Ћипико, Иво - Приповетке
Његови тешки корачаји обијају се о камени плочник. У луци непрекидимице нагањају се преломљени валови; срдито ударају у чврсти зид, па, разбијајући се, савладани, немоћно кркоћу и тихо, једнолично
Већ је крст сишао на шири пут уздуж морскога затона што на гробље води; дјеца пријечцем истрчаше испред њега, нагањају се, буче.
Ћипико, Иво - Пауци
Она два агента окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима. Иво их обиђе, приђе агенту друштва, поздрави га и замоли да стави у стовариште његов ковчег, док сутра по њ
Подзимњи је дан. Дува млака јужина, а кроз танке облаке продире сунце. По пољу и мору нагањају се промјенљиве сјенке. Дјевојка иде низбрдицом и гледа преда се.
Иде полако узбрдицом, а прати га море. Јужина дува, вали се котурају, нагањају и на жалу пјене се, а враћајући се, котрљају за собом пијесак; гране мрких маслина пригибљу се, тресу, као да некога к
свеједно у њему се одазивају гласови пунога дана; ослушкује и гледа у сјенке облака што се, гоњене од вјетра, пољем нагањају; а једна голема сјенка, даље, усред поља, застрла је земљу и не миче се.