Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Кад Михата паши доведоше, сједе њега паша уз кољено, па чобану Турчин говорно: „А забога, чобане Михате, је л’ истина, што ми љуђи кажу, е ти имаш у Призрен дворове, око њих је камена авлија, у авлији седам чардаковах, на
Је л’ истина, чобане Михате, е ти имаш девет павуновах, а за њима девет павуницах, и пред њима мудра видра шета, а за њима златоутва шкрипа, међу
Паша му је ријеч бесједио: „А забога, чобанин-Михате, буд ли има благо без хесапа, што одврже тебе у хајдуке? Што ли љуби Туркиње ђевојке? Рашта поби моје сератлије?
Таде паша говори Михату: „О Михате, турски душманине, ђе се мука код главе нагнала, па та мука глави не помогла, и ту муку опалила муња!
се гротом насмијала, па пошета низ чаршију млада, докле дође бемберу Михату, па Михата била братимила: „Богом брате, Михате бембере, обриј мене русу косу с главе, остави ми делинске перчине“.
дућане туче базерђане, — докле дође побратиму своме, побратиму, бемберу Михату, па је њему била бесједила: „О Михате, мио побратиме, да нијеси мене обритвио, би ли рекô е сам женска глава?