Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена. Присуство бабино толико ми респекта ули, да се озбиља почех смејати и шалити. Тргох је за руку и извукох на горњи степен. Баба се слатко смејаше.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он преводи Чернишевског, једну већу главу из романа Шта да се ради, велича рускога реформаторскога писца што »озбиља разбистрава помућене појмове, и својим читаоцима показује пут којим се долази до благостања друштвеног«.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(долазе обојица близу ватре.) РАДАК: Сад се огрејте, Исуш’те мало мокре хаљине. Ноћас ће бити посла озбиља! Биће: потегни, вуци, настави, Са једним брегом други састави! ЈАЊА: О, тешко мени!... Па каква црна ноћ!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: Моја несрећа?... Ма озбиљан си ми, момче, сувише, И загонетан, — а Венецијанцу Баш не приличи хладна озбиља. — Развуци усне!
КАТУНОВИЋ: Ма што зборите као у инат, Хајд’ не чудим се нашем Вуксану, Он управ’ не зна шта је озбиља, Па му је нико и не казује. — Ал’ теби, Радошу!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Гони, Мићане, поплаћасмо главама на правди Бога! — јаукну Партенија. — Ја мислио 'нако мало... а он сад почô озбиља. Да будале, Боже мој!... Гони, Мићане! Поћерасмо колико игда могосмо.