Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Једнога дана стојим ја на мали врати и гледам непрегледну равницу што се од наше куће надалеко простирала; нешто сам се дубоко замислила, ко зна о чему сам сањала.
Црњански, Милош - Сеобе 1
А кад се заљуља, опет, у сан, запаљен и пун неких пламенова, тумба се у неком шаренилу у непрегледну даљину, у недогледну висину и бездану дубину, док га киша, што кроз трску прокишњава, не пробуди.
Матавуљ, Симо - УСКОК
навикну на вратоломно пентрање, најрадије се пењаше на врх Штировника, одакле је под собом посматрао жупно Приморје и непрегледну морску пучину.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Када се врати, он одазва командире батерија. Тек пошто се ови вратише, пук крете. Навикнути на непрегледну равницу, гледали смо са страхом и дивљењем Цер, који се из равнице нагло диже, као бедем неки.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И овде, реку једну видим, под својим телом, да хлади лаку, сребрну, земљу, непрегледну. А, кад ми проспе трешње по духу оболелом, и, крај Месеца, и овде, звезда заблиста, видим да је, у раном
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
и жене, И та старинска осветљена зграда, И месечина, и природа цела, Стопи се намах, за минуту једну, У јединствену, непрегледну, чедну, Белину слатку још слађег ти тела...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и почиње радња романа: „А кад се заљуља, опет, у сан , запаљен и пун неких пламенова, тумба се у неком шаренилу у непрегледну даљину, у недогледну висину и бездану дубину, док га киша, што кроз трску прокишњава, не пробуди.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Са зебњом су погледали доле, у непрегледну бару жуте и прљаве водурине из које су вирили врхови кровова њихових кућа, рогаџе врхова сена, поцрнеле крошње воћака.