Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Пре сам их негде видео где разговарају: поруменели обоје, а шапућу... Она нешто чепрка по воћњаку, а он се наслонио на плот, па је само гледи, а после рече: — Јелице, дај ми стручак од вашег босиљка! — А шта ће ти босиљак?...
је драги овце и козе проводио, па га онде у мислима својим и слика у разноме виду: час јој се чини да га гледа како се наслонио на дугу пушку, па гледа кроз сиву маглу у њену белу кућицу; после јој долази као да види у даљини где јој даје знакове
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
На једној столици за столом, леђима окренут вратима, седи мој отац. Обе руке до лаката наслонио на сто, а на руке легао челом, па се не миче. Гледао сам тако дуго, али он ама да је мрднуо.
Ама се Арсен навикну на њене очи и не плаши их се. Затурио ногу на врљику, лактом се одупро о другу, а на шаку наслонио образ, па говори с њоме: — Стид ме баш да поменем баби, а ђеди не бих смео ама баш никако!
— па нас остави, а ми блејимо за њом. Или дође послије подне, кад се поп наслонио на шареницу, па га гледа, нагне се према њему, па се одједанпут тргне, издигне главу, уђе у собу и отвори књигу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Коштајте га само! Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду, па га гледа блажено и не трепће. — А, шта ја кажем?! Шта велите на то?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Неко мора и да крмани! - рекао је, иако је скела била заглибљена у муљ до гуше. Наслонио сам се на ограду и погледао га, а затим смо све троје бацали каменове у воду, и као и увек када сам се трудио, бацао
Милићевић, Вук - Беспуће
У кавану јурну нагло једно мноштво људи, налазећи једва и с муком мјеста. Гавре Ђаковић, мали, крупан, црн наслонио се, заваљен на канапе од црвене кадифе, с опруженим ногама, с палцима у џеповима од прслука, с изгубљеним очима на
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
На крму се пас тај наслонио, А очима страшно зажагрио, Развалио уста и чељусти, Па удрио у тај лавеж пусти, Боже мили, та шта му је, шта је?
Право шеће јунак ка стубама, Већ је до њих — гледну — богме Турчин, Земљи пао, пушку преко крила, Уза стубе главу наслонио, Па дријемље, ни за што не хаје. Милун крочи, бритким ножем махну, Утврди му санак занавијек.
села легла густа шума, Те пружила се једнако крај друма, Кроз лишће густо пирка ветар тио, — Ал' ко се оно уз дуб наслонио? Кад штогод шушне, а он ти се преда, Све нешто слуша, све некуд погледа.
88. Сад наш јунак на дому је, На прозор се наслонио, У градину погледује, Како пред њим стоји тио, Како дан се још отима, Како нојца преотима. 89.
“ При столу овде тако ови раде. У страни седи један седи власи, Наслонио на руку стару главу, Обара доле тужно своје око Из којег горка суза сузу гони.
Биће јунак сред белога двора; Бацио се њему на прозора, На десницу наслонио главу, Те он гледа Божу вељу славу: Како вијар облацима вије, Како муња у растове бије...
Тице поју, а врело жубори: „Одмори се!“ као да говори. Милета се бацио у траву, На десницу наслонио главу; Из далека звони клепетуша, Дивно звони, ал' он је не слуша, Од лова му тело мало трудно, Ал' одмора срце
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
да неком чита лекцију; Мића се увалио у фотељу, рукама загрлио колена и глупо гледа у таван; Трифун узјахао столицу и наслонио чело на наслон од столице; Танасије, очајна лица, пише и брише нешто на парчету хартије.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Дежурни потпоручник, водник, са ешарпом о појасу, наслонио се на сабљу и пропуштао редом возаре, који су водили коње на појило. Приђох потпоручнику да се јавим. — Добро...
Затекла их ноћ у вароши и ушли у прву кафану да се склоне и одморе. Чак и онај на стражи код врата, наслонио се уза зид и спава. Неко предложи да се вратимо у бивак на Бањици. Варош се била испразнила.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
« »Не, не... то не ваља. Друго... Стоји он онако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...
Само ти реци да хоћеш... ти реци! И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке. Љубица се трже као из правог сна, као да је досад спавала дубоким уморним сном...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Чобанин се наслонио На гранчицу ораову; Туд’ пролази млада мома, Да поткине ту гранчицу; Проговара чобанине: “Девојчице, бело лице!
119. Болан Јово по гори ходио, На виту се јелу наслонио: “Вита јело, мене боли глава.“ — “Болан Јово, не боли те с мене, Већ те боли с трију дјевојака, Које су ти
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре. Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Оташева дружина понесе Мишана и Јанка. Овај потоњи бијаше још у животу. Кад се поврнуше по Марка, али он наслонио главу на мртве коње и отворио очи. Лагано, међу двојицом другова, пође он уз гору.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
5 Купус бере ага Асан-ага У Мостару на сред Сарајева, Из Беча га момче угледало, На Биоград пушку наслонио, Асан-агу добро погодио, Међу очи под љево кољено, Мртав паде ага Асан-ага, Мртав паде, а жив дома дође.
„Силном“ ловцу Силан ловац, крај му јаду нема: На лисицу пушку наслонио, За пећину главу заклонио; Кад удари, за много не мари, Када пуца, њему срце куца, Кад промаши, мало се уплаши,
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
и накићени с[а] свакојаки плодовити древеси, брдо над брдом и холм над холмом као да се један на другога другољубно наслонио, и као да је један сврх другога своју по|носиту главу помолио како ће лакше ону красновидну долину, сестру своју, и
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— па запали свијећу и усади је у чашу жита. Брне наслонио плећа на повију од троножне столице, преплео прсте на трбуху и обрће палац око палца.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Куда ће? И слуге спавају, и слуге су ноћас мирно спавале! Једва је подигао очи, пријало му је кад се наслонио на коњске слабине; дуго стоји тако, неиздрживо му је топло и коње изводи, прснуће му мозак, толико му руке зебу да
Враћао се из трговине. „Неко зло у кући?“ улитао је. „Узе нам га Бог.“ Устао је од вечере, отишао у Тор, наслонио главу на вола и није могао да не заплаче. За даћу је Лука донео торбу рибе.
Коракну ка постељи. Постиђен. — Не зове тебе — заустави га Никола. Седи уз кревет, испод њених ногу. Подбрадак наслонио на орахову даску, на којој је изрезбарено лишће. Брада виси низ даску преко лишћа, као да је закуцана.
Али зашто у ово доба светли лампа? Адам! Излази. На кревету поред Адама, који спава, седи Ђорђе, главу наслонио на даску кревета и дрема. Аћим приђе. У сенци се види дечаково лице, омршавело и измучено.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Зауставио се случајно и наслонио се на ограду од камена кроз коју је промицало слеђено шибље. Тражио је у себи радост јер је Београд, најзад, био
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У њему је и највише мојих успомена из детињства. Наслонио сам се на јаблан, трава ми до колена. Парк је пут тица. Тамо, у углу парка, била је љуљашка, онамо витло, памтим добро.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Прекинуо је мијешање у авану и изазовно се наслонио на тезгу. — Добро, а што мислиш, која је моја Мама-Јумба, на примјер? — Не знам, немам појма.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
час пред његовим очима изређаше, али се сад сећаше само Николиних речи и последњега свога дела: кад је пружио, скоро наслонио, пушку на слепо око и окинуо.
Сви спавају... И Добросав, који је остао да дежура, уморан, савладан пићем, наслонио главу на сто и заспао... Ни гласа, нико да се мрдне! ... Да има бар с ким да разговара! ...
Свет гледа само њега, виновника овога необичнога сабора... А он се затурио у колима, накренуо се у страну и наслонио леђа на Митра, подигао једну руку, у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијано...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али сам исто тако знао да је онај који је слушао, много боље чуо, ако би ухо наслонио на земљу. Према томе, било ми је очигледно да се најефикаснији пренос таласа уземљеног Херцовог осцилатора и
Ћипико, Иво - Приповетке
Торба му о рамену виси; заметнуо се зимским огртачем и на њ се наслонио. Огањ се ражгао. Од жестине зачас прождире што се у њ баца.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
причаоца и објашњење како је до приче дошло: он ју је замислио једне вечери кад је уморан сео поред моста и леђима се наслонио на његов топао, клесани камен.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Кад се вратим натраг у шљивар затекнем ђенерала Черњајева где седи поред велике ватре: наслонио главу на обадве руке а лактове подупро на колена, па се тако греје и овда онда почарне ватру.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Затворио сам очи и наслонио чело на стиснуте песнице. Осећам мирис земље. Сетио сам се једнога леша чија је глава била заривена у земљу.
Затекао сам потпоручника Бојовића где се наслонио на једну стену и спава, а одозго капље вода на њега. Пробудио сам га. Он се наљути: — Баш ме брига што си дошао!...
Ракетле више не пуштају. Према светлости месечине видим да је два часа. Наслонио сам главу на песнице и налазио сам се у неком полубуновном стању.
“ Оде ти сутра у команду. Кафеџија купи срчу и поставља нов сто. Уто се појави и Грк са печеним јагњетом на ражњу. Наслонио је јагње уз платан. Пера „Ђеврек“ задигао рукаве кошуље, удара ножем о сто и виче: — Вруће, вруће, врије!
Кад је он отишао, оставио ми је њу у наслеђе. Она је сада мој друг. Оставио сам мачку и наслонио се на сто. Командир укрсти прсте и рече: — Ево, дакле, зашто сам ја тражио осматрача... Овај се положај назива Јеж.
Они су ипак добри људи и моји другови... ФРОНТ И ПОЗАДИНА Има већ дуже времена како нико ништа не говори. Лука се наслонио на бедем од земље, зубима стегао муштиклу од вишњевог дрвета и сањивим очима гледа у Могленску равницу.
Разумеш ли? Онда је узео столичицу, сео по страни и узео француску граматику. Војин се наслонио на врата земунице, забио руке у џепове и гледао некуд тупо у даљину.
Погледао сам у врата, па у њу. И наједном било ми је све јасно. Пећина!... Наслонио сам се на кревет и гледао мрачно преда се. Био сам сада приправан на све могућности.
Уздахнуо сам и дохватио се за главу. Шта ме снађе!... Прешао сам на супротну страну и наслонио се на зид. Био сам у мучном стању. Ама то није била љутња... Нешто отужно, као љигаво, до одвратности гадно.
Застао сам. Она се одмакла један корак и остала оборене главе... Пришао сам јој с леђа, полако је прихватио и наслонио њену главу на своје груди. Пребацио сам јој руку преко рамена и погледао изблиза. Она је затворила очи.
Сећам се... у соби ађутантовој наслонио сам се на зид. Тома приђе, пребаци ми руку око врата и рече: „Друже, знам како ти је!
Ћипико, Иво - Пауци
А Маша кида се од веселога смијеха. — Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријемавши се; био се наслонио главом на трпезу и закуњао.
— А је ли боље оцу? — упита Иво. — Биће, кад умре! — пријегорно одговори дјевојка. Обоје ућуташе часом. Он се наслонио на самац камен, сав обрастао уоколо бршљаном, а она је пред њим стајала и гледала доље на море.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Мутна светлост трепери у барицама. Наслонио сам браду на камени руб прозора, оштра, сува прашина ме штипа по ноздрвама и покушавам да смислим нешто стамено,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Око врата виси му дебели златан ланац, који почива, својим доњим крајем, на његовом дебелом трбуху. Наслонио је главу, својом десницом, на ослонац фотеље и заузео при том такав положај да му лице не видимо.
Па ипак је овај храст, на чије сам се дебело стабло наслонио, гледао пре седамдесет година градњу ове железнице. Увек ми је било највеће уживање када сам могао да се одвојим од
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Док га нисам окусио, ја сам о пољупцу мислио да је то само једна нешто слађа бонбона, али чим сам наслонио усне на усне, ја сам из основе променио мишљење.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Понеки се оклизне и коњ налети на њега. Један пешак, измучена лица, наслонио се на дрво и гледа мрачно преда се. — Може ли се? — пита га један у пролазу. — А-ја! — вели и клима одречно главом.
Тек сад осећам колико ме цело тело боли од јучерашњих падова и напрезања. Подавио сам колена и наслонио главу. Најлакше ми је у овом положају. Физичке болове могу још и да поднесем. Али осећам душевну потиштеност.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
војвода: „Та ја прођох кроз Косово равно, и ја виђех Милош-Обилића: он стајаше у пољу Косову, на бојно се копље наслонио, бојно му се копље преломило, пак на њега Турци навалише, досад мислим да је погинуо; ал' не виђех Вука Бранковића, не
Пак се Марко болан учинио без болести, од мудрости тешке, по добру се Шарцу положио, на седло се срцем наслонио, тако иде преко Цариграда. Добра колца сукобила Марка, сукоби га царев Алил-ага и за агом тридест јањичара.
Кад су били насред горе чарне, ал’ у гори дињар Бањанине, на бојно се копље наслонио, све сватове редом пропустио, а кад дође лијепа ђевојка, под ђевојком коња уватио.
Мој сестрићу, Јован-капетане, сан је лажа, а бог је истина; ружно си се главом наслонио, а мучно си нешто помислио. Знаш, сестрићу, не знали те људи!
Ал̓ ето ти старца Јездимира, мила брата дужда од Млетака; бијела му прошла појас брада, на златну се штаку наслонио, рони сузе низ господско лице, рони сузе, и невоља му је: седам жена мијенио био, а од срца не имô порода, па узео к
За њим Ива напусти дората; колико се дорат уморио, брзо дорат вранца састигао, на сали му главу наслонио, аги кида ките на појасу. Ал’ беседи ага од Рибника: „Боже мили, гди ћу погинути!
Кад је Милић свате сакупио, диже свате, оде по ђевојку. Кад су били прем’ Видову двору, на пенџер се Виде наслонио, па кад виђе кићене сватове, сам је собом Виде говорио: „Мили боже, лијепијех свата! Чији ли су, куд ће по ђевојку?