Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Преводио је више са руског превода но из француског оригинала. Ђулинчев превод је несигуран, стил је замршен, језик збркан, ни српски ни руски. Дело је имало успеха: 1812.
Као писац у старости нарочито се бавио поуком и побожном књижевношћу. од њега је остало неколико превода и оригинала у том правцу: Увод у тумачење Св.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Убирали смо цветове искључиво из оригинала, тј. из дела која су сами скупљачи објавили, или зборника и часописа где је приповетка први пут била штампана; у
“ итд. Ми смо се држали Вукова оригинала. 2. БАШ-ЧЕЛИК: Рукопис је нађен у књижевној заоставштини В. Караџића. Приповетку му је био послао Максим Шкрљић из
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«. А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
хотео невиност, доброту и оно блажено спокојство срца и чисту душе непорочност изобразити, нигде, заисто, таковог оригинала не би нашао како у образу и у погледу ове Инглескиње.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
кардинал који је умро 1464 и који је као саветодавац папе Николе В имао учешћа у преводу Архимедових дела са грчког оригинала што се налазио у ватиканској библиотеци, учио је да је наша Земља звезда као и остале звезде што су и да се, као све у
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
текста, границе која дели књижевне од некњижевних текстова, и однос према традиционалном и новом, и разликовање оригинала и превода, свога сопственог и туђег, све је то пре супротно него што би било слично.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
о златоје пролеће! Владисављевићев текст се иначе само у неким ситницама разликује од Орфелинова оригинала. Тако на пример ст. 6. строфе ИX, који код Орфелина гласи: на луфт себе тихој дајут — Владисављевић је (ст. 6.
доба: да ли је она имала икакве везе са делом Козачинскога, односно Рајића, то је данас немогуће утврдити; о постојању оригинала Рајићеве песме, па можда и његова аутографа читаве трагедије, имамо сведочанство у Серпском народном листу од 4.
другу Рајићеву песму, читамо следеће Примјечаније Теодора Павловића: „Обадве ове песме преписане су из једног правог оригинала нашег славног арх(имандрита), незаборављеног Јоана Раича”, али је судбина и тога рукописа данас сасвим неизвесна; Дим.
најмање), можда су само верна слика рђавог издања Трлајићевих стихова, учињеног очевидно по туђем препису а не са оригинала, али можда и резултат песникових сталних колебања, уосталом врло логичних, због његовог наизменичног служења језиком
Уз овакав наслов има и следеће објашњење: „Преписана из једног правог оригинала, налазећег се у библиотеки господина епископа Мушицког у Карлштату.
налази се и ова Живковићева песма: она онде има свега пет строфа, и пре је искварени текст из Дежелићеве збирке него оригинала; у Забавној песмарици Јер. О.
187, свога издања, наводи три строфе ове песме на немачком, у преводу Св. Манојловића: оне се разликују од оригинала, а рађене су према некој загубљеној првобитној верзији Љубопевца. ЦВЕТ (стр. 270).
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ово су само костури тих животиња, а диплодокусов је тек верна репродукција оригинала који се чува у Питсбургу, али са мало уобразиље могуће је мислима оживети ову фауну гиганта.