Црњански, Милош - Сеобе 2
Осмех весео. Али су се нарочито њене очи памтиле, дуго. Биле су боје ћилибара, јако округле, а око црних зеница имале су кругове као да су крвави.
Његове плаве очи гледале су сад уморно. Његов осмех, у брцима златним, над руменим уснама – осмех по ком су га жене памтиле – није више био топао. Цео је Исакович био загорчан у Бечу.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
И још је нешто било по чему су се поједине газдинске куће знале и памтиле, један додатак уз богатство без кога се, канда, ипак није могло.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Много није говорио никада. Али што би рекао, то је било речено. И тада се памтиле и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи Трифун“.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дубоко у себи чинило му се да види како у тами неке пећине, на дну језера, на обали мора — блиста изгубљени кључ. Памтиле су га, затим, литице на које се пењао и урвине низ које је силазио.