Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Опет је у кући свакидашњи. Две су још девојке у кући на удају. Старија, Паулина, од двадесет година, а млађа, Маца, од шеснаест година. Лепе девојке. Шамика их лепо занима, разговором и свирањем.
Шамика се опет није оженио. Шамика је „галантом”. Није трајало по године, Шамика похвали Мацу, и Маца се добро уда. Сад већ у Соколовића кући нема више никог за удадбу. Сад је опет Шамика у Свираковој кући свакидашњи.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
може повредити једном ружном речју, псовком или додиром, међу те људождере што не престају да жваћу: она, миш мамин, маца рођена, израсла попут чудног цвета из заједничких кухиња, заједничких станова, пролазних соба, беде и позајмљеног уља.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
„Доста нам је маца, меца, куца и зека!” — ова парола је, у једном тренутку, избачена као чаробно упутство за осавремењивање дечје песме.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
(Бег излази, праћен Хасанагом. Јусуф разгледа ножеве, Хасанага се убрзо враћа.) ХАСАНАГА: Јес видо? Дошла маца на вратанца! Ја ти рекох да бег не сме на мене. Јес видо како се упреподобио? ЈУСУФ: Ипак треба да припазиш.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
којих се преливају ноге као да су принцес-крофне, никада, никада, никада — а видите, то време је ипак стигло — дошла маца на вратанца, а цица у колица, сада сте ви те које гледају друге девојчице како претрчавају раскрсницу код Лондона и
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Е, кад је тако, ставићу тачку: продајем Жућу, купићу мачку! Другар је маца, душица права, нек са мном једе, пије и спава, нека ми преде и чува кућу. Бришем из душе ждероњу Жућу!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
ожеже га; Ја га метнух под полицу, Дође кока, укљуну га, Јао мене! укљуну га, Ја га метнух на полицу, Дође маца, огребе га, Јао мене! огребе га; Ја га метнух на улицу, Дође луња, однесе га, Ја мене!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Моја мати имала је у Београду неку сестричину, чије сам презиме заборавио, али знам да се звала Маца. Имала је кућу поред кафане „Москва“ (Балканска ул. бр. 6). Она није ни сањала зашто сам дошао.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ја сам брала, нисам слала, По гори се не играла, У грм главе не верала! 4 Седи маца на препреду, Једну ногу оточила, А другом се повалила. Питала је девојчица: — Шта је теби, моја мацо?
палицу, Да убијем грлицу, Да ми грле соли да, Да ја овну соли дам, Да ми ован лоја да, Да ја лој маци дам, Да ми маца миша да, Да ја миша жуњи дам, Да ми жуња перо да, Да је перо свату дам, Да ми сват коња да, Да ја коња попу дам,
Ја донесох малу мацу, Да изеде малог миша. Не хте маца миша јести, Не хте миш седло стругат’, Не хте седло вранца бити, Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру
Ја отидох у лужину, Те одсекох супружину; Удрих мацу по лубину: Поче маца миша јести, Поче миш седло стругат’, Поче седло вранца бити, Поче вранац воду пити, Поче вода ватру тулит’, Поче
“ (Ономе који је гладан) Глади муху по трбуху, Да ти муха питу куха, Да ти питу маца једе, Па за пећи да ти преде!
онај који се родио месеца марта маца — пчелиња матица машала! — диван ли је! не буди му урока! маштрафа — чаша с дршком мензилски — поштански миндрос —
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Учинише се да не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. Ђурица је свако вече, частећи своју пријатељицу, трошио по неколико динара, те је могао
— Море, докле ћемо ми овако? — поче Маца, пошто испи са њим неколико чаша. — Што ти мени не кажеш како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Евица, Милка, Анче, Персида, Роза, Фани, Мими, Јулча, Лула, Анђа, Савка, Злата, Наја, Стана, Рокса, Илка, Вилхелмина, Маца, Теза, Марта, Жана, Анча, Елка, Сара, Перка, Алка, Соса — и ја овде застајем, сав задуван: ваљда је непотребно да их
Пес не дира мачку, маца мишу глади, Из серца им звјерство љута зима вади. Тако једни и други и трећи ден прође, Когда св'јет на земљу и тишина