Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ока, Нити плећа кô стена широка, Нити груди као сињи камен, Кад удариш да истераш пламен, — Место раста, место оморике Буће само трске и шибљике, Ох невољо, ао вељи јаде!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Дуж тебе каснимо дуж тебе смо издани, дуж тебе у нашем одласку расту оморике проказане ваздухом колебљивих ждралова. То доле је ли мржња? Или ја који својим пореклом учествујем у свим призорима?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Силне су мене мећаве биле и гониле, па ми не могоше ништа... Високе оморике под тешким ињем стадоше се лагано њихати и повијати, шкрипећи и збацујући са себе пуне прегршти снијега.
Наједном се ненадано задрмаше у врховима јеле и оморике јаче, силније, а јака се и бучна мећава диже, као да се цијела планина из темеља потресе. Њима се смрче пред очима.