Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ђурајица, уточиде му једну. Ђуро, као и сваки пјесник, испија до дна, стреса се, онда се широко осмјехује и гледа по читавој дружини блажено, као да је међу анђелима. — Само ти вези, а ми ћемо записивати — нутка га командир.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Лијепо се састасте, па да уживате! Де, соколови! Цвијета слуша његов весели глас и сјетно се на њ осмјехује, а уто се Спасоје диже, пожури уза стубе, и вели им: — Да вам конак приредим!
Ћипико, Иво - Пауци
Збогом вам! — јави се на одласку. И хтједе да изиђе, али он крочи пред њу. Стоје једно прама другоме; он се осмјехује, и чини му се, гледајући, да је застиђена.
— Донио сам овај спис... — Оставите, има времена! Господин управитељ суда, дебео, трбушаст човјек танких ногу, осмјехује се љубазно на Иву и неће му се да прегледа спис, но обрће говор: — Гледајте, шјор Бепо, како наш шјор Иво има лијепи