Употреба речи лулицу у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Оли да ти донесу један чибук? — Хвала, имам — рече Јанко, па извади из шпага своју лулицу и напуни је својим дуваном. Пошто припали, извади златан часовник и гледну на њ.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Та ко ли је тако пушит знао? Ко ли икад таки дим пуштао? Та све венац за венцем навали, Кад год ага лулицу запали! Ти си, аго, био турска дика, Ал' земљица теби неприлика, Зато Србин ватру ти укреса, Па те посла горе на

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ Сердар се бјеше већ разонодио и припалио, те понуди гостима своју дуванкесу. „Вицер“ извади из џепа лулицу, не бјеше у чибуку педао па је наби и припали. Онај други не шће да пуши, но звјераше у женске.

Ћипико, Иво - Приповетке

Жижица загледа се у под, у једну пругу сунца, и причиња се да слуша и разумије, а Букало пуши лулицу — он пуши на кратки камиш, па би рекао да му дим избија из дуге коврчасте браде, — а образи обрасли су му смеђом

— Онда ча је било и потриба метнит другога на његово пристоље? — набаци своју Букало и извади из уста лулицу. Парох устрпљиво чека и хоће да опет прихвати ријеч, но Жижица је све жешћи: — Право ћу вам рећи, ја вам се чудим...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Бацао би каткад сумњичаве кратке погледе на лулицу одакле смо очекивали прву капљу. И она је канула. Откинула се са углачане ивице луле и бућнула у празну тестију.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности