Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Леђима наслоњен на срушену кућу, у којој расту коприва и трава, и око које се више ни лимару, ни зидару, не вреди трудити, седим
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Намести га овде, поред мене... — рече харамбаша. Посадише Алексу на кладу... И он, наслоњен на харамбашу, погледа она три несрећника... — Сад ми испричајте све како је било. Деде ти, Илија!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” па опет спава. На један стуб од звонаре стајао је наслоњен Павао Ђерић и као соко гледа у помрчину. У тај пар из школске авлије изиђоше једна кола, па готово трком пођоше
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А кратко време потом фронт је био миран и блесав. Наслоњен леђима на зид сеоске качаре до воћњака, блед и задихан, још обамро од оне ломњаве и склоњен ту да се заштити од ретких
Африка
Од свега на себи он има још само појас од црних врпци, кроз који је прометнут мач. Он је једном дигнутом руком наслоњен на колибу, и док прилазимо, љубазно нам се смеши, али, не мења свој став.
Све као да је то први пут да се овако састају. Наслоњен на нечију колибу, седећи на клупици, заспим. Буде ме први удари у бубањ.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Стигли су били и гори, пре њега. Нестрпљив, очекујући Божичева кола, Исакович је био стао у капију Трандафилову, наслоњен на своју сабљу, са својом абом пребаченом преко рамена, налево, па је мрмљао самом себи нешто, љутито.
Волков га је зачуђено посматрао. Гроф Кајзерлинг је стајао, опет, наслоњен на своје огњиште мраморно, у ком је било изукрштано неколико цепаница, припремљених за ватру.
Кад је Павле изишао, виде Петра, како стоји, наслоњен, код његових коња, о дрво, као изнемогао. Био је барусав, блед, утањио, као да се целу ноћ у грозници тресао.
Црњански, Милош - Сеобе 1
На тој страни куће, шума је била на неколико корака. Изнемогао и огладнео, сав мокар од зноја, наслоњен о хладни зид, тако да је осећао да му та хладноћа пролази кроз кости, Аранђел Исакович тад опет зачу кораке.
пред шумом, пред једним жбуном, приметио је жене које су уплашено чучале по страни, очекујући да он свој посао сврши. Наслоњен о стуб, на који беше дигнута надстрешница, над гробом, Ананија је зебао и знојио се, остављен тако сам себи, у ноћи,
Загледан својим поднадулим очима у дуг ред сеоских кућа и завејаног дрвећа, наслоњен леђима о точак својих кола, Исакович није био миран, као неки медвед у свом зимском сну, него је, под привидним миром
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« Али, не. Ћутала је. — Какав је фазан? — упита жена. — Сјајан! — одговори. Сада је стајао наслоњен уз стуб покрај колица са колачима. Посматрали су се у одсјају тамног стакла, да не би привукли нечију пажњу.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
На поду гроба беху поређани остаци стринини: глава, руке, ребра... А више њих, наслоњен на будак, сав умрљан земљом, натуштена чела, разбарушене, земљом посуте косе и голих, црних, косматих груди, стајаше
већ оголела дрвећа, чесму, друм, винограде и ону ледину с које се чак и овде чуо звон оваца, видео чобан где ногом наслоњен о колац нечијег гроба, огрнут исцепаним војничким шињелом, свира у дудук. А свирка му оштра, монотона.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Седећи на једном ниском зиду, са чије висине почиње стрмо маслињак, наслоњен на ивицу куће, дишем широко прву предсвитну хладовину.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Војници су нетремице гледали наредника, као да чекају разрешење или неко правдање за онако тешке речи. А наредник, наслоњен на сабљу, продужио је: — Сазнали сте да нам је Аустрија без повода објавила рат.
— одговори Петар нишанџија. — Ни коске да им нисте оставили! — довикну стари и, већ немоћан, застаде наслоњен на штап. Скренусмо и ми у ону ораницу. Зачудо, топове нисмо равнали.
Кроз дим и прашину видео се нечији леш без главе, са раширеним рукама... Уза зид земље седео је наслоњен темпирач, мртвачког лица, очи му ужасно разрогачене, уста отворена, као да вапије, али шишти, и грчевито савијеним
Умро је ономад. Јуче су га сахранили... Занемео и збуњен, стајао сам оборене главе, наслоњен на ограду. Тешко ми је било што више немам оца, жао ми је мајке, плакао бих, али су ту око мене људи.
Иако у тузи, у њеним очима видео сам и зрачак среће. Задовољно је пословала по кући. Била је баш изишла. Наслоњен на прозор пушио сам и мислио. — Шта си се замислио? — запита ме сестра. — Жао ми је мајке. Она остаје сада сама.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Обешењаклук побеђује, а сиротиња проси. Туку оне који имају медаље, и кад су подофицири, и ја гледам како, наслоњен на зид станице, један наредник, који се тек вратио, стоји крај своје жене и деце и плаче. Не налази преноћиште.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Зар није он сâм, ето овде, међу овим суморним зидовима, толико пута седео наслоњен на овај прашљиви сто и мислио: да ли ће се наћи која добра, ваљана душа, која би се решила да се сједини с њим, да
Тако се код нас направи узбуна. Пред механом, као што рекох, седи учитељ и чита гласно, а до њега, мало улево, наслоњен на зид механски, седи господин Бурмаз, оборене главе, ћути и слуша, само покаткад повуче из трешњева чибука, задими и
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завијутак
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Зелени капут, рујна брчина, Кукурушчина из Врчина Наслоњен на шашку као на штулу Потајно пуши своју лулу. (Омириши га: светла свилица Ноздрву ће да ти заголица).
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром међу прстима,
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Док се земља хлади — свет нејасан бива. Небо ми у главу већ звезду зарива Са шиљбоком једне мисли као глечер. Наслоњен на дивљи мирис (ваљда пласта) Слутим неки додир што ми вреба раме Невидљивим крилом меким ко у ласта.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Док га довуку до куће, смрзнуће се. Његов леш косо лежи у тами, наслоњен на њу и покривен њоме. У бради се згрудвала крв. Груди су исцепане.
А он не може свуда да стигне. Он јури ветар и мучи коње. Све ће ово остати пусто и туђе. Наслоњен на врбу, стајао је на обали Мораве.
Морао је, није имао с ким другим, по јабучару се јуриле две креје, он је стајао у снегу до колена, наслоњен на јабуково стабло. Јесте, не каје се што је наговорио Толу да прича о Вукашину и Аћиму по селу. — Бежи!
Аћим виде Ђорђа: леђима наслоњен на зид, седи под прозором Симкине собе, јалово куче, с главом наваљеном на колена. Чуо је, прође Аћиму, у једној сузи
Аћим седи опружених ногу, наслоњен на зид поред самих врата, цигара гори у бусену његове главе, крцкање траје, жишка се миче и подсећа на горење суве
Из моје куће напоље!“ оте му се и у кошуљи стрча низа степенице. Ноћ летња, топла, излазио је месец. Наслоњен уза зид, у дугој белој кошуљи, стајао је Никола, а из своје собе, пробуђен Ђорђевом виком, појавио се Аћим, у кошуљи и
— Не читам ђубре. Не могу да гледам ни твој мундир. Капетан се смешка, наслоњен на врата. Аћим жмури и седи наслоњен на зид. Ако сам помилован? бије по њему нешто што само личи на стид.
— Не читам ђубре. Не могу да гледам ни твој мундир. Капетан се смешка, наслоњен на врата. Аћим жмури и седи наслоњен на зид. Ако сам помилован? бије по њему нешто што само личи на стид. Капетан без речи изиђе.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Стајао сам на трећем спрату наслоњен на ограду и гледао доле у дубину бетонски под кад је она изашла. И одједном дође ми да је уверим колико је волим па
За то време ја сам крадомице погледао да се уверим: спава ли човек наслоњен на женино раме или се претвара. Жена је; то сам приметио, неколико пута отворила уста као да је хтела нешто да каже.
Тада је поред њега увек мала, мила сестра Поунд да га поврати из грча. И наслоњен на њено раме и докле га она милује својом пуначком, голом руком, он долази к себи, захваљује јој и понова јеца страшне
и више па ме вукао себи, и неком особитом и чудном мртвачком дражи упијао ме тако, да сам се ја, лежећи са стране и наслоњен срцем на њега, осећао као на самим прсима њеним, одакле сам гледао у оно самртно бледило њеног неисказано племенитог
Ја сам био наслоњен на дрво а цвеће ми колена миловало. Тице су лепетале крилима, мазиле се главицама, љубакале отвореним кљунићима и
А до нас, у великој соби, јечи отац, мој отац, мој рођени отац. Он и не сања шта се овамо збива, болестан је и наслоњен на гомили белих јастука, у највећим је мукама и стар, престар, намучен, јадан, кашље, кашље, кашље.
Наједанпут, наслоњен на ону гвоздену ограду терасе и онако замишљен, тргох се а дах ми застаде, па се тако некако изгубљено занесох као да
Међу палим војницима, леђима наслоњен на точак топа и крвљу и земљом по лицу умрљан, више је седео него лежао један рањен, крупан и риђ бугарски војник,
Ћипико, Иво - Приповетке
Проповиједа вечерас о мукама пакленим. Парон Зорзи, наслоњен на камени ступ до старе крстионице, слуша. — Да знаш какве паклене муке чекају те, окорјели грјешниче, не би никада
На махове, путем застаје и собом говори, и разговара са звуком телеграфских жица, и, наслоњен на телеграфски ступ, као у магли, дуго о нечем размишља. Тек у ноћи стиже кући.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Песнички програм Милоша Црњанског, међутим, ма колико нам изгледао самониклим, у исти је мах и приметно наслоњен на немачки књижевни експресионизам.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Не гледај. не гледај овамо... Ивон је отворила долап, н брзо смицала одело са себе. Наслоњен на дрвену решетку прозора Душко је гледао кроз лишће нагнуте гране, како се два босонога дечка чупају за косе.
Петровић, Растко - АФРИКА
Од свега на себи он има још само појас од црних врпци, кроз који је прометнут мач. Он је једном дигнутом руком наслоњен на колибу, и док прилазимо, љубазно нам се смеши, али, не мења свој став.
Све као да је то први пут да се овако састају. Наслоњен на нечију колибу, седећи на клупици, заспим. Буде ме први удари у бубањ.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
За време првог јуриша изненадила ме је хладноћа и присебност моја два комшије, на које сам био наслоњен. Кад су Турци најжешће налетали и скакали шанцу, као чопор тигрова, ја чух где један од мојих комшија рече своме
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Чекао сам неких четврт сата. Телефониста ми јави да ће батерија отпочети сада. Стајао сам наслоњен уз вертикални усек и гледао кроз челичну плочу избушену ситним рупицама.
Драган је био хладан и прибран. Стајао је наслоњен на зид, руку завучених у џепове чакшира, као да је овде била реч о некој спортској утакмици. — Сада долази оно главно.
Ја нисам ни обраћао пажњу шта он говори, већ сам стајао наслоњен уз прозор. Њих двојица дохватили су ме под руке и привели до врата. Тада ми сену мисао...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
“ повлаче се са разбојишта. Пушке и бојна вика ућуте. Катуновић остаје сâм.) ПЕТА ПОЈАВА Катуновић, наслоњен на камен, сâм, а мало после Радош Орловић. КАТУНОВИЋ: Што ме не убише, што не пролише Из груди мојих сваку капљицу?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ја сам седео у самом углу, наслоњен леђима на зид и покушавао да стиском зуба зауставим дрхтавицу која ме је нагло спопала.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ал' шта сте стали? С вина тог Врте се до и лузи На тирс наслоњен дрема бог, Крај њега моји друзи; И свуд се шири покој благ, Дубрава мирно спава; Не трепти чисто лахор драг, И нигде
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Удисао сам га пуним грудима и окрепио се њиме. Наслоњен на ограду шеталишта, дуго сам посматрао мирни ток Саве и Дунава, и почео да са поуздањем размишљам о проблему
Ваше кратко задоцњење, које ми је изгледало много дуже, биће нам ипак добро дошло. Јер док сам на Вас овде, наслоњен на зидану ограду моста, изгледао и посматрао пролазнике, опазих изненада једног Бокеља сина Боке Которске.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Александар је прво молио, онда тукао, најзад малаксао и он. Гледао сам га како наслоњен на дрво, у стојећем ставу, спава. А ноћ одмиче и страх ме хвата да нас овако отворено не затекне зора.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И твоје слатко говорити име Небу и сунцу и горама плавим! 1903. ЧЕЖЊА Гдје сте?... Ја будан на прозору стојим Наслоњен челом на стакло... Све спава... Ноћ сјајна, кô да по окнима мојим Полако шушти ваша коса плава...
Ја, наслоњен на зид, прекрштених рука, Гледам како доли, о хридину шупљу, Неретва се ломи, а с високих кука Нага дјеца скачу и с