Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
65. ²³ Стојадиновић, Милица Српкиња, исто, с. 55—56. ²⁴ Влаховић, Бреда, „Девојачка гатања у Неготинској крајини и Кључу“, Развитак, 6, Зајечар 1968, с. 87.
Влајинац, М., Жена у народним пословицама, СЕЗ, 87, САНУ, Београд 1975. Влаховић, Бреда, „Девојачка гатања у Неготинској крајини и Кључу“, Развитак, 6, Зајечар 1968. Влаховић, П.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
казују да му се у таковоме боју заглибио Шарац у некакој бари код Дунава и да су ондје обојица пропали; у Крајини Неготинској приповиједа се да је то било у једној бари ондје близу Неготина, испод извора Јаричине; ондје има и сад бара И зидине
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
оставља у житници (СЕЗ, 17, 20 ид). На Преображење, кога се дана освећује ново грожђе, у Неготинској крајини долазио је домаћин пре сунца у виноград, и, чим се сунце роди, гађао из пушке у с.
Кад подсире млеко, бусен врате на исто место одакле је ишчупан« (ГЕМ, 25, 197 ид, Горња Ресава). У Неготинској крајини »почетком овог века био је обичај да на Ускрс рано ујутру донесу нафору из цркве и да се сви причесте.
преко крова: ако се која врати, верује се да није добро за невесту (ГЗМ, н. с., 15—16, 1961, 215). У Неготинској крајини обред венчања завршава се на тај начин што младожења удара младу по глави ј. гранчицом (ГЕМ, 33, 1970, 143).
Ретке су чак и друкчије појединости, какве су следеће. У Неготинској крајини, кад се гата о женидби и удаји, стављају се на ватраљ два зрна п.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
други казују да му се у таквоме боју заглибио Шарац у некакој бари код дунава и да су ондје обојица пропали; у крајини Неготинској приповиједа се да је то било у једној бари ондје близу Неготина испод извора Царичине: ондје има и сад бара и зидине