Употреба речи ослони у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Та, дај тај кактус овамо, што га држиш једнако, — па сад ’ајд’ торњај се, па чмавај. Еј, благо оном ко се на тебе ослони! Изађоше напоље. Настаде тишина, а мало после чу се неко шапутање. — А ди га држи? — пита домаћин.

Црњански, Милош - Сеобе 2

ударен нечим, да се преврнуо, да је лежао као онесвешћен, и да је, тек после дужег времена, имао толико снаге, да се ослони о једно дрво, као да је неко меко узглавље. Био је свестан тога да је остао жив, само, случајно.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У Гружи се у „Младу петку“ (или среду), док дан још напредује, изводи следећи сложени обред: „Тетка или стрина детиња ослони дете о коленику (на коју се намотава пређа), стави му на леђа мало бреме сухог грања и три пута га проведе око куће,

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МАТИ: Таки ће доћи. Млоги послови, знате, а мора свуд да је сам. На слуге човек не може да <се> ослони. ПРОВОДАЏИЈА: Богме без газде нема ништа.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Да падне с дрвета, однео би кући грања. Да разапне мрежу за сокола, ухватио би врану. Да се ослони на планину, и она би се срушила. Дебља је његова длака, него нечија ћускија.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Аћим је као разљућен бик кад се упре задњим ногама и сву снагу преточи у врат, сјури у рогове, заплете их, ослони се на другог, па кроз глатке шиљке костију слуша срце противнику, слуша страх, дамаре и дрхтаје у коленима, очекујући

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„да сам ја, што но кажу, у најпријатељскијој намери хтео, тако рећи, да сачувам нашег милог колегу Аристарха да се не ослони на исказе других. Такав ортаклук је, верујте ми, опасна работа.

Дарежљив, чврст и поуздан, ствара себи свугде пријатеље на које може увек да се ослони. И ја сам му и данас још, иако Ломбарђанин, одан душом и телом.

Ћипико, Иво - Приповетке

А кад осјети на челу руку му, махом јој се чини да је прибранија и сигурнија: има да се на кога ослони. Милиње је спопада, вели му: — Нећу ти љубав никад наплатити! — и, да је није стид, сита би се наплакала.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

И од ракије и од новога осењавања. Обема рукама се ослони о колена, врат подави, запе и подиже, дижући уза се и оклембешену избезумљену Богдану.

Он узмахну свом главом и прекорно ме погледа. Онда се обема шакама ослони О своју соху, хукну и одговори: — Што ми грешиш душу, господине? Не ли је ово наша света митрополија?...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

На улазу појави се још један нарамкујући. Око десне ноге имао је бео завој. Он уђе ћутећи и ослони се на зид. Стајао је на једној нози. Његово лице грчило се од болова. — Има ли још кога горе? — Нема.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Е, чекај, блентави Давиде! Што си посрљô кô прасе у сурутку? Зар не видиш да господини имају посла? Ослони се на зид, па мало причекај. (Јазавцу) А Ти, лопове једак, дошô си ђе треба!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Уморна. САРОШ Одмори се, одмори! Ево, наслони се на мене. Не бој се ништа. Наслони се на мене. Сиромашче нека се ослони на сиромашче. (Прислања се обгрљујући је к себи.) Улази Мирон.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Кад сам му пришао, он се ослони на мене и рече ми: — Посрћем, посрћем кроз живот, јер су ме сви пријатељи напустили. Ах, лакше ми је наћи путе

у посету и отпочели врло пријатан разговор са његовом младом мамом или најстаријом сестром, стрпа вам се мећу колена, ослони се руком прљавом од пекмеза на ваше нове панталоне, дигне ножицу увис и дрекне: „Ја имам нове пипе!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Али, уздах све чујнији. Поче да га захвата нелагодност. Ко уздише? — Ко си? — упита дечак. Затим хтеде да се ослони леђима о липу али му се стабло иза леђа измаче. — Гле! — рече дечак. — Откад дрвеће хода? — Откад Месечев Цвет расте?

Свуда около њега пенило се и комешало море. Покуша Маријан да се ослони о лакат, да се дигне али није било у њему снаге ни колико у камену воде.

На врежама и брежуљцима лубеница, као ниска бисера, треперила је роса на првим зрацима сунца. Старац седе и ослони се о довратак колибице. — Како сам глуп сан уснио! — рече и загледа се у Страшило које се весело њихало усред поља.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности