Употреба речи мрднуо у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Обе руке до лаката наслонио на сто, а на руке легао челом, па се не миче. Гледао сам тако дуго, али он ама да је мрднуо. Само видех како му се слабине купе и надимају. Чудно сам и мрачно нешто мислио.

Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила. Лајтнант ништа није одговорио, само је мрднуо обрвама. После је Попеску сео за клавир и свирао Крöнунгсмарсцх из Прорхет-а28 Кад сам увече дошао кући, сретнем

Матавуљ, Симо - УСКОК

Сваки његов замах Јанко одбијаше лако, без напрезања, без жестине, само што би по њекад малко мрднуо трупом. Првијех тренутака сви посматраху с највећом помњом, па се почеше чудити и уз Мргуда узвикивати: „Виђи ђавола!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је засад, а после... видећемо. Засад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо. Ћути и чини се невешт свему. — Добро, то већ хоћу... могу. Али шта мислиш о њима, шта ће бити ?

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Он сад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо... Опет ће се са њим моћи боље... Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити

дадох ватру и — готово... — Зар баш на месту? — пита капетан, мр штећи се. — Није ни мрднуо. Ено га у дворишту... Жену сам затворио, а код куће му наместио стражу. »Као да им сам ђаво помаже!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности