Употреба речи мимику у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Ступи красна млада девојка у собу; то је њена кћи, Мимика, већ јој осамнаест година. Шамика гледа на Мимику. — Истоветна мати! — Јел’те, кад је мати била осамнаест година? Мимика учини поклон.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Гост разумједе ту мимику, па потврди главом говорећи: „Но, снам, снам, јест.“ Толико је и он знао српски. У то женске донесоше вечеру.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

? — медик нагну палцем врху усана. — Па јест, прилично... мало и одвише ако хоћете — одговори Тетка, разумјевши мимику. — Камо торба?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Краљ и Архимедес праћаху пажљиво његову мимику. „Да“, рече он после дужег посматрања круне, „јасно је као дан да је злато прстена далеко жуће но злато круне, којем

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

са смањене удаљености, прониче у њихове мисли и примисли, распознаје им поглед и покрет, хотимичан гест или нехотичну мимику.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности