Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Opet je u kući svakidašnji. Dve su još devojke u kući na udaju. Starija, Paulina, od dvadeset godina, a mlađa, Maca, od šesnaest godina. Lepe devojke. Šamika ih lepo zanima, razgovorom i sviranjem.
Šamika se opet nije oženio. Šamika je „galantom”. Nije trajalo po godine, Šamika pohvali Macu, i Maca se dobro uda. Sad već u Sokolovića kući nema više nikog za udadbu. Sad je opet Šamika u Svirakovoj kući svakidašnji.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
može povrediti jednom ružnom rečju, psovkom ili dodirom, među te ljudoždere što ne prestaju da žvaću: ona, miš mamin, maca rođena, izrasla poput čudnog cveta iz zajedničkih kuhinja, zajedničkih stanova, prolaznih soba, bede i pozajmljenog ulja.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
„Dosta nam je maca, meca, kuca i zeka!” — ova parola je, u jednom trenutku, izbačena kao čarobno uputstvo za osavremenjivanje dečje pesme.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
(Beg izlazi, praćen Hasanagom. Jusuf razgleda noževe, Hasanaga se ubrzo vraća.) HASANAGA: Jes vido? Došla maca na vratanca! Ja ti rekoh da beg ne sme na mene. Jes vido kako se uprepodobio? JUSUF: Ipak treba da pripaziš.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
kojih se prelivaju noge kao da su princes-krofne, nikada, nikada, nikada — a vidite, to vreme je ipak stiglo — došla maca na vratanca, a cica u kolica, sada ste vi te koje gledaju druge devojčice kako pretrčavaju raskrsnicu kod Londona i
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
E, kad je tako, staviću tačku: prodajem Žuću, kupiću mačku! Drugar je maca, dušica prava, nek sa mnom jede, pije i spava, neka mi prede i čuva kuću. Brišem iz duše žderonju Žuću!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
ožeže ga; Ja ga metnuh pod policu, Dođe koka, ukljunu ga, Jao mene! ukljunu ga, Ja ga metnuh na policu, Dođe maca, ogrebe ga, Jao mene! ogrebe ga; Ja ga metnuh na ulicu, Dođe lunja, odnese ga, Ja mene!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Moja mati imala je u Beogradu neku sestričinu, čije sam prezime zaboravio, ali znam da se zvala Maca. Imala je kuću pored kafane „Moskva“ (Balkanska ul. br. 6). Ona nije ni sanjala zašto sam došao.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ja sam brala, nisam slala, Po gori se ne igrala, U grm glave ne verala! 4 Sedi maca na prepredu, Jednu nogu otočila, A drugom se povalila. Pitala je devojčica: — Šta je tebi, moja maco?
palicu, Da ubijem grlicu, Da mi grle soli da, Da ja ovnu soli dam, Da mi ovan loja da, Da ja loj maci dam, Da mi maca miša da, Da ja miša žunji dam, Da mi žunja pero da, Da je pero svatu dam, Da mi svat konja da, Da ja konja popu dam,
Ja donesoh malu macu, Da izede malog miša. Ne hte maca miša jesti, Ne hte miš sedlo strugat’, Ne hte sedlo vranca biti, Ne hte vranac vodu piti, Ne hte voda vatru
Ja otidoh u lužinu, Te odsekoh supružinu; Udrih macu po lubinu: Poče maca miša jesti, Poče miš sedlo strugat’, Poče sedlo vranca biti, Poče vranac vodu piti, Poče voda vatru tulit’, Poče
“ (Onome koji je gladan) Gladi muhu po trbuhu, Da ti muha pitu kuha, Da ti pitu maca jede, Pa za peći da ti prede!
onaj koji se rodio meseca marta maca — pčelinja matica mašala! — divan li je! ne budi mu uroka! maštrafa — čaša s drškom menzilski — poštanski mindros —
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Učiniše se da ne čuše njegov odgovor, a Maca zatraži da što pije. Đurica je svako veče, časteći svoju prijateljicu, trošio po nekoliko dinara, te je mogao
— More, dokle ćemo mi ovako? — poče Maca, pošto ispi sa njim nekoliko čaša. — Što ti meni ne kažeš kako živiš, imaš li dobre zarade, pa da se uzmemo, da me
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Evica, Milka, Anče, Persida, Roza, Fani, Mimi, Julča, Lula, Anđa, Savka, Zlata, Naja, Stana, Roksa, Ilka, Vilhelmina, Maca, Teza, Marta, Žana, Anča, Elka, Sara, Perka, Alka, Sosa — i ja ovde zastajem, sav zaduvan: valjda je nepotrebno da ih
Pes ne dira mačku, maca mišu gladi, Iz serca im zvjerstvo ljuta zima vadi. Tako jedni i drugi i treći den prođe, Kogda sv'jet na zemlju i tišina