Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
у коме човека хвата лумбаго од укочености истог часа када седне на неку блесаву лажну алдајч столицу са равним наслоном а онда, што је занимљиво, ти исти сељаци који су већ једанпут продали своју рођену кућу на селу, ђутуре са дединим и
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Дућанџије износе мале зелене столице, оплетене рогозом и с проваљеним седиштем или одваљеним наслоном или окрњеном ножицом — већ каква је чија »нарав« при седењу...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
На орману вазна са цвећем, фигурице од гипса, већи сат, шатуле од бомбона, слике у рамовима са наслоном и друге ситнице.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И председник се угодно наместио у столици са високим наслоном. „Е па, ајд’ сад, не оклевај, кажи шта имаш“, обратио се Ђорђу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Моја ће болничарка, из почасти, као чељаде из града, сједити негдје у средини, на нешто вишем стоцу или на столици с наслоном, јединој у кући, и водити ће главну ријеч.
Тешке резбарене столице из опћинске вијећнице са строгим равним наслоном послужит ће за престону дворану; нарочито је направљен једино позлаћени трон с необично високим забатом и с црвеним
” Бат жандарских корака пред вратима. Па тишина: завалио се на ону бијелу клупу са решеткастим наслоном у ходнику. Па опет кораци: осјетио да хвата дријемеж, те се тргнуо. Горе доље, горе доље. Гледам Радивоја.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Вуја приђе к прозору, одмаче дугачку клупу са наслоном, која заклањаше половину прозора, па извади цео рам са хартијом. Али уместо поља и шуме, што би сваки очекивао да види
Краков, Станислав - КРИЛА
— Још једну боцу пива. — Две... – Само да је хладно. – Сад, сад, – глас дерана је пискав. Под кривим наслоном од сувог грања, пред кафаном сумњиве белине, не може се прећи од поседелих официра.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Караџића, 1854, 131—2; одштампана је и у Дежелићевој Пјесмарици, Загреб 1865, 699—700, бр. 559, под наслоном Напитница, а без имена аутора, са ситнијим изменама: испретуран је ред двеју последњих строфа, а место не свима
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како је глатка, како је мека била, с наслоном у облику љиљана, као у срне витких ногу! Млада жена задивљено крикну, угледавши је, и полете дрводељи у наручје.