Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Посматрано у читавом комплексу, не даје ли и такав пискутљиви пиццоло свој драгоцјени и незамјењиви гласић у општем концерту гласова?
И он креће даље, уклето, робијашки... Ето, оче, мој немир, тај мој тиранин који не дарива смирење, за мене је једини, незамјењиви, једино могући бог, сав израстао из мене, „из управ овог и оваквог бића”, као што сте малочас рекли...