Употреба речи пало у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Доста, ви угнетачи људи и народа! Доста је суза и крви пало да ваше богате гозбе зачини!... Доста! Одсад су сви људи и народи слободни!...“ Бог ћути, и људи ћуте...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ништа за то, то ми и желимо. Ако ли би њему пало на ум да он за љубов истини другојаче поступа, да нами противослови, што ми утврждавамо да он одриче, и што ми велимо

гди састанемо, другима кукуље кројимо, и свакоме ману находимо и парчета којекаква пришивамо, и што њему није ни на ум пало, то смо ми кадри измислити, а сами смо себи чисти и непорочни колик' да смо данас од мајке рођени.

Најбоље ти је знати да имаш новаца у кеси, а најгоре да нејмаш!” Загрми трапеза од смеја. Мени је пало на ум да му речем: а како је кад имаш у кеси а нејмаш у глави!

весељу, он мора мислити да је само за ови живот создат као и остала животиња; а иначе би се здраво замислио кад би му пало на ум да ћеду га онамо питати шта је овде чинио.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Соба се дими од кафа и од лула. Твоја глава, ил рука, шта је сад пало на вагу? Не знаш, не видиш, не чујеш, све се то ради у мраку.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

хвалити и казивати, како су Турци ону ноћ из Ваљева побегли, како и̓ је мој стриц Јаков разбио на Свилеуви, и да је пало око 270 Турака, а оно друго рањено и поплашено побегло у Шабац, и кажем им како смо ону ноћ, кад смо ми Ваљево

Говоре, да је око 60 онда погинуло, а у наши̓ је и џебане било, нестало; али је и Турака бар толико пало. То сам слушао, кад сам из Русије дошао; а ту био нисам. Јоште и о овоме, децо, да вам кажем.

на Иванковце, и вас дан на Миленка јуришавао, а овај га храбро дочекивао и одбијао вас дан до мрака, гди је доста пало са обадве стране, али је пет пута више пало Турака, јербо они с поља јуришају, а Срби из шанца дочекују, и Турци вас

а овај га храбро дочекивао и одбијао вас дан до мрака, гди је доста пало са обадве стране, али је пет пута више пало Турака, јербо они с поља јуришају, а Срби из шанца дочекују, и Турци вас дан своје и мртве и рањене односе.

” Војска опали пушке; како се говорило око 10 с поља које мртви̓ које рањени̓ пало; док се ови одбију натраг и добошом огласе, и познаду се.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

да је то тако, а сад што више мислим, све ми се чини истинитије, и само се чудим како ми то још онда није на памет пало!... О, брате, где се огрешисмо о човека? — Па шта ћемо сад? — Ништа... Сад нам се ваља мирити с њим.

— рече. — Боље тебе нашао! — рече Милош, више из навике да тако отпоздрави него што би му то на памет пало. — Сједи, добри човјече, сједи! — Нека, могу и постојати... — рече Милош, а зуби му готово зацвокотали.

Само нека се прави џумбус!... Ја волим само џумбус!... И опет га нестане... Сила је расла као квасац. Небо пало на земљу па се једва назире. Наједаред неста Заврзана. Умукну његов глас што је соколио и засмејавао...

И ја ћу им се светити!... И до данас је од моје руке пало много турских глава, али данас — само ако их ђаво надари те ударе — данас ћу направити русвај да ће се причати докле

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Све је што живи на дну тмине С проклетством немим на свет пало — Све што не гледа у висине, И није једном засијало!...

Оно је давало просторе своду, сјај и облике стварима, јасноћу и чистоту мислима, и позлаћивало све куда је пало. То је било сунце које се не рађа на истоку света, Сунце Младости, које излази и залази на границама које су шире од

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

А друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно разговорна. Мене поче копкати.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А затим се окрете поп-Ћири да му одговори на питање колико је данас пало у тас. Затим је похвалио Херувику, а учитељ опет предику. Докле су поп Спира и поп Бира разговарали, седео је г.

То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум шта ће бити ондакана од наши ушију кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде

Шта мислите!! Би л’ вам то икад пало на памет! А госпоја Сида онда к’о вели: »Кад ти мене секираш песмом, ја ћу тебе музиком! Да ви’ш како ја умем!

« — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији. — Ето, ја сврн’о мало!

А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди! — Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим. Па... реко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра.

Али каквих страшних израза није пало приликом готовљења ајнпренсупе. Изгледала је онако сама крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом Магбету.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

И Наза му је заиста давала. Али да не би пало то у очи код осталих просјака, она би га прво корела да седне негде истакнутије где може штогод да се напроси а не

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

После се она удала за богата старца, а кад је тај умро, имање је на удовицу пало. Имање је око педесет хиљада. Чика-Гавра мислио је утолико лакше до циља доћи што је с удовицом још као са девојком

једном истом друштву могла Паулина у прочељу седети као госпођа, а госпођа Макра као полумати сниже, а то би јој тешко пало. Госпођа Макра и Паулина седе у соби и разговарају се.

Свилокосић се, додуше, састај ао са Ћирковићем, али у кућу није одлазио. Зато му је тешко пало што се тако сумњичи. Та он ту није ништа друго већ туђ жарач.

Африка

сам црнац, али сам се тако осећао, и ништа ми није сметало да видим своју руку белу, данима, све док ми изненада не би пало на памет: „Гле, моја је рука бела“ Кад сам се после четрнаест година таквог живота оженио изненада из љубави, ја сам

“ „Протестант! Откуд знате?“ — „Ни по чему. Сасвим случајно, тако, пало ми је на памет да можете бити само протестант.

Па ипак никада није пало на памет црнцима око Банфоре да би и они могли ткати или куповати тканине. Они су дакле на врло ниском ступњу,

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

МИШИЋ: Не треба тако, кир Јања. С отим шкодите свом здрављу. ЈАЊА: Што ви говорите, господар нотариус? Шупу ми пало, коштуи ми више од пет хиљада форинта; коњи ми пођинули: две хиљаде форинта!

Шупу ти пало, убила ти скупи коњи! Кукуруз си покварио, толики новци коштуи. Чивутин украли двадесет форинта стребро, и Рошилдова

Црњански, Милош - Сеобе 2

Гарсули је и сам био као занемео. Да му је једно од оних топовских ђулади пало на главу, ни то га ваљда не би било тако погодило.

Удавала се према сенаторској вољи и није јој ни на памет пало да пита, који ће, међу официрима, за њу, изабран бити.

наслоњен на своју сабљу, са својом абом пребаченом преко рамена, налево, па је мрмљао самом себи нешто, љутито. Пало му је на памет да кола можда и неће доћи по њега, до Трандафилове куће, како је било договорено.

Била је луда кад јој је пало на памет да долази у трактир, к њему! Она на то одговори, смејући се, да имају познате у Енгелу, фамилију Зиминских, и

Био је потиштен, кад је видео како се селе сад у Росију. Питао се: а шта је то? Било му је пало на памет да те сироте људе задржи, неко време, у Токају, о свом трошку, иако се био истрошио.

Био је румен, па жут, па мрк, па црн на врху, а у долини, доле, плав, као неко небесно плаветнило, које је пало на земљу. Долину реке Ондаве, тако, Исакович је памтио, као неко чудо. Виде сребрну јасику. Виде лишће у злату.

То међутим не значи да би се, са тим младим створењем, да је госпожици Божич пало на памет да дође у Кијев (једном му је претила да ће доћи за њим у Росију), оженио.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Мени је ово особито пало у очи. Имају много психолошког проматрања и умеју оценити људе и њихове склоности. Уздржљивији су но Динарци у

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Ја се најраније будим у кући, посао ми је такав, излазим рано на грађевину – дакле, прошао сам овуда и случајно ми је пало у очи. Пробудио сам одмах жену и она је телефонирала за полицију.

РИНА (грлећи га, слатко се смеје): Боже мој! Боже мој! Никад ми није ни на крај памети пало, а ништа лакше... (Звони.) Збиља, никад ми није ни на памет пало.

Боже мој! Никад ми није ни на крај памети пало, а ништа лакше... (Звони.) Збиља, никад ми није ни на памет пало. ИИ АНА, ПРЕЂАШЊИ АНА (млада лепушкаста девојка, уђе). РИНА (показује на сто): Скупите ово.

Прати ли вас ко? ИИ АГЕНТ: Два жандарма, ено их на улици. СПАСОЈЕ: Немојте их остављати тамо, пало би у очи. Нека уђу у моје двориште, а ви ћете отићи у собу до ове и чекати док вас не позовем.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

испред свих оних шашавих географских карти, мали и округао, с главом која би била најидеалнији глобус кад би неком пало на памет да уцрта меридијане и упореднике, и понављао: - Зашто?

- рекла је а ја сам одговорио да хоћу, само што ми то, кад смо отишли тамо и чули она „Торпеда”, више није ни на памет пало. Игранка се одржавала у башти Омладинског дома.

- Како ти је само то са писмима пало на памет? - ухватио ме је под руку и стегао ме за надлактицу, али у том стиску није било ни прекора, ни гнева.

- Она ти је морала дати неки знак? Морао си видети њу и Маркоту негде пре него што ти је пало на памет да их доведеш у везу? Говори! - стегао ми је надлактицу још јаче а обрве су му се подигле.

Најчудније у свему томе било је то што онима двема ни на памет није пало да је школа завршена и да нема задатака за сутра. - Шта мислиш да ће се десити кад оне оду?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

мислио је писати, како је из чарде отпутовао, али је заборавио и нико ме то није у оној забуни после чарданске битке пало на ум. Сад седне па пише. Пише и Чамча, и Кречар.

Црњански, Милош - Сеобе 1

За звоником висило је чудно, дуго уже, пало по земљи као клупче неке беле и дебеле змије. У дворишту је била потпуна тишина.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

⁵³ Када се роди женско дете, у ђевђелијској кази „одмах окрену наопако ону асуру на коју је дете први пут од мајке пало, да се порођај окрене са женског детета на мушко“.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Французићи, што их остаде, побјегоше навише као козе, у трећи шанац. Пало их је, да-ти, десетак. И хоћеш ли вјеровати, Јанко, сине, да нам сва штета би, што се ту рани троје-четворо момчади!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МАТИ: Забога, и други људи немају; али се знаду помоћи; а ми, канда је пало неко проклетство на нас. Ко даје иљаду, он проноси: две; која има три, они вичу: пет; довијају се како могу; само смо

Као бајаги, он се није могао упитати, да је хтео, него сад му је пало на памет кад се девојка прстеновала. МАТИ: Е, да видиш како карте кажу. ОТАЦ: А, карте су вама завртиле мозак?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Читаво једно поглавље његовог песништва, мање познато, обележено је том врстом надахнућа: Пало сито, пало на корито, Са корита чило одскочило, Пало на реп спаваћива мачка; Мачак мисли смрт на њега хода, А

Читаво једно поглавље његовог песништва, мање познато, обележено је том врстом надахнућа: Пало сито, пало на корито, Са корита чило одскочило, Пало на реп спаваћива мачка; Мачак мисли смрт на њега хода, А мишеви шапућу:

песништва, мање познато, обележено је том врстом надахнућа: Пало сито, пало на корито, Са корита чило одскочило, Пало на реп спаваћива мачка; Мачак мисли смрт на њега хода, А мишеви шапућу: дабогда!

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Коса мора да вам се диже. Шесет хиљада, није шала; а у шанцу није више било од две хиљаде шајкаша. Знате ли колико је пало Маџара? Погодите. НАНЧИКА: Ваљда је пало једно три хиљаде. МИЛЧИКА: Охо! Петнаест.

Знате ли колико је пало Маџара? Погодите. НАНЧИКА: Ваљда је пало једно три хиљаде. МИЛЧИКА: Охо! Петнаест. Месарош скочио је од једа и жалости у воду да се удави, и једва су га

ЗЕЛЕНИЋКА: А зар може боље бити код толико мађарона? ЖУТИЛОВ: Код Алибунара су се жестоко тукли. Маџара је пало небројено, али су наши морали ретерирати. ЗЕЛЕНИЋКА: Ништа, само ако је много Маџара пало.

Маџара је пало небројено, али су наши морали ретерирати. ЗЕЛЕНИЋКА: Ништа, само ако је много Маџара пало. ЖУТИЛОВ: Пало и је, те се броја не зна. Зато од једа и жалости сво село спале. ЛЕПРШИЋ: Варвари!

Маџара је пало небројено, али су наши морали ретерирати. ЗЕЛЕНИЋКА: Ништа, само ако је много Маџара пало. ЖУТИЛОВ: Пало и је, те се броја не зна. Зато од једа и жалости сво село спале. ЛЕПРШИЋ: Варвари!

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Жедан читања, он је гутао све што му је до руку пало: не само црквено-школске књиге, но и прологе и житија на словенском и влашком.

Милићевић, Вук - Беспуће

— На крају крајева, ко то може да буде? — узвикнуо је. — Једна буцмаста и здепаста Чехиња, — и насмија се. Пало му је на памет да сутрадан оде к њима и одмах је то назвао глупошћу.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Ако ме послушате, нећете се кајати ни ви ни ја; а ја ћу бити задовољан што није семе пало у трње и на неплодну земљу.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Зачас оде цела луда врева, Брат на брата опет се осмева, Па што било, то и битисало, Ни на ум нам више није пало, Обојица дивно помирени, Латисмо се горе и зелени, Пограбисмо пушке, те о рамо, Па се вери и тамо и амо; Боже

Па ти даље ја весео гледа, Како оде човек унапреда, Како просу семе некаково, Драги брате, опет чудо ново: Како пало, семе изникнуло, Изникнуло, стабло подигнуло, И још класје што шеницу носи, Класје зрело, само да се коси, Коси,

Дуга била, па се изгубила, Звезде сјале, па су и пресјале, А сунашце оно огрејало — И оно је са неба ми пало. Све нестаде што вам дати справља, У траљама отац вас оставља. — 1845.

Ао дана, свима, свима дана, Али Мили тама са сви страна; Свима грану сунце огрејало, Мили само за горицу пало. Нова дана, опет нова мука, Она с' диже да изнова кука, Кука сада, па ће и довека, На 'вом свету за њу нема лека...

Ја се теби и чудим и дивим, Прими мртве, а ја идем живим. Ала дивно Турци заглавили, Ал' је пало и Србиња чили. Но лако ће све се да накнади, Док је Срба и Српкиња млади. Гајде, чауш, коњи под ратови!...

одржите — Дуга била, па се изгубила, Звезде сјале, па ми и пресјале А сунашце оно огрејало, И оно је са неба ми пало! Па вас ето за живота свога Ни на ноге подићи не могâ.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Куда те само ђаво надари да га учиш оченаше? Ето ти, баш ти то и треба. Зар би мени, на прилику, пало на ум да ти украдем свијећу, а?

Не мора се бојати хајдука, ни за мираз бринути. Дани Десници је првом пало на ум да свом камарату предложи како би добро било да једном, вала, обићу и ту гласовиту Кечину цуру, Драгињу.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Седи да чујеш. Има да се изненадиш. Никад ти не би пало на памет! ХАСАНАГИНИЦА: Ко долази? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Имотски кадија! ХАСАНАГИНИЦА: Шта кажеш?

Соба се дими од кафа и од лула. Твоја глава, ил рука, шта је сад пало на вагу? Не знаш, не видиш, не чујеш, све се то ради у мраку.

— да молим? Ја сам то замишљао сасвим другачије! Сад ја њега, после свега, да молим? Страшно! Све ми је пало у воду! МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Није, ако уредиш да види дете. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Па опет ага да сеири!

ХАСАНАГА: Да се опрости с дететом? Ма није ваљда? Нисам ни ја мутан и наиван. То Хасанагиници на памет није пало! Много је њој до детета! То је смислио бег, нико други, то је лично његова политика.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А нама он ништа неће да каже. Ни „болан сам“, ни „ох“, ни „овде ме боли“, ни „ово ми се једе, пало ми на ум, дај ми, мајко...“ Ништа, ништа, синко! Само тако ћути. Срамује се од нас и ништа, ништа неће нама да каже.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

На улици нема света, само што по снегу шета једна мома. Одело је снежно, бело, на брежне јој пало груди, снег од једа чисто студи; узалуд му Месечина светло чело живо љуби, он шкрипуће бели зуби, гледајући како

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Коме би пало на памет да пореди и важе песме Ђуре Јакшића и приповетке Лазе Лазаревића? Свако од тих дела има своју посебну вредност

камена један за другијем на ону страну гдје је видио свјетлост, па онда сиђе доље и упита браћу: — На коју је страну пало камење? Они му покажу. Браћа пођоше на ону страну.

Мујо се у први мах био препô шта је и како је, ал' у неко доба пало му је на ум. Опет се снужди, па међу њих; неки му рече: — Да ти је здрава глава, Мујо!

Кад тамо дођем, а то оно пало на влажно мјесто па узрасло до неба; те ја уз њега хајде на небо. Кад се горе попнем, а то моје просо узрело па га бог

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СРЕТА: Дај ми овај калуп. (Султана му донесе, пак опет седне.) СРЕТА: Пело! СУЛТАНА: Чујем. СРЕТА: Пало ми је шило, домашидер га. СУЛТАНА: Ах! (Домаши му, пак и опет седне радити.) СРЕТА (радећи пева).

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Но, незнано је повести где храм је, већ више час је јејина да дрекне: кроз пало време историја храмље, без једног шума и без једне сенке; а живот бучи силом неповрата и гута дане као лиске губар,

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Вечито цима уздама Сима. Ах, кад ће зима? Једино тада одмора има. СВИЊА: Јесење доба с неба је пало, товиш се, кркаш, прибираш сало, ово је права земаљска срећа, ноге све краће, трба све већа, важна је само препуна

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— И ако се смрзне. Мало гладујемо, па ништа. Ове зиме када се смрзло, Председник је послао поклон селу. На мене је пало преко тридесет пезета. Тако сам имао чак и за пиће. Јесте ли Енглез? — Не, нисам Енглез.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Њега ниси могла упамтити. Али откуд данас да ме питаш о тим стварима? ДАНИЦА: Тако, пало ми на памет. Малопре је један од наследника говорио са мном о нашем стану, па мени пала на памет она кућица.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

За једнога командира веће незгоде нема. Ама да је десет људи пало, лакше би поднео. По кратком поступку би доставио: нестао, разболео се, умро на путу, и тражио би попуну.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 37. Код попова двора Гувно преровљено, Златом поплетено; На гувну је рпа, Рпа од бисера, И по рпи пало Јато голубова; Сви голуби гучу, Голубица не ће. Питао је голуб Своје голубице: “Ој тако ти Бога, Моја голубице!

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ЈЕЛИСАВЕТА: Мислим на маску лудог глумца! СОФИЈА: Још нешто ми је пало на памет... Можда се Филип жртвовао да спасе тога Секулу? ВАСИЛИЈЕ: Због чега да га спасе? Шта је њему Сакула?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

У Министарству војном (Мин. Во.), у Београду, међутим, неком је пало на памет да можда није)баш сасвим добро што су толики бивши аустријски официри одбијени кад су хтели да уђу у војску.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: Ама кој' изишао с фарбом на среду? ПАВКА: Па, госпа Марина. ЈЕВРЕМ: О, господе, откуд јој сад пало на памет да изиђе с фарбом на среду? Зар не видиш да сам у највећој бризи? ПАВКА: Треба да јој одговорим!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

С пролећа, шуму треба протрести јоште мало Јер пола жутог лишћа с дрвећа није пало; Зато се, ето, ветрина горопади. Ал година ради и кад ништа не ради.

Истовремено им је, јутрос, пало на ум Да продаду старца, (Враг да, Носи га у Лим, у Ним, у Рим!) — Те да тако заувек раскрсте с њим.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Знате ли да се на дну мора налазе пространа поља живога песка? Ја сам једном приликом извршио овакав оглед: пало ми је на памет да снимим сцену која би представљала гњурца који тоне у тај живи песак; гњурац би у последњем тренутку

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Кад на земљи више нема моћи те Да у мојој души помути ил̓ спречи Силно задовољство, осећати све! ЗИМСКА НОЋ Пало је иње. Ко сабласти беле, У танком велу као да се јеже, Снуждени стоје борови и јеле И опуштене зимзелене вреже.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало. Али није остајало само на томе.

И љубила би га у руку. Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.

— Узми, снашкице, узми, окуси... Од силне среће што је њој ово у део пало а | не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом, једва приметно

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Ту, где је скоро била борба љута, Лешеви кóња и топовске каре, Оружје, стрвеж леже украј пута. На пало царство сада поноћ глува Мистични вео разастире немо, Уз тиху пратњу прохладнога ћува, Кроз коју ћутом, озбиљно

су сенке пројездиле туда К’о авети мрака пред капијом пакла; И тресла се земља из дубина свуда, Кад је царство пало к’о кула од стакла.

И док је добро вече давно пало, А једине звезде трепте у слободи, Ти у сну што те чудним путем води Проговориш гласно, с уздахом: „Још мало.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Стража се препала па узбунила војску, командант невјешт, човјек скоро дошао, не зна језика итд.“ Пало је чуднијех и смијешнијех ријечи о конту Пјеру и дружини његовој.

Па је чета прегазила Требишњицу и отишла у Црну Гору. По Приморју тамо и по Херцеговини гракнуло се о томе. „Пало је турско Косово!“ говораше шапатом раја.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

“ (Сузе), „Решето је решетало, / Из решета нешто пало; / Што решето решетало, / То све водом постојало?“ (Лед, град и циганчићи), „Колико је поље намерено, / На њему су

(— и ту преломи сламку). Дабогда не дочекала зелене венце! (заклетва девојке). Онако ми живјело што је од мога срца пало! Сутрашњи дан не дочекао! Тако згрчен на твоја врата не долазио! Тако магарећу главу не носио!

На страну реве као козји рог. Обилази као мачак око вруће каше. Огуглао као во на јарам. Окупили као ’рти зеца. Пало му на памет као псу рамати. Подмеће као кукавица јаје. Понио се као да је добио бијеле пчеле.

— Свак’ је тузи и невољи дужан. — Гдје невоља руча, ту и туга вечера. — Туђа рана не боли. — Пало дрво, готова клада. — Ком кућа гори, тај буну прави. — Грм у нужди бедем. — У невољи је и миш јунак.

(Муња) 238 — Пуно га је поље а не могу њим ни котарицу напунити? (Магла) 239 — Решето је решетало, из решета нешта пало, то све водом постајало? (Лед, град, циганчићи) 240 — Сад га видиш, сад га не видиш?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад тамо дођем, а то оно пало на влажно мјесто, па узрасло до неба; те ја уз њега ајде на небо. Кад се горе попнем, а то моја проја узрела, па је

Кад тамо дођем, а то оно пало на влажно мјесто па узрасло до неба; те ја уз њега хајде на небо. Кад се горе попнем, а то моје просо узрело, па га

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

АНЂЕЛКО: Како то сад одједном?... Па малопре сам је трљо терпентином... ИСЛЕДНИК: Ајде, не изводи, није ти пало под астал! Наставићемо детаљно у станици! (Анђелко збуњено устаје, као да ће поћи са Иследником.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

мученици, ја би[х] тешко жалио што и сад не муче христјане, те бих се ја нама[х] дао за закон испећи; а кад би ми пало на ум шта су пустињаци радили и пословали, крепко би[х] желио да се намерим на ког пустињика да с њим одем у египетске

Једно ми је само сметало: не би[х] се никад могао од смеја уставити кад би ми год пало на ум како је Грк Јања на Маленицу прснуо, и како је Маленице стало вике.

Пао је разговор после, шта ћемо на путу јести (и да он није напоменуо, мени то не би ни на ум пало). За напитак није нам било бриге, јер је Ники Тодор казао да ћемо све покрај Бегеја ићи.

Све ми је ово тада уједанпут пало на ум. Нисам могао опстати. Сад пролазим, може бити, последњи пут! Може бити за навек!

и да сам у овом послу прави отац Маук, којега нос не би тако сврбио да му вино није мило било, које, како би му на ум пало, а често би падало, тај час би га и сирома[х] нос за невољу почео сврбити.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Па јето шта: ове ће јесени бити благо код стрица, па... овај... ако би то пало у друге руке... — Ћаћа! — викну Бакоња и сав преблијеђе.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Е, нећеш ме сад, кажем гласно и опсујем, јер тако је било кад је у мој шанац на Шуматовцу пало топовско ђуле, и није само тада, јер на обали за леђима осташе шуме да горе и конопци као крушке да се њишкају.

А и ветрови их млате и нагрђују им лице. Ја нисам умео. Шта могу кад су кише спрале и њивицу мога оца, а семце му пало међу суве грудве, иако су лета била добра. А ја, опет, кад ми беше двадесет, наситно и полако нисам хтео ништа.

Тебе што ти ноћас Симка постаје мати, донео је ветар на стабло Катићâ. Пало си међу рачве и у влази клијало. Изникао си, порашћеш и као бршљан обгрлићеш стабло и сисати катићевску крв.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Кад огладне, кад им се приспава, мали свирачи мораће да сиђу. Како ће цару на очи без њих? Тако је и вече пало, али мали свирачи нису силазили. Ни Другог, ни трећег дана није их било.

Дечаци су јахали на таласима, поигравали се на ветру, све док сунце није пало у море, а онда изашли на обалу, остављајући даске у плићаку. — Не окрећите се! — чу најстарији дечак нечији глас.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Дуга била, па се изгубила, Звезде сјале, па су и пресјале, А сунашце, оно огрејало, И оно је са неба ми пало! Све нестаде што вам дати справља' У траљама отац вас оставља! Бр. Радичевић XЛИИ* БРАНКОВА ЖЕЉА (причула се З.—Ј.

Зар ти никад није на ум пало Што си негда Бранку обећало? Србе брате, и Српкињо селе, Којима се јоште данци беле, Растав'те ме са овом

“ - „То бејаху идеали! Без њих нема више лета Над облаком мрака густа; Без њих би се малаксало, Без њих би се брзо пало, Свет би био гроб без цвета, Живот празан, - младост пуста!

Попа, Васко - КОРА

леђа Шаке се хватају За нејаке облаке Вене нам ваљају мутне Постеље и столове Изломљених костију Подне на руке нам пало И смркнуло се Отворена рака на лицу земље На твоме на моме лицу 8 На раскрсницама Подочњаци дана Срећу нам се

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Малочас сам вам показао како су Египћани увидели да је троугао са странама 3, 4 и 5 правоугаон. Пало ми је у очи да 3, помножено са самим собом, тј.

„Јел’те да је тако. - Па како је било даље са вашим испитивањима“. „Пало ми је у очи да електрични набој, произведен трењем ствара својом инфлуенцијом и други такав набој.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

То ми је тек сад пало на памет. Међутим рочиште се приближавало. Требало се озбиљно спремити за пледирање и ја сам отпочео да радим.

Као неко мало сунце, пало однекуд на исти овај пут којим смо, тако усхићени, корачали, ја сам је осећао поред себе, али је нисам смео погледати.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Одједном ми је пало на памет: Цонцерт цхампêтре — и двије-три сузице скотрљале су се саме од себе. Остао сам у мјесту два дана.

Јутрос ми је то повјерила болничарка. Али није ни требало да ми каже, одмах се то осјетило. Све је друго пало у засјенак, читава се болница оријентирала према њему. Лијечници су заузети, персонал ужурбан.

Међу четири зида једне затворене собе никад ми ништа вриједно није пало на памет. Ако је то била вожња на погреб или на жаловање, морао сам силом затомљивати плиму мог расположења.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Хе, душу ли му, није то лако надавати. — Знам, Рако, али опет... нисте ни ви седели скрштених руку. Ту је пало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Куд год би му пало на ум, он би туда ишао, па како било да било. Мати га је на сваке руке са свачим пробала страшити, али све забадава.

те баци сва три камена један за другијем на ту страну, па онда сађе доље и упита браћу: — На коју је страну пало камење? Они му покажу, па се на ту страну и крену.

Медвјед на то пристане, те легоше и заспаше. Послије неког времена лисица се пробуди, јер јој је на ум пало меда, па почне викати: — Шта је, шта је? Медвјед се пробуди на ту њезину вику и упита је: — Тко те то зове?

Кад тамо дођем; а то оно пало на влажно мјесто па узрасло до неба; те ја уз њега хајде на небо. Кад се горе попнем, а то моје просо узрело, па га

НЕМА БОЛЕЋЕГА Разбољела се жена усред зиме, па јој пало на ум на букову мезгру; муж јој каже: — Бог с тобом, жено! Откуд сада букова мезгра? Сад букве пуцају од мраза.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

се у камен претвара, Време, и везе простора, и боје, И сан живота, илузија стара, Пашће, к'о сада мртво море што је Пало на гробље, вечно га одмара.

На уличном углу застали сте мало И мени се нагло окренули лако... Пред оком што на ме кроз поглед је пало К'о укопан стадох сав поражен тако. Ни видео нисам тада Ваше лице — Само Вам се збуњен јавих нехотице... 1903.

Како брзо све нам прође! 1904. СА ШЕТЊЕ На корзоу јуче тек је вече пало, Немарно и мирно шетао сам тако; Дан је с нешто влаге — оно света мало Модерно је ишло — мувало се јако.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

И ја сам ускоро радио брже, али њихове руке су скоро играле стављајући ознаке на двопек. То ми је и раније пало у очи, нарочито када сам посматрао како Кристијан вешто рукује својим стругом.

Једног дана, кад сам се пео на Фурка превој, пало ми је на памет да и кретање електрицитета кроз жицу наилази на исте отпорне силе као оне на које наилазе материјални

Ћипико, Иво - Приповетке

Нека дође, нека је какова му драго, нека је само у кући!.... Човек нема но једну жену, па што му беше пало на памет те је отуђи од себе. И мисли на њу, чисто од срца је зажели. А Павао, сувезник, комшија?... Он је замамио....

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ПЕРА: И ја сам распитивао, па не може. ВАСА: Пало ми је на памет, ако може некако, што каже онај наш нови рођак, да се дозна преко женске линије. ЖИВКА: Како мислиш?

ВАСА: Ама, смири се, тако ти бога... Откуд ја да пишем, ни на памет ми није пало! Зар ја због неписмености отпуштен из државне службе, па да пишем чланак, и то још алузије...

ЖИВКА (гледа по соби): Ју, ју, ју, и где ћу да је примим у овом вашару? Скрхала врат дабогда и кад јој је пало на памет да дође. XИИ НАТА, ЖИВКА, ВАСА НАТА (долази): Добар дан, добар дан желим, госпаЖивка.

ЧЕДА: То сте се, видите, врло добро сетили. Мени никад не би тако нешто пало на памет. То вам је необично духовито. КАЛЕНИЋ: Је л' те? ЧЕДА: Баш ми је мило што имам тако духовитог рођака.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

него више као морална одредба, као прекршајем обичаја и реда стечено проклетство које је на обе породице пало и које, додуше, не објашнјава само, али у сагласју с целим током рање уоквирује судбину главне јунакиње.

Али је зато и на ову другу - готово по извесној аналогији са оном првом - пало проклетство, јер је Маркова сестра починила неопростиви прекршај згрешивши са синовцем арнаутскога племенског

А нама он ништа неће да каже. Ни 'болан сам', ни 'ох', ни 'овде ме боли', ни 'ово ми се једе, пало ми на ум, дај ми, мајко. . . ' Ништа, ништа, синко! Само тако ћути”.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Било му довољане За слаба тела глад, — Ал’ већ му ваља ићи, Пало му на ум сад Да голубове своје Није нахранио. * * * Не прође дуго, много, Ал’ ево гробу гост: Четири млада ђака

Не питајте мене, Кад сами знате. Викторе Иго, Викторе Иго, Ти ниси друго већ семе мало, Ал’ то је семе са неба пало. Данас те земља у крило прима, То тако вишњим промислом бива, А суза целог умнога света Гроб ти залива.

Нићи ће, мора никнути оно Што ’но је с тобом са неба пало: Што ретка милост посеје рајска То сатрт’ не сме нога земаљска.

дугу Која с’ диже у висину Чистим својим сјајем, Да загрли цело друштво Једним загрљајем; Да окрепи што је пало, Што је малаксало Да подсети шта је небо Људ’ма обећало. Ох, та то би мојој души Биле рајске сласти...

Зима хита немилице, Плаши људе, гони тице, По дрвећу пало иње — Сећајте се сиротиње! Лако ј’ оном ко је згрнô Те јесенске лепе даре, Напунио све кошеве И подруме и амбаре.

Нико није довиривô Како дрхћу груди двоје; Нико није прислушкивô: „Ја те љубим, злато моје!“ Ником није на ум пало Да у цвеће пелен сади, Нит’ се нашло злобних душа Да раставе двоје млади’.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

линији између два времена, где мру два гласна камена и отворен је пут, нека узму пустињу за сведока ил сунце пало, да је једно име узрок томе сну.

Краков, Станислав - КРИЛА

Још је осећао на лицу отрти млаз туђе крви. Онај јаук му је остао у глави. Па не само тај први. У тело, које је пало, зарио се одмах још нечији бајонет тако снажно да је продро чак и у земљу, шкрипнуо и савио се, а онај је јекнуо још

Петровић, Растко - АФРИКА

сам црнац, али сам се тако осећао, и ништа ми није сметало да видим своју руку белу, данима, све док ми изненада не би пало на памет: „Гле, моја је рука бела“ Кад сам се после четрнаест година таквог живота оженио изненада из љубави, ја сам

“ „Протестант! Откуд знате?“ — „Ни по чему. Сасвим случајно, тако, пало ми је на памет да можете бити само протестант.

Па ипак никада није пало на памет црнцима око Банфоре да би и они могли ткати или куповати тканине. Они су дакле на врло ниском ступњу,

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ја целога века мрзио на канцеларије, протоколе, регистре, нумере И остале формалности и сад баш мени пало y део да са тим стварима имам посла! О слепа судбино!... ИИ Делиград, 6 августа у четвртак, 1876 год. ...

И сад наједанпут пресечен цео тај свет мисли и осећаја. Једно парченце олова, у вредности од две паре, пало је y оно скупоцено, ситно и заплетено ткиво што се зове живот човечији и — сви су конци замршени, све жице живота

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Склопи очи, невинашце младо, Буји, паји, материна надо, Безазлено моје гонџе мало, С неба си ми у колевку пало, — Замириса миром милодува, — Спавај, чедо, мајка тебе чува.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Прешли смо реку и упутили се беговој кући, где је био стан капетана Радослава. Док смо прилазили, пало нам је у очи како је кров сав изрешетан, као да се на ћерамиде сручио сноп шрапнелских куглица.

Стиже ли једном у Рим? — Угледао сам наједном огромну варош... Прво што ми је пало у очи била је купола на цркви Светога Петра. — Слушај, немој да се љутиш... Те описе можемо наћи у разним путописима..

Поља су била пуста. На станицама сем службеника никог другог није било. Пало нам је у очи због тога јер смо на италијанским станицама виђали беспослену гомилу људи и жена, који су дочекивали и

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

моди, Треба само теби у свем’ да угоди, А за господарство кућно није стало, — Ком’ би покрај тебе то јошт на ум пало! До сто рифи блонде (не питам шта кошта!

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЂУРАШКО: Па ти кô мислиш Ми смо браћа та? БОГДАН: Ми, — а да ко ће бит?... БОШКО: Ми смо, Ђурашко, ми! На нас је пало часно жребије Да пред олтаром оне светиње Којој се пуци света клањају Поотварамо вреле изворе, У којим никад још

хиљада“ — реци, Да је: „За десет тисућ’ цекина, Ту и ту, на том и томе месту, Народа српског избор синова Хиљаду пало — дана тог и тог!...“ И то за ког? ВУКСАН: И зашто? КАТУНОВИЋ: За себе. И за будуће своје пријатеље. ВУКСАН: Ха!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Вековима се врх лешева клало А земља, старог господарства сита, Све ново жели, да, када би пало И њему мачем опело очита.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

В И знам, Велико, тамом једно, рођају заходи сунце. И устав ли где игда пало, смирај у рођају то нађе свој мир. ВИ Лепота јер заслепи ме, и нем.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Обично би било да је још рано за чаршију, да још сунце није толико пало, те да је пред дућанима настало хладовине, већ Младен, као чекајући да сунце сасвим падне, остаје ту на капији, до

Младен би их остављао. Само, да не би јаче у очи пало то њихово, целе куће, ослобођење, радост због нестанка бабе, он се као и пре држао одвојено.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

, 646) дуњом и јабуком. У народној песми дуња ниче на чудесан начин: »Гди је гонџе пало, Ту је земља пукла; Гди је земља пукла, Ту је дуња никла« (Вук, Пјесме, 1, 670). Даниноћ.

Ћипико, Иво - Пауци

а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што другим којим начином, пало би имање у руке његове или синовље. Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола.

А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница педесет кварата кукуруза; ето, то је, мислимо, чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд. — Што велиш, Раде! — зачули се Илија какве наднице, какав труд? Гдје је то? Бог с тобом!

” Кад пјевање престаде, газда Јово вели, онако као да му је онај час на памет пало: — Колико сам оној будали Ради говорио да одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни бог!

Бијаше му пало на памет да позајми неколико талијера у Машина човјека Марка; некима он даје на поштење, али уз тешке камате.

А бијаше наступила блага јесен. Чисто би устрнуо док би му пало на памет да се мора повратити у град, на свеучилиште.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Пипцу и његовом одреду стрелаца пало је у део да пронађу јарца без белеге, да се брину о њему до ивањске ноћи, да га хране дуњицом и једино њоме, а Дадара

Дадара Да, знам, била је то моја грешка. Допустио сам да ме Брзан изненади. Да будем искрен: никад ми није пало на памет да би он могао напасти ноћу, поготово не по таквом мраку.

Сада ју је гром спљескао са земљом и запалио. Звоно је пало доле међу запаљене греде и у први мах нам се чинило да је неким пуким случајем остало цело.

Матија Сабориште! Откуда је само грбавом копилану пало на памет да помене Сабориште крај свих других згодних места на овом земаљском шару?!

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Небо му није росе дало, Ни животворни сунце зрак, Лисје му свело, стабло пало, И покрио га смрти мрак. И ја га гледах испред себе, И проклех горки живот свој, Јер ја се тада сетих тебе, Увели,

Чудан неки укус завладао њима, Свуд се новост тражи и одмах се прима. Старо храшће пало и шибље се диже, Али једва храшћу врх корена стиже. Читам песме наше.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Чика Сава није више излазио из собе. Кад је пало вече, дошао је и Павле. Миланове очи затворене, кркљање непрекидно, загуш измара срце, срце још ради.

Римљанка је, с њом сам обишао околину Рима. Од ње научио талијански... Али, драги Павле, сад је по свему томе опет пало нешто сетно. Како, забога, да се тако разболиш? откуда ти баш та, тако ретка болест?

Шта све човек није, и не буде у току живота, шта све закону живота не пада на ум! И сада му је пало на ум нешто сасвим неочекивано. Ната је пошла где никада није била. Право пред Миркова врата.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Но несрећом таковог у том пределу није било, јер су баш онда сви на које је подозреније да лажу пало протерани били, и тако наша Роксанда морала је без похвале по сокаци своју лепоту носити.

ОД 20.000 душа што овде обитавају, није ниједном на памет пало теби помоћи, осим мене, но треба да знаш да ти други и не може тако помоћи као ја, јер сам ја агина кћи, и само

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

на железничким станицама, по ресторацијама, на трговима, по вестибилима и фоајеима јавних зграда и уопште свуд где би пало у очи те скренуло пажњу свету да се чува ове смртоносне опасности.

Има, крај појединих лекција, из којих је неколико претходника, ималаца дотичних књига, пало на испиту, и врло корисних опомена, сличних оним таблицама на улици која је раскопана због канализације, на којима

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Летеће као птице ноћас, кад буде пало тридесет глава! — рече гласно поручник Бранко. Према светлости фењера угледасмо унезверена лица коморџија.

— Вала, да су прешли Албанију, то им не би пало на памет. — Бесни су и сити... Застадосмо пред једном посластичарницом.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Ђаво се у Дрвосечу преобукао. И, док би јаје на земљу пало — на улици не би ни живе душе. Сав збуњен дође Дрвосеча до своје куће, још са улице викну: — Шта је овим људима, жено?

Младић је бежао. Златокоса га је пратила у стопу. Ко зна колико је већ кожа с њених табана пало? Преко брда и глечера, преко пустиња и каменара посртала је Златокоса, молећи младића да стане и саслуша је: — Хтела

До краја живота Угор није могао да одреди шта му је теже пало: Белутак или Хоботничин пипак? Узалуд је риба јаукала!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

'' ни ''вај!'' Касније сузе су дошле И горки уздисај. 50 Они сеђаху уз чај и о љубави Речи је пало сила. Господа беху од укуса, а госпе Од нежна чувства и мила. ''Љубав платонска мора бити!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

и с туђих воћака, из винограда, брани им да лове рибу (јер он је, донекле, и чувар риболова), а кад би чобанчићима пало на ум да лове и медвједе, тај би морао и медвједе да штити. Врагометан посао, нема шта!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Боље и лепше је што је мало навинуло се испраљати почвршће, неголи пало и сроњено до краја издизати. Помалу се умље бистри. Глуху на уху говорити.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном. Пало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари

Шта је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом одсуству, па чак и поиздаља наговештавања у његовом присуству; тако да је један такав

То је одмах пало у очи првим комшијама Маниним, а после тога и великом делу чаршије. И како је који час пролазио, све им је чудноватије

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности