (крсти се): Будибокснама, а да кажеш бар да је рђав човек.
Јеси разумела сад? Ето ти, па се према томе сад управљајте и ти и отац. АНЂА (крсти се): Ју, ју, ју, кћери, црна кћери, шта сам доживела? Обећаваш човеку да му идеш у кафану.
Нити знамо ко је, ни шта је, ни... МАРИЦА: Па питај ме ако ти треба, па ћу ти казати. АНЂА (крсти се): Господе боже! Па добро, ево да те питам. 'Ајд' кажи ми: који ти је тај Ђока? МАРИЦА: Апотекарски помоћник.
МАРИЦА: То што сам ти казала — Ђока! (Одјури весело у собу, из које је дошла Анђа.) АНЂА (гледа за њом и крсти се). XИ ЈЕРОТИЈЕ, АНЂА ЈЕРОТИЈЕ (долази из канцеларије): Анђо, иди одавде и затвори врата, па пази добро да ми нико
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
не уносе се у кућу никакве зелене гранчице, а на Ђуђевдан окити се њима и кућа и црква; доцније, ако запрети град, крсти се тим гранчицама пут облака и говори: раступи се (Беговић, ЖСГ, 121); такође се за време града кида врбица и унакрст
У Црној Гори на Спасовдан крсти се зеленом храстовом граном свако жито, и ките се торови и куће (СЕЗ, 17, 181). У Св.
Ћипико, Иво - Пауци
—Та и она је од хришћанскога соја, — опази Раде, — па што јој бијаше? — насмија се Раде. — Сада се по нашу крсти... —А ја ћу по њихову, — прекиде сестра. — Један је бог! Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сав дрхће, буди жену, крсти се, све му се чини да је он учинио ту или неку другу неправду. Откако пођоше у школу, мајстор Костина деца
У том јендеку је пропао и Срећко, Бог да му душу прости” — крсти се, и шушљетаво и иронично се смеје матори копач гробова.
Одређен је био да крсти Паулино друго дете. Прво дете, крштено у католичној цркви, девојчица, умрла је. Друго дете, синчића, госпа Нола је,
— пита Јана, и сва дрхће. — Не знам. Питао сам и ја Радована. А он каже: „Не питај, и прекрсти се.” — Јана се крсти; сви се смеју, али нежно.
Гледам је, крсти се, по руски, под брадом, брзо, брзо бар двадесет пута; шета по цркви као по улици, пали свеће, клања се, и опет
по руски, под брадом, брзо, брзо бар двадесет пута; шета по цркви као по улици, пали свеће, клања се, и опет удари, крсти се, бар двадесет пута...
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
на уво му тумачи Језик звезда водила Он слуша мрштећи се Премешта ћивот С једног рамена на друго И левом руком се крсти Он будући краљ голаћа ЦРНИ БОРБЕ Глава ме већ с коца гледа Ионако ме нема и нема вас Појмите ли По души их по жижи
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Окуси што Бог дао! Немој, на овај свети, Божји дан! (Пружа му чашу.) Окуси, газдо! ТОМА (крсти се, узима чашу): Ех, Магдо! (Пије.) Него хајд! Хајд, срећан ти дан и Христос воскресе!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
кумство вјенчано, да га вјенча с госпођом краљицом; која књига од Сибиња града, Јанко у њој на кумство зазива, да му крсти два нејака сина.
младе, љубе Рада у скут и у руку, па одоше смјерно говорити: „Богом куме, Облак-Радосаве, богом куме и светим Јованом! Крсти нама двоје ђеце лудо, па ти иди Смедереву граду, тамо су ни наши господари: Бијелићу и Златокосићу, у таваници госпође
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А Јордан заустави се од извора свога и потекло му врати се натраг, да није дубока и голема вода докле се у њему крсти. Горе се заиграше кано овнови, а храстови кано јагањци овчији. Сва ствар стрепећи се боји и дрхће.
Но бар кад си се толико снизио у доходу стуљено, сад прогласи се и на велико с науком се укажи томе народу те их крсти. Понапре ево, мене крсти пре свију, нека они виде то, а ти штарад захтеваш крстити се кад си чист? ...
Понапре ево, мене крсти пре свију, нека они виде то, а ти штарад захтеваш крстити се кад си чист? ... Ал' ево јорданска вода познајући те тко
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ д’Ангулем, што учи децу француски). Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? Што искубе, мори, курјуци?