Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Добро те се и ти закани!... Е, е! А где си ти, човече....“ „Боже, Обраде, на великој смо ти муци: све од Сегедина, па овамо преко Бечеја и Елемира, градимо поред Тисе долму“.
Ха! Ха!... Стојна зацело није заспала!... Та ту је она дивота из Груже, ту је њен Милан!... И он се у муци грохотом смејао... После тога извади из недара једну шарену кесу, од свакојаких перлица штиковану.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А себе сасвим злосрећна вмењаваше, ибо при толиком товарењу и муци ни плеве до изобилија нема. Дође време на војску поћи. Падне коњ убијен; види га магарац гди лежи сав у крви.
То ја знам, и теби кажем. С.: Не би ти тако говорио да знаш шта ми Турком дајемо. К.: Да ви о својој муци живите, не би толико давали; али Турци добро знаду да ви дерете свет, пак' |оће и они да деру вас; у томе су они
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
донео; али нису, но сам ја моји̓ 18 дуката потрошио, а да сам имао, и више би̓ потрошио, гди сам запао и у каквој сам муци и стра̓у био”. — А, којекуда, ко тебе посла у Турке?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Сваки који чалму носи и клања Мухамеду. — И ти си дошао мени? — Теби, буљубашо. — Јеси вичан свакој муци и невољи? — Не знам шта би у добру радио!... — Умеш ли пушком гађати? — Сигурно као дланом. — Јеси пливач?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Каже да ће кроз који дан натраг у Н. — Натраг! А што? — Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио. Знам само да рече да ће да иде. Питај твога Јоцу!
Арсен се нашао на муци. Да му је само да га не погледâ оним очима, а он би њој судио. И понегда тури руку под појас, заглаба чибучић, а
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
беде и невоље, Ћопић је везан за сељаке онакве какви су, какве их је у детињству видео; саучествујући у њиховој муци, он их и воли због ње.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
страоте Мал' ми душа на нос се не оте, Ох у пакô да сам јадан пао И ђавлу се на рог натакао, На већојзи не би муци био Него онда, Вишњи је убио! Умр'о би, мој премили друже, Да је тако потрајало дуже.
се — он је чуо није, Отимала — помогло јој није, И јоште би да још јадна може, Али ето сва већ изнеможе, Па на муци к небу погледала, Озго Алу у помоћ позвала, Ала чуо па јој помогао, У душу јој чудну мисâ дао.
зашто? ни сама не знаде, Те погледа у големој муци, Гледну горе небу високоме, Онда гледну оној гори чарној: Од горице лађан вјетар пирну, Покрену јој мисâ
ту, да те бере, нема; А ти, зоро, што се из сна трже, Спавај, дремај, кад и она дрема; А ти, сунце, не сјај мојој муци, Веће седај — моје ј' сунце село; Бежи, данче, у црно с' обуци, Црна земља њено крије тело...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Кажи ми га, па да му насред мâле главу разбијем. — Зар си ти таква? — питам те смејући се и уживајући у твојој муци. И ти не престајеш да ме молиш. Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Још ти се швигар огњена репа у вечној муци вражија чепа по паклу вије, А ти се жељом искушитељке машаш очајно пропала раја, да паднеш опет са златна
Зар се тако желно-вољно обамире на тој руци што ти са ње синоћ војно на самртној беше муци? што ти са ње многој браћи кратки вечак поста краћи? Жено, жено, кажи право је л' у теби бог ил' ђаво?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Одише зраком прах од душице.) Прилазе руке - сљезно, с титрицом тјелесној муци, душевној скрби. Губа се краде друмом, живицом. (Круне се красте - падају зуби.) Отроче мију монаси врачи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Покушај, најзад, сам. Вратио сам се у дивизион и преко посилнога пријавио се команданту. Иако у муци и болу, ипак сам затезао блузу. Командант се појави на вратима. — Зар ти не знаш како се команданту излази на рапорт!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред. Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?
Шта је то ? Да ли није стигао да заведе признанице или... или не знам шта. Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже. Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа... Шта ће сад? О, муке !... — Ја не знам..
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
У почетку ти нисам био бозна какав радник. Знаш сам: неспреман, неупућен ни у чему... провео младост у муци и сиротињи, па се одједном нашао на господском комаду, и што но веле, довлету.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У срећна, лепа Времена она Могла се купити Једна бомбона. У каквој малој Невољи, муци, Знао је да се Нађе при руци. А овде, авај! Судбино клета! Ћути и спавај До краја света!
Ал у њима се једно сунце огледа: Сунце љубави према истини И правди, на коју су нам преци мислили Живећи у муци и у присили. УЧЕЊАЦИ И ЗИДАРИ Београд. Сењак.
на прослави Првог маја, По глави жалосне мисли премеће, Везује, спаја и прекраја: „Ко само смисли ово умеће? Муци мојој хоће ли бити краја?” Кад би могао, деда би своје злотворе Смрвио, ко инсекте, и онда, Адио!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
У Добру је лако добро бити, на муци се познају јунаци! ИЗНИЈЕЛИ СУ КРСТЕ С ЛОВЋЕНА НАВРХ ЦРКВИНЕ. ПА СУ ПО ВРХУ СЈЕЛИ, ГАЂАЈУ ПУШКАМА И БРОЈЕ КОЛИКА
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Лако стани, брзо ступи. — Бог даје тежаку, а не лежаку. — Лену тежаку миши семе изједу. — О труду жито роди а о муци гроздови висе. — Ништа није боље од добре воље. — Кад је воље, и зло иде на боље.
Дај, Боже, нашему бану домаћину хајер и берићет у његовој кући, у његовој муци, у тврду волу, и брзу коњу, у пуној ћаси и веселој срећи, ћаса му напредовала, а срећа му се вазда веселила.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Бјежећи обазру се, кад ли њезина матер за њима трчи, они се препадоше, а баба већ да их стигне, али у муци паде на ум цареву сину они љешник, пак га извади и упита: „Ах за Бога! шта ћемо сад?” А љешник му одговори: „Отвори ме.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
своји[х] родитеља не од|ричу, како ни родитељи своје деце, и да чловек праведно и поштено у својеј кући о свом труду и муци са својом женом и децом живи, ништа туђег не желећи.
Али су свети оци анатеми и вечној муци предали оне који у посте рибу и месо једу! У Том оци имаду врло криво; нити они имаду | власт проклињати свет и људе,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Знала је криво да измери, смела да закине надницу. Хтела је својски да помогне кад си у муци. Аја црну воду пијем откад памтим себе. После неке буне, Турци ми ухватише оца и натакоше га на багремов колац.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Мајка у муци саже главу. — Видећеш! — понови дечак. — Долазиће да уче од мене! — дечак излете из куће и поче се пењати уз литицу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
од зиме они се јежили, приљубљивали све ближе, све више, све присније и обоје у болном и неиздржљивом нестрпљењу, у муци очекивали су избавље* Штампан у Бранковом броју Нове Европе. ње.
А он узрујан, сав узнемирен оним безумним изливом радости, гледао је и сам, нем, запрепашћен, у смртној муци да брзо пронађе, да каже нешто јако, узбуђено, снажно, што би је уверило и о његовом бурном узбуђењу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Камо се, по Богу си ?... полудех од муке — рече он. — Е, синовче, на муци се познају јунаци... Није то шала... Шта је било. јесу ли те позивали горе ?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
То је било њено осетљиво место. Коначно сам нашао лека својој муци и то тако што у радне дане нисам скидао улар са мазге већ би јој само уклонио један део тако да је могла несметано
Ћипико, Иво - Приповетке
Али у Спасоју поджегла се младићка крв: не може да издржи а да не упита брата Османова рашта их срамоти, а при њиховој муци.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Хајд’, хајд’, хајд’, у потеру! (Вук и Радак одлазе.) А ти си, Исаче, На страшној муци каљен челиче, Са мном ћеш овде тренут чекати Да кужну таму крвљу разведриш По тамницама што си дисао, Са
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ ВИ Мишљасмо да ће дуго да траје. — Уђи-де мајко, — издахнула је! И крај је болу, и крај је муци; Издахнула је на левој ми руци.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Јаукнуо је грешник од болова на сав глас. Али и он сам у оној муци увиђа да ће га чути Бугари, па затворио очи, стиснуо зубе, и болно јечи. Проговори тек: „Убите ме, браћо...
А они су за све време јуришали на бајонет. То ми је, ипак, као нека утеха у овој мојој муци, те сам мало примирен кренуо пешке уз планину. Некада сам се верао по планинама из професионалне радозналости.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
БОШКО: Иди, Богдане, — кажи им Каква нам земљи прети несрећа, Па нек’ се сваки муци досећа — Збогом! (Бошко и Богдан одлазе.) КАП. ЂУРАШКО: А ја?... ја ћу к њој!...
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
љута, Болну диже главу, а коленом клеца Каменито срце Млава јој просеца: Зајазит се не да, мумла, јечи, стење, И у муци тешкој прождире камење; На њу, грешну, сунце никада не сија, Само гром је, мразну, са хуком пробија, Пламенита муња
— Ха! Ил’ можда неће доћи Страшног суда глас ужасни? Можда никад неће моћи Горкој муци и јауку Насмејат се срце моје?... Иди!... Иди!...
ЋУТИТЕ, ЋУТ’ТЕ!... Ћутите, ћут’те!... С пером у руци Стекô сам себи у роду глас; С крвавом сабљом на бојној муци Бољи сам био — бољи од вас! Да сте ме вид’ли — то да сте само! Ал’ онде, знајте, не беше роб!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Негде зàпева труба. СЕСТРИ У ПОКОЈУ Субота, мори ме туга, прислужи, мамо. Руже што у муци, да умине, везла, кô мрље крви на зиду тамом лапе. Прислужи, мамо.
Тихо по муци бродим смерни раб. Пакао мени, оче, бољезан, драчу на пут. Расточи о расточи раба. Дубље дно души но страдáњу,
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
његов бол, муку, па хоће бар постељом, лепо, брижљиво намештеном, да му као олакшају, покажу као учествујући у његовој муци. Али то њега још више буни, боли.
Ћипико, Иво - Пауци
” Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. Илија је на живој муци. Одмах након Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану земљу.
Пружа руке да се чега дохвати... Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори... Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрте се газда Јово. Распружио руке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја...
Оли нисмо умили, оли нас нико од њих ни 'тија обранит'!... Са самим начелником у младости бијаше добар дио вароши на муци.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
му је најслађе, долазе неке успаљене женске, кликћу и подврискују, чикају га и боцкају влатима траве, а он, сневач, на муци, не зна шта да уради, да ли да настави да крка вруће печење или да појури ону женскадију.
свежег малтера и боја и од мога зноја, немој ни силазити, шта ћеш нам онда овде, праведниче, кад не смрдиш по људској муци и печали, по претераности, по разузданости, него по мирисима чистог задовољства, подмирености и млаке среће.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
– Када ме каква невоља гони, Те око моје сузица рони; Ил' тешка боља када ме свлада, Да ми сав живот у муци страда; Уздишућ јако по тисућ крати'; Зовем те Мати, – Зовем те Мати!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
У свакоме задатку и муци које је природа натоварила своме робу, човеку и животињи, унела је и по једно мало задовољство које постаје све
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сунцокрет који уместо сунца прати месец, има ли ишта црње и горе? Реши се мали сунцокрет да нађе лека својој муци. Обрати се травама за савет. Траве су стари пријатељи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Плану бане како огањ живи, у иједу и тој муци љутој не шће викнут ни призвати слугу, за сеиза ни хабера нема, но сам оде к ђогу у ахаре.
Ђе се глава код муке нагнала, а та глава муци не помогла, и ту главу посјекли крвници!“ Дарова му стотину цекинах, и даде му лаке пратиоце; пратили га до двора
Ђе се глава код муке нагнала, а та глава муци не помогла, в ту главу посјекли крвници!“ двојако су тумачени. По Продановићу, они значе: „Нека је проклета мука која
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
одовуд, тамо у вечну помрчину изгониш, пређе неголи док дође оно доби неотходнога нашега борављења у пакленој тамо муци?
И кроз туђе зло у вечној муци горети, ако проћу нашега дара и од људи нам дохотка не повраћамо то с вештом и с добром науком...