Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Мутне очи изнемогло гледе У хоризонт празан и орон’о. Дух, са телом, материји клон’о. Мутне очи изнемогло гледе. Моју стару рану од живота.
одјекне, Као звуци труба, к’о погребно звоно Пределом страсти рањене и модре, Кад је живот празан, бесмислен, орон’о.
Како си ми данас мрачан и орон’о! Ни пуста трага радосном животу. Варварин је груби злурадо ти дон’о Глад, ропство, беду, увреду, срамòту.