Јакшић, Ђура - ПРОЗА
То се нигде не брани... Људи завиде веселом осмеху, а сузама се смеју... Ми одосмо кући. У њој је све мирисало на тамјан што га је попа у кадионици потрошио.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сад треба светити проливену крв од Косова. „Ниче раја ка̓ из земље трава.” 2. КУЋНИ ПРАГ Спутила се ноћ. Поље је мирисало барутом... Устаници се повукоше у честе под дрва да их не би на сну „била ведрина.” Станко се нашао поред оца.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ходници су служили за променад. Све је на струготину и коње мирисало. Увече је ту било и музике, а школа је имала и своју коцкарницу, на спрату. Из ложа, под решеткама, чуо се женски смех.
Покошено сено мирисало је, опојно. Голубови су још гукали, испод стреха, од црвеног црепа, а неки, бели, превртали су се још, у ваздуху.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Новак је сада стајао између катедре и табле, а његова мала глава оштро је одударала од тамне позадине. Мирисало је на креду и наше проклете ципеле, а после овога часа требало је да имамо још један.
Црњански, Милош - Сеобе 1
На звезданом небу није било ни једног облачка. Брда, што су се дизала у даљини, спржене траве, воћњаци, све је мирисало од прашине и запаре.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
чутурици излажући се опасностима, куповали венце сувих смокава (једна смоква, један ловоров лист — боже, како је то мирисало!) и шумске јагоде у малим сепетима од храстове коре ?<< Ко би се то данас тркао са једним возом само због вас?
Њихова тамна тела и ознојене кичме стизале су нам готово до лица. Мирисало је на мушкарце и на смрт, али Андреа је посматрала цео призор без икаквог узбуђења, баш као да листа странице »Петра
Гласови, гласови. Мирисало је на снег и распуст. Вратила си се и ти кући и затекла кухињу запушенију него икад раније. Чудно, као да су се
Оставили су »дијану« у гаражи и попели се мрачним степеништем које је мирисало на медикаменте до простране собе у неописивом нереду, типичном за мушкарца који живи сам.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Е, то је већ мирисало на великог врага. Среска „ћуза“, ех, и то ми је неки затвор! Чак те пазарним даном пусте да се промуваш по граду и да
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Сунце је сијало, околина, баште, виногради, брежуљци и простране, дуваном засађене њиве, све се је то зеленило и мирисало. У чистом, сувом ваздуху осећаше се она свежина и драж што влада у летње дане пре жеге.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И све је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, као на прву траву, прву пролећну влагу. И чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око
Двориште је још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степеницама. У башти од онога јучерањег великог огња једва се
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Девојка се опет окрене Турчину, али од смрада и гада није могла трпети, него се одмах окрене свињарчету које је мирисало на босиљак, и тако ујутру нађу девојку окренуту к свињарчету.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Да му се не изгуби име. Даје требало да нестане, он би умро још у врбаку на киши.“ Мирисало је Мокро врбово лишће. У корену ишчупане врбе дете. Ветар ишчупао врбу. И дете и лишће донео.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Тамо су, из дана који је био сав од јасног, светлосног ткања, крочили у влагу Небојшиних лагума: мирисало је на мокар камен, зло и безнађе а све је било црно.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Малена сам... и цвеће је мало, Што је својом душом мирисало; Лако ј' цвећу кад мирисат' знаде Па излије из срдашца јаде.
Мајка га је често носила по студеним сенкама неког дрвећа чије је лишће мирисало мирисом сна. Несрећни песник! Дететом је отишао у крај где је небо бледо и смрзло, на коме гори бело и хладно сунце, и
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И нисам га могао подићи поред највећег напрезања. Само сам осећао: као да се купам у нечему што је мирисало на мрве; дуван и чаршав умочен у вино, И чуо како неко каже: „Нека га, док се одмори.
Тако је и било. Легао сам на траву док је око мене мирисало, па сам гледао плаве планине у даљини и ћувике са воћњацима што су крили беле кућице са црвеним крововима.
Ја му довикнух: — Срећан вам пут! А затим батерија одмаршира, остављајући позади мали облачак прашине. Овче поље мирисало је миром овог божанствено лепог јутра и ја никад, као тада, не заволех живот...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
изврнута слика свијета напољу, у љетна поподнева кад сам послије купања лежао с још влажном косом на узглављу које је мирисало по сунцу.
Ћипико, Иво - Приповетке
Сваки пут кад је силазио у Приморје радо је свраћао амо, у ово затишје усред поља, где је око цркве мирисало по тамјану, старим одеждама и накапаном воску; њихао се чемпрес и поглед пуцао на море, чија му се пучина чињаше сваки
Краков, Станислав - КРИЛА
По поду ложе просипала се сода и виски и квасила нове ципеле Душкове, а он је напорно пио пиће, које је мирисало на растворени карбол. Три шкотска официра улетела су са виком у ложу.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Прислужи, мамо. У куту где бона певушила, на стручак наде кад мирисало, жица је, чу ли, прснула. Прислужи, мамо. Ни тамо, сени, зар покоја, но покој тражиш међ нама, недужну где те
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ДАРОВИ ОД ПРИРОДЕ (Одломак) МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА) Огњевито сунце Весело је сјало Крај пелена цвеће Миром мирисало; Зелено је било У горама грање, Орило се славно Славујско певање Лаки поветарац Куп'о се у води – Пролеће је
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Све болничарке беху ту и два чистача болнице. Мирисало је на јод и много вате. Бол затворио у теглу а шупаљ леш издао Породици врло уцвељеној што је чекала.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Васке измећарке, после којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријатније мирисало и птичице лепше певале.