Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Жали боже за мојијем шћерима и чизмама. Грбо одговори: — Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! Потом се краљ врати кући. Грбо и његова браћа идоше и дођоше до крштеног краља.
Грбо му одговори: — Еј, ђаволе, ћаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! Тако прође Грбо с коњем ђаволску државу и дође краљу крштеном и доведе му коња, па рече: — Свијетли
— Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! — рече Грбо. Потом Грбо оде краљу крштеном и донесе му златну струку, па му рече: — Ево ти златне
— Грбо му одговори: — Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! — па викну на волове, а волови пођоше. Тако је иш'о Грбо неколико дана и дош'о до свога краља.
На то тивтиз одговори: — Како смо потрошили твојијех четерест гроша, мојијех ћемо десет још лакше. Него ти себи гледај крсмета, а ја ћу себи. Идући тако дођу до једног раскршћа и ту се растану.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
из наручја мрачне владалице, подигни се на свијетла крила, распали се пламом бесмртности, скини мене са очих мојијех непрозрачну смртности завјесу, тупе моје отргни погледе од метежа овог ништожнога, уведи их у поља блажена, у
соперника и његово постојанство страшно, ал' се кунем свијетлим оружјем и мојијем непобједним штитом, са храброшћу мојијех војводах, свим оружјем мога легиона, искреношћу лика Адамова, да намјеру испунит хоћемо ал' сви жертва бити
сунца зраке сјајне шар движими земни освјетљати: моћ ће људи са својега шара на узано своје поднебије виђет доста мојијех мировах; но погубне мраке Сатанине њихове ће заслијепит очи, мирови им силом свемогућом неће сјати њиним
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Боме не дам њему ни за какве новце, јер он је пустио мојијех пет синова да помру од глади, а није им дао круха, — рече старац.
Жали боже за мојијем шћер̓ма и чизмама. Грбо одговори: — Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! Потом се краљ врати кући, а Грбо и његова браћа идоше и дођоше до крштеног краља.
Грбо му одговори: — Еј, ђаволе! ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! Тако прође Грбо с коњем ђаволску државу и дође краљу крштеном и доведе му коња, па рече: — Свијетли
— Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! — одговори Грбо. Потом Грбо оде краљу крштеном и донесе му златну струку, па му рече: — Ево ти златне
Грбо му одговори: — Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех три ста дуката! — па викну на волове, а волови пођоше. Тако је ишô Грбо неколико дана и дошô до свога краља.
садразаном на дивану, па му рече: — Има ли ико бољи и богатији од мене, кад ја сваком ко рекне кад прође испред мојијех пенџера фисе билила дадем дукат?
Тако ћу све радити док још двојица онијех другова мојијех не свисну, као и они остали, од муке и зависти. Сада хајде збогом; ко те спремио, тако му кажи.
кријући дружине к слијепцу, говорећи му: — Дај, Влаше, те опанке, ти ћеш ласно друге испросити, а ја сам готово без мојијех остануо. Слијепац му се почне молити и заклињати: — Немој, мој лијепи хаџо! Немој хаџо, ћабе ти!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Идем — што ћу? (совјест трпи) —, и више сам пута Изгнан мор'о прах отрести с мојијех опута, Ићи куда нова срећа прстом сл'јепо каже, Оставити што м' је тада стало да помаже.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
у болу срца истрзана Ја носим клетве свих патња и мука, И крв што капа са душманских рука, То је крв моја из мојијех рана. У мени цвиле душе милиона; Мој сваки уздах, свака суза бона Њиховим болом вапије и иште...
Пита ко те узе, О, ко те трже са мојијех груди... Жедан сам... Твога извора бих пио, Но свуда само смрзле баре деси', Вај, ја бих вихор твоје душе хтио... .
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
се пови један прамен магле од проклете земље Васојеве, пак се сави око Дурмитора; ја ударих кроз тај прамен магле са мојијех девет миле браће и с дванаест првобратучеда и четр'ест од града левера; у магли се, љубо, растадосмо, растадосмо, пак
више; кад пријеђем море у то поље, ти истури хиљаду Латина нек ми срету у пољу сватове: неће бити љепшега јунака у мојијех хиљаду сватова ни у твојих хиљаду Латина од Максима, од мојега сина, сина мога, мила зета твога!
равно, а на руке Милутину кнезу: „Милутине, од Грахова кнеже, готови ми господска конака: очисти ми тридесет одаја за мојијех тридесет делија, набави ми тридест ђевојака у твојијех тридесет одаја а на мојих тридесет делија; мене простри на
“ Ђуро му се у лугу одзива: „А мој брате, сердар-Јанковићу, нијесу ме савладале виле, већ ето ме теби по авазу са мојијех до шест миле браће“.
одњијала без бешике, на десници руци, у чету га моју опремила, да отиде у Лијевна града, да сакује токе триесторе на мојијех тридесет хајдука, и начини тридест челенака на нашијех тридесет калпака; сваке токе да су позлаћене, моје токе од оке
Добро слушај што ти књига пише: мене, Зуле, тужбе додијаше од мојијех хоџа и хаџија и Турака босанских спаија на некака Костреш-харамбашу у Тијани, високој планини, ђе им није с миром
госпа бановица: „Отвор’, Кумро, сепетли-сандуке, па извади три дуката жута, те их подај туцаку јунаку: два за здравље мојијех синова, трећи бана, мога господара“.