Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
После очеве смрти, у оскудици, оде своме стрицу Серафиму, игуману манастира Крупе, и ту се неке четири године спремао за калуђера.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
У нас, код куће, има један таки лончић, донио ћић Вук из Крупе. — Мани, синко, лончиће — одмахује Перајица, а све му се нешто приплакало, ни сам не зна због чега: због ћића Вука,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ПОД КРЕВЕТ, ГАСИ ЛАМПЕ (БОЈ СЕ БИЈЕ ПРЕКО ШТАМПЕ) 310 ПРИЧА О ПАЛОМ ДЕЧАКУ 314 ТРИ ПИСМА 317 МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ 323 МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ 324 ДРУГАР ВЈЕРНИ 326 НА ОБАЛИ УНЕ 328 РЂАВО ОРУЖЈЕ 330 ПИСМО 332 ТУЖНИ
СЕ БИЈЕ ПРЕКО ШТАМПЕ) 310 ПРИЧА О ПАЛОМ ДЕЧАКУ 314 ТРИ ПИСМА 317 МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ 323 МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ 324 ДРУГАР ВЈЕРНИ 326 НА ОБАЛИ УНЕ 328 РЂАВО ОРУЖЈЕ 330 ПИСМО 332 ТУЖНИ ХАРАМБАША 334 СВАШТАРА 336 РИБИЦА НА
Ти можда не знаш, бакин анђеле леп, дедица Јован — већ је одавна слеп. МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ Било ми је дванаест година, први пут сам сишао до града из мог села, тихог и
МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ Било ми је дванаест година, први пут сам сишао до града из мог села, тихог и далеког, кад сусретох тебе изненада.
Ех, дјечачке успомене глупе! Мала моја из Босанске Крупе! Јеси ли ме спазила ил' ниси, збуњенога сеоскога ђака, свјетлокосог и очију плавих, у оклопу нових опанака, како
Мала моја из Босанске Крупе! Наишла си као лак облачак, твој ме поглед за трен обезнани, заборавих име и очинство, како ми се зову укућани.
Изневјерих попут сабље тупе. Мала моја из Босанске Крупе! Текли тако гимназијски дани, успомена на те не оцвала, модра Уна у прољетње ноћи твоје ми је име шапутала.
Лебдила си испред ђачке клупе, мала моја из Босанске Крупе! Брзо мину наше ђаковање, лаган лептир са крилима златним, ипак тебе у срцу сачувах кроз све буре у данима ратним.
Та сјећања могу л' да се купе, мала моја из Босанске Крупе! Сад је касно, већ ми коса сиједи, гледам Уну, ћути као нијема, залуд лутам улицама знаним, све је пусто, тебе
Еј, године, немјерљиве, скупе! Збогом, мала, из Босанске Крупе! ДРУГАР ВЈЕРНИ Фркћу коњи, збогом село драго, крећем на пут растужена лица, а с брежуљка, са пашњака знаног,
буна, а ја сједим над школским задатком, и рјешавам нешто из рачуна: за колико, покажи се, Бране, пређе путник од Крупе до Сане? Ко је, какав, на шта личи чова? За ким ти се ваља крадом вући? Је л' босоног ил' има опанке?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
У магази слуга ради, доводи у ред даске, крупе соли, полуге, коже. Младен обично загледа тевтер, бележи вересију, рачуна. А по чаршији као обично.