Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Попадија јал' је била годину двије млађа, јал' није. Али обадвоје људи темељити. Дјеце нијесу имали, тијем су више рачунали сеоску дјецу у своју.
Твој верни Побратим В ПИСМО Н .... Не знам којим си путем начинио онакав закључак у твоме последњем писму: „Ви се обадвоје узајамно волите. док се пољубите, видећете да се ја не варам.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, клот, — па вас човек и не може тако одма’ да разликује
Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, клот, — па вас човек и не може тако одма’ да разликује! Ха-ха-ха!
А и да има, велим, лопава — нит он може бежати, нит га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје, што рекли: два дедака, обадва једнака! Хахахаха! Ај, је л’ добро диваним? Него, дај-дер ту чутуру овамо.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Језде гором они обадвоје — Ал' је нешто чудан Радивоје, Вас се нешто јунак променио, У мисао неку заронио, Баш у неку мутну и немилу, Мало
Па на срце све да стиснем, А од мила да не свиснем? Све је моје, све је моје, А ми једно обадвоје. Стисни, стисни... де л' сам јако? Подрж', Боже, вавек тако. Ох, удари громом сада, Сада, Боже, ил' никада.
16. О лепи ви из уста њени баји, Кад седисмо ми вако обадвоје! О њеног онда ока кра(с)ни сјаји, У срце кад си падô моје!
74. Неће засад, крај је шали, Устадоше обадвоје. Он цигару своју пали, Она глади косе своје, Још се друго штошта сети Што у игри поремети. 75.
Језде гором они обадвоје, Ал' је нешто чудан Радивоје, Чудна нека ватила га сјета — А крај њега весео Милета. Испочетка по коју збораху,
“ Наже снагом јунак Радивоје, Отклопи јој руке обадвоје, Отури је силно од коњица, Паде о тле љуба несретница, Паде о тле па се обезнани, Ао данче, зло ли јој задани!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И тако побјегну обадвоје у шуму, ту се састану, н крили су се три године, да их не пронађе бездушна н злобна маћија. За те три године дечко је
Кад и то би, и доведоше снашу, мати пуна радости леже увече да спава са снајом и са сином, да их грли и љуби обадвоје. Син леже с краја, баба у средини, а снаша до дувара. Тако једну ноћ, другу, трећу, и непрестано.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
се чежње као груде, И све кроз сутон пригушено јеца; Па кад на мене падну усне твоје, Да зајецамо и ми, обадвоје...
сада, И неосетно губи се и пада, И све нестаје, и све ишчезава, Па кад на мене падну усне твоје, да ишчезнемо и ми, обадвоје... ДОЛАП Ја знам један долап. Црн, гломазан, труо, Стоји као спомен из прастарих дана. Његову сам шкрипу као дете чуо.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
наћи; Није благо ни сребро ви злато, / већ је благо што је срцу драго; Правда држи земљу и градове, / А неправда руши обадвоје; итд).
— Како Јакову — тако свакому. О ПРАВДИ — Правда држи земљу и градове, а неправда руши обадвоје. — Ако правда не поможе, кривда неће помоћи. — Кад клин клин потера, онда правда изиђе на среду.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
она почне викати, а ја опет по несрећи својој намјерим се близу, притрчим на глас, а они ухвате и мене, и поведу обадвоје на брод.“ Потом оне не умијући куђ ходити, а и немајући су што тражити куће своје, замоле се њему, да их он узме собом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И тако побјегну обадвоје у шуму, ту се састану, и крили су се три године, да их не пронађе бездушна и злобна маћија. За те три године дечко је
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Не вара ли све на свету —“ — Али вара кад је моје... За недељу кратких дана Преминуше обадвоје. XXXВИИ Месечина као негда, Гле, још има живих птица! Лахор ветар крили махну, Замириса љубичица.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Златан перстен јесте дарак малени, Ал’ га держи као залог закони Крепке к теби љубве моје, Док нас судба обадвоје Раставља.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
и скривен бол љути, Притајена суза сјај ти ока мути, Тајни уздах цепа горде груди твоје; Моја драга, ми смо бедни обадвоје. 20 Флауте и виолине Звоне и бубањ бије; Ту моје лепе драге. Свадбено коло се вије.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Пак потрча за њима те их обадвоје с копјем пронузи и изнесе их мртве на копју пред сву војску да истреби поднашање и шегање људско од израиљских
А камо вам танци и шњима вртежи? Колико пут путем проходећи с погледа. с мириса еда ти, лише обадвоје млада струка, не затрепти ли ти срдце и много доби остане ти на мисли? С једним погледом сиромаше, заробљен си остао! .
Суд чинте, правицу иштите. Мера, мерење, купља, продаја права да вам је, јерно што је криво и тамам равно, на обадвоје то мрзи Бог; што ли је право, иако најмање чртом повише, то му је у вољу.
Ама ако и обадвоје се находи у коме, те је и из главе мудар и из књиге учен, тај двоструке очи у себи има и памет душевну и телесну,
А ако би се онде икако испирали правдајући, знаш да ће нас и обадвоје изобличити облична кленова вода за невољу пијући је нам...
Речено је у писму, кад се човек жени, онда остала свога оца и мајку те се слепи са својом женом. И обадвоје њих с једним гелом буду. Ја кад умире, не растала ли се и то једно двострука гркљана им тело, обашка?