Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Граница о којој говоримо је, изгледа, она која дели спонтану игру од усмереног стваралаштва, невина откровења од усиљеног труда. Труд је утолико узалуднији уколико иде с песниковим настојањем да се „приближи” деци. .
томе је његова предност — увек је на своме, али ту је и опасност да визија, с временом, изгуби снагу, оштрину, свежину откровења. Лукић не зна за радост што се песнику, кад ступи у свет дечје поезије, нуди као награда за смерност.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Она је садржавала откровења, дата божјом милости и показивала пут ка спасењу душе. А једино то било је од важности. Драговољно узе црква на себе
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
да ми крв струји и тече, И да носим облик што се мирно мења; И да носим облик, сан лепоте, вече И тишину благу к'о дах откровења.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
(„Пустолов у кавезу“) А у „Једином сну“ – за који песник напомиње да је „прва песма Откровења“ – пролећни почетак доводи се у везу са сном у мајчиној утроби: Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снисте Недирнуто?
небо као кабан“ иде у исти ред као и слика људи којима су главе обвијене „у видике ко у саруке“, у претпоследњој песми Откровења: Недоглед, гле, пљује светлост међ облаке, Моје срце, још морнар, напаја себе крвљу; И сва та прекоморска путовања
]. („Зимски репертоар“) Видик што обвија главу као сарук преиначен је у наредној, последњој песми Откровења, у застрашујућу плаву ивицу хоризонта која ће песника – рођењем доспелог у овај ненаклоњени му свет – уморити „као
Певања о вуку – настала после Откровења – од „Вука И“ до „Часа обнове“, како их је назвао и на крају поређао сам песник55, нису ни међусобно ни у себи
У њој, наравно, брзо препознајемо и мајку из Откровења. Има и стихова који нас на то непосредно упућују. О болном, самртничком мајчином погледу стих: „Па ипак погледом
промена него нас све време и води ка њој – посебно је занимљива зато што допунски потврђује којим се смером, после Откровења, развијала поезија Растка Петровића, све до тридесетих година.
узајамног претапања двеју слика, моћи ћемо, напослетку, да расклопимо и конструктивно језгро најтеже и најлепше песме Откровења, како је Црњански с добрим разлозима назвао „Преиначења“66.
у српску књижевност свога доба, у огледу који је, колико знамо, требало да буде део ненаписане монографије о песнику Откровења.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Али чињенички материјал је из других извора, из откровења светих отаца природних наука. Показаћу Вам те списе. Овде, позади мога стола, стоји велика полица са књигама.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
НЕПРИКОСНОВЕНИХ СТИХОВА 89 ПРЕИНАЧЕЊА 91 ЗИМСКА РЕПЕРТОАР 95 ОВО О ЈЕДНОМ ПЕСНИКУ 99 ПРОБУЂЕНА СВЕСТ 102 ПОСЛЕ „ОТКРОВЕЊА“ 110 ВУК 111 ВУК И 112 ВУК ИИ 116 МОЛИТВА ВУКА 122 ВУК ИИИ 132 СУНЧАНЕ ЛЕСТВИЦЕ 138 СОНЕТ СМРТИ 140 ЧАС
ах, један два! У Београду, XИИ 1921. Прва песма Откровења ТАЈНА РОЂЕЊА О црвенило ми дотече из матере Светлост, чуј, из дома где се не враћа Пламени зрак, чуј!
Тек тог тренутка Он поче да говори. У Београду, Х 1922. Последња песма Откровења ПРОБУЂЕНА СВЕСТ (ЈУДА) Проћи ће кроз живот мисао, Залогај пресни меса кроз тело, Човека, који је толико пио и
и дисао Док сварити је није успео: И то дивно преображење хране, И тај заносни трбух што је машина: Дочекаће у дрхтању Откровења дане, Када ће му сваки уд зазвучати као виолина А он сам бити почетак свих музика.
Чак и у истраживању, када смо извесна бивства предвиђали и тражили их, ова нам се обзнањују само преко откровења тј. запањујући, и од тога тренутка тек преуређујући нас сасвим.
Као и много чему другом, и откровењу је нужна нарочита атмосфера: атмосфера откровења. Хоћу да кажем да оно што се зове животом унутарњим и животом спољашњим, или духовним И телесним, једног човека, само
Лаж! Имај храбрости да ти то буде последња реч. ПОСЛЕ „ОТКРОВЕЊА“ ВУК ВУК И Мати ме није родила испод овог огњеног зида Устима опрала очи, ја сам допузио до дојке Али пружена и сад
О многа тамна узбуђења, Чудни и грозни покрет тела, О давна моја откровења, И жеђ опојне сумње ждрела, Све је под мржњом упоређења, Све на прагу ми жудног усмрћења, Мишљах на све старе