Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Онда му уједанпут сину нешто кроз главу. Скочи с клупице и као да се насмјехну, а у исти пар чу дреку малога дјетета из собе. Он клече на траву и узе се молити богу.
— рече она. — Шта? — Гледаш у дуд? Мара се слабо насмјехну: — У дуд и свуда! — Па замишљено настави: Чисто сам гладна овога ваздуха — Е, печем ја каву за тебе — рече Иконија —
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Изланем, сасвим изненада: — Кажите ми, фра Анђело: постоји ли бог? Он се насмјехну. — Хм!... Гледао је у капице својих ципела, које је равномјерно примицао и одмицао једну од друге.
Ћипико, Иво - Пауци
” Као да ти људи нису и досада радили, и као да сви други, осим њих, обилују поштењем! И он се горко насмјехну, не могавши појмити разлог такова савјета. * Јаматва се примицала крају.