Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Али је и то било као с брашном. У брашно које су сиротињи делили трпали су песка, да буде теже и више, а у мршаву чорбу којом су сиротињу хранили нису метали меса ни масти: то беше више налик на
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
све народње бање с оним књигама су затопљавали за које би данас премудри Инглези све индијско драго камење као толико песка дали. „Δεινόν η άγνοια!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Узмемо пут Харкова, но све преко некога песка белог што је Дњепр изнео. Туда се полако путује, јербо кола у песак упадају до полак паоца.
Чини ми се, да тај песковити пут траје неколико пошта, заборавио сам. Кад изађосмо из песка, онда смо брже путовали. Дођемо у Харков и нађемо Чардаклину жену (коју је Чардаклија са Стојковићем и Филиповићем
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Дакле, много их! — Много!... Као у мору песка!... Већ је шести дан како наваљују и како их одбијам... Чувам и себе и људе. Сваки час изазивају на мегдан...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Он је слушао ноћ, и мислио на Лидију, на малу и лепу Лидију с ону страну песка и мора, у једном рибарском селу на жутом Тибру; на Лидију са уснама које су имале боју пољупца, и очима које су имале
На нокте рука и нога мећу јој румени бакам из Ангоре. А она је некад била краљица у једној земљи с ону страну песка. Кад су је протерали, несрећа је довела у овај град где је дошла идући стотину дана за нечијим дромедарима.
Црњански, Милош - Сеобе 2
полазио је из Махале, на Бегеј, и Трифун је знао да ће га, вечерас, видети, издалека, како се лагано враћа, пун песка, и шљунка, и пузи, као нека џиновска гусеница, вечерња.
Да коње морају да прежу, за вучу песка и камења, доводило је сироте Махалчане до лудила. Само су људи са ситном децом пристали да погну главу и изврше бефел
Међутим, држао се охоло, као немачки оклопници. Његове велике очи посматрале су Исаковича, хладне, боје морског песка. Његов нос је био крупан, као и подвољак, човека који много једе, и, при јелу, много времена проводи.
Смерт је, каже, толико моћна, свемогућа, као море, које све нас односи, као зрна песка, са обала мора Адријанскога. Нема пакла, нити ће он горети у паклу, или ико други.
Подбуо од врућине, са лицем замишљеног човека, Кајзерлинг је посматрао официра, два‑три минута, својим очима, боје песка, мирно. Прочитао је, каже, капетанов извештај, о лазарету. То је засада доста.
тог дана у Карпатима, у ведром небу, пробудило је, и у том путнику, слутњу да је на свету сићушан, као сићушно зрно песка у тој бескрајној румени.
Да нема на себи лаку, хусарску, чизму, него високу, немецку. Удисао је, међутим, мирис песка, и животиње, коју је био узјахао, а сетио се како она, кад јој приђе, фркну.
Има на свету толики број деце, толиких родитеља, број толики, колико је зрна песка у реци Непр (тако је Ђурђе звао Дњепар).
Зар смерт – коју му је поп Микаило протумачио, утешно, као ситницу, као зрно песка у мору – има толику цену, и кад је само смерт једног, јединог, људског, бића, зар је то толики догађај, да га звезде
Сви су сад они утонули у неко огромно море и сви су сад само зрно песка, на обали. Појединци су само, у судбини велике заједнице сербских насељеника, па, осим тога, и у још већој заједници,
Судбина појединог човека, или жене, ситно је зрно песка, који избацују, на обалу, безмерна мора, после бура. Смрт једног човека, или жене, чак и кад, у том истом тренутку,
Дани су пролазили и ко би их бројао? Безбројни су, као и ноћи у којима човек бди. Колико? Неки кажу: колико је зрна песка у мору! Паче морскаго песка! Други кажу: колико звезд на небу! Павле је, свакако, преживео тамо још коју годину.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
тупо Гледају се два белутка Две бонбоне јуче На језику вечности Две камене сузе данас На трепавици незнани Две муве песка сутра У ушима глухоте Две веселе јамице сутра На образима дана Две жртве једне ситне шале Неслане шале без
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ја ћу отићи. довољно сам луд за то. На тим острвима читаво је чудо златног песка, палми и мајмуна. Издресираћу једнога да људима завлачи шапу у џепове и довести га у Караново, ако се вратим, мада
Био је то млак ваздух пун влажног мириса песка, врба и речног биља, али мени се чинило као да удишем паучину. Ако се окренем само мало, можда неће приметити? Три...
Нисам се окренуо, Рашида! То се теби само причинило! рекао сам, а уста су ми била пуна песка. - Само ти се причинило! - поновио сам осећајући све своје мишиће одједном док се она смејала. - Знам да јеси!
Ја ћу узети Грету, пола хлеба и џем, а онда ће читав дан бити наш. Видех Тису зеленосмеђу, обале начињене од песка, муља и врбака; видех Бароницу како чучи на западној страни скеле; видех Рашиду препланулу и мирисну као тек извађени
Црњански, Милош - Сеобе 1
појави, у светлости над водом, међу коњима побеснелим од страха, није могао да виче, јер су му гркљан и уста били пуни песка и воде.
месецима, лежао непомичан, над утоком Дунава, лебдећи између живота и смрти, у оку са жутом светлошћу разливене воде, песка и врхова јабланова?
обори, сви његови ћемери сребра, не могу, из даљине, да му спусте на шаку ни толико, колико би осетио једно зрно песка.
Река, са ниског моста, чинила се много шира, зеленкасто‑жута, пуна песка. Острва у даљини, врбаци, тршчаци, све је било тихо, непомично, дубоко зелено.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
резимеа: Коча никад није био плашљивица, кукавица, У сваку ће хладну воду као жаба он да скочи, Али овде, усред песка, ухвати га дрхтавица Што му којекакве слике у пустињи виде очи.
, душицу – мушицу , Коста – моста , Словац – ловац , керове – зверове , јелен – зелен , новац – ловац , леска – песка , дружине – ужине , ником – киком , Апате - чапате , кокте – нокте , Грчка – брчка , зна се – прасе , попне – опне ,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ону дивну шалу, Час скакасмо скока јуначкога, Час трчасмо што поднела нога, Час Дунаву до на дно ронисмо И у шаци песка износисмо.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ЕЈ, НЕСРЕЋО... Е ј, несрећо земљо, ти блудницо светска, пунија си греха него што си песка. Та то нису горе, то планине нису што се тамо модре у големом низу; већ маснице то су твога грешног тела, бог је
Еј, несрећо земљо, ти блудницо светска, пунија си греха, него што си песка. ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ! Еј, ропски свете! куда ћу побећи с образа твога, с образа твога трпежљивога?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ПОСЕЧЕН КНЕЗ СЕ СЕЋА На сјајну моју кострет устремила се коњица азијска ко усов песка. Са брда је народ виде о сечиво на моме врату и голуба у лету за њим.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
над пешачким рововима, где гранате огромних тежина разарају или разносе по ваздуху импровизоване заклоне, као да су од песка направљени.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Све што сам радио у оно доба, радили су и моји вршњаци, и више од тога. Све су то зрна песка у мору патње нашег народа. А сем тога, и да сам о томе рекао више, нико ми данас не би веровао.
То исто небо, жуто продужење поља кукуруза, у недоглед, у јесења послеподнева, мешавина боја песка и слатине. Коњаник под њим има туп осећај да му ветар јаше за вратом, а пешак, да су му сви удови од сасушене глине.
Тек Ти кад идеш, пође бол, у ходу твоме, пробуђеном камену, тајанствени шум песка што тоне, нечујан, на дно вода дрхћућих.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Он је сретне И сажали се на њу... И, да је склони, узе је, метне На цвет пустињски украј пута, Цвет што је нико из песка жута. А када жега дневна мину И паде вео ноћи црне — Бубица с цвета прне — И као бледа варница сину.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
На почетку света, кад су настала тела небеска, Сунце је кренуло преко неба, камиле преко песка. Камиле тапкају и трепћу, звезде трепућу: Месец им се, понекад, придружи у беспућу.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
»А ево сад наилазимо на живи песак. Знате ли да се на дну мора налазе пространа поља живога песка? Ја сам једном приликом извршио овакав оглед: пало ми је на памет да снимим сцену која би представљала гњурца који
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Свети Димитрије дознавши то, да коњма пуне зобнице песка место јечма, а људима закаже да сваки својим петловима поваде језике, да не би певањем објавили Тројану зору.
Хајте, уроци, уз море, ликом се штапали, вратилом се опасали, не урекли мило и драго, док не пребројили у мору песка, на гори лиска, на земљи травице, на трави капљице, амин!
(Иде у пету годину) 289 — На шта човек ујутру устаје? (На ноге) 290 — У којој води нема песка? (У сузи) 291 — Шта би највише волео ћорав човек?
(Из пуне) 314 — Кад је црна капа бела? (Када на њу пада снег) 315 — Каква песка у мору највише има? (Мокра) 316 — Ко бије а руку нема? (Сат) 317 — Кога ударају највише по глави?
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
И нисте знак на мапи што се сном одмотава. О врели жали у сунчаној лави Где се све од песка па до неба плави Ви нисте на Јави. Ви нисте на јави.
Ту је и река (ал мртво корито): Само среброст шљунка, песка, трулост пања И чудна светлост — ни сутоња ни дања — Што се кроз лишће цеди ко кроз сито.
Нешто се у мени прену, ко од треска: Буде се шакали из моје пустиње И гоне ме, лудо, преко свога песка. УМОРНА ПЕСМА Где неста страх пред светом ту и песма преста. И гле: стојим сада — дрво, са обраним плодом.
прође мимо, а ти слеп од блеска Велике ствари пипао си малу: Не би ли каткад тој кули на жалу Додао још и нову шаку песка. Угаси и ти своју лампу пре но Упале окно светлости небеске: Испружи мало тело уморено.
Уместо да сред морског блеска Промичу наша тела оба Ја у лименку с мало песка Побадам свећу врх твог гроба. Уместо да са тобом пливам И роним, прскам твоје лице: За мрамором се твојим скривам.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
није само Бог, које је и смрт и даљина, и то гротло одакле жена говори „мушки“, и све што је жена, и та гомила живог песка у који пропада, не, он се успиње некуд, само не зна куд, крв му се споро успиње од пета, гушћа од катрана, налива га,
У тишини смрдљивој од ракије, дима и лампе, задаха и повраћања, Ђорђе застења и главом, тежом од врећице песка, клону на сто, главом пуном дроњака мутних сећања на протекле дане и ноћи из којих се испилио јучерашњи дан и ова ноћ.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али један је трчао лако, радосно, други је једва одизао њушку од песка. Као да је нека срећа бити лав! Пустиња је усијана, пуна трња, пуна змија, а можда и над лавом постоји лав?
— био је разложан Смејачко, али Плачко ни да се макне: доста му је и лавље коже, и мушица, и врућине, и песка! Лежао је тако све до ноћи. А када иза пешчаног брега изађе месец, пустиња постаде сребрнаста, титрава.
Он је пусти да падне у воду и загледа се за њом, запањен: из белог, светлуцавог песка пружали су се ка њему румени прсти корала између којих су промицале златне рибе. »Гле!« —рече себи. »Па ја сањам!
« — закључи талас смерно, па је још једном поздрави. Али стена се и не осврте на његов поздрав. Самотна сред песка на рубу велике воде, налик на залуталу звезду, она само гордо подиже главу и настави да зури у водени бескрај пред
— одважи се да јој предложи једне ноћи док је месечина расла над морем нежно сребрећи врхове таласа и уснула зрнца песка. — Ја тебе? — стена презриво набра уста. — Зар не видиш да си тек локвица воде?
Узалуд су га затим зрнца песка тешила. Узалуд му рибице чешкале леђа. Талас је ћутао не мичући се с места. — Остаћу овде до краја света, ако треба!
Потрча лево, па десно, претражи кућу, па околину: нигде никога. Начас јој се учини да из песка чује нечији пригушен уздах, па задрхта. »Да га није неко чудо под земљу одвукло?
Једино су стене вечне, врати се... — поколеба је начас нежност у јајетовом гласу, а онда се сети светлуцања песка у пустари и младићевих очију, па рече: — Вратићеш га кад нађем воду?
Од тада је више нико није видео, нико чуо, али и облаци и ветрови не престају да причају како гомила песка избачена из једног дубоког бунара у пустари не престаје да расте...
Попа, Васко - КОРА
бичује Како језиком овим Папирнатим да говоримо Речи нам га сувог Под непцима запале Како са телом овим Од живог песка да опстанемо Разуларене кашике Односе нам зрно по зрно Како дрвеним рукама овим Лишеним лишћа да се грлимо Гину нам
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Друго сведочанство потиче од једног још јачег сведока, од Архимеда. У почетку свог дела „Рачун о зрнцима песка“, обраћа се он Гелону, сину краља Хијерона - који је, буди овде узгред речено, умро неколико месеци пре свога оца -
Тога дана стиже његов „Рачун о зрнцима песка“. То беше велики догађај за алексадриске геометричаре и астрономе. Они се, сви од реда, од Ератотела, славног
Архимедес је, служећи се једним малим ситом, посуо камену плочу стола равномерно танким слојем тог песка, па је могао да на њој црта и пише.
Гадно опсоваше кад у њему не нађоше ничег другог до бедног песка. У ТОЛЕДУ Прелазом на хришћанство одбачени су дивни плодови грчке учености и песништва да би били замењени једном
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и причвршћује дугмад, па му у томе прође цело преподне, а после подне игра „дарде“ са марвеним лекаром што болује од песка у жучи, псује на коњички начин, а има рњав нос и једну трепавицу белу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
се на разне стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела песка врати у воду... Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Вера без уверења је кућа саграђена од песка. Хелмхолц је једном рекао: “Само ја знам колико сам пута седео безнадежно пиљећи у његове описе линија сила, у њихов
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
месецима, лежао непомичан, над утоком Дунава, лебдећи између живота и смрти, у оку са жутом светлошћу разливене воде, песка и врхова јабланова?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О пустињо најсличнија сунцу има ли игде Финијег песка успаваног срцем и бескрајем! И која страна света поклон бива Кад бдиш једина звездо над измишљеним крајем, Љубави моја
се молити смрти за свој живот а тишина ће сачувати скамењене лобање за кишу лица и неба за врата од песка и црне ће руже процветати дуж путева отворених за све ветрове којим долазе нерођени по своју смрт ИИ Гледали смо како
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Као урма што се вечито зелени, Дај ми моћ да сишем језера дубока Испод врела песка. Моја душа плаче И пламене сузе теку ми из ока. Садашњост ми дајте, све бешње, све јаче Да собом сагорим.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Теј од к. корена препоручује се у Луіћевој Љекагуші као средство против мокраћног песка и камена (ЗНЖОЈС, 14, 86). БЕЛИ ЛУК Кноблауцх (алліум ѕатівум).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
студен а из носа кисел воњ смрти која је била свуда око мене, наиђох на онај чудесни спруд чистог светлуцавог песка, који је ту доспео незнано како. Свака љускица тога песка блистала је засебно.
Свака љускица тога песка блистала је засебно. Свуда око спруда било је ило, мутна, прљава водурина, само су љускице песка блистале, сићушне и
Свака љускица тога песка блистала је засебно. Свуда око спруда било је ило, мутна, прљава водурина, само су љускице песка блистале, сићушне и танушне.
бића, паперје магле што се у хропцу вуцарала дуж обала и над водом, све је то било предсказање смрти; једино је спруд песка живео и радовао се и мени се тада учинило да свако зрнце понаособ блиста неугаслим сјајем.
Корача затим обалом. Бира место где да је спусти. Спушта је на округлу леју од ситнога светлуцавог песка и леже крај ње на бок. Отире јој дланом лице. Одавде не видим ништа.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Они су немилосрдно разорили камени, мозаиком украшени, патос оркестра, заменили га слојем жућкастог песка и оградили тај простор, намењен за гладијаторске борбе, зидом од ломљеног камена, који, у свом незграпном, простачком
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
А тако ти је и шећер и брашно и све остало. Метнеш у брашно мало песка, помешаш са пиринчом мало овса додаш у кафу мало ситних црних шљунака, сипаш у петролеум мало воде, — али шта је све
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Рибар однесе зрно бисера, а један дечак узе бачену шкољку, очисти је од песка и принесе уху. Је ли то што је чуо био шум таласа? Прича о животу под морем?
Јаукну дечак од бола и од гнева. Поче да гази по мравињаку. Расу се мравињак као шачица песка. Узалуд су га мравља деца молила да их поштеди! Узалуд су му нудила помоћ! »Коме би још такви могли да помогну?
Радознала је била Капљица, румен и зачуђен Цвет. Како и не би? Свуда око њих треперило је жуто море песка и нигде ни друге Капљице, ни другог Цвета.
Је ли чудо што се разјари река, тресну их о обалу и све, осим једнога, претвори у зрнца песка? — А сада? — ускликну победоносно река. — И сада! — пркосно подиже главу последњи Белутак. — Увек!
Чак је и ноћу копао, а гомила избаченог песка је расла, као што је у његовом сну растао Замак. А онда је свануо дан девети. — Ево га, светли!
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
носи јапанска свила А у Љубишу који је близу Носи се цвеће из априла Услед пролећа у Сахари Сада се носи бисер од песка А на зеленој планини Тари Мирише смрека и пупи леска Услед пролећа у Новом Саду Изгледа нису посла чиста Један
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Неголи доходите, и при њему круто, не посклизаво умом стојте, који сте прежедњало на суху врућа песка престојали много време у светској грижи удаљени!
А и што ли је слабије од песка? Где би онолику силу он, доле будавши сниско прудовит, за гажњу у море животињи, — могао зауставити!