Употреба речи песма у књижевним делима

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

” Наравоученије Свакоме је своја песма мила, баш ако неће и ништа друго бити него: „Филипи унд Јакоби, Јакоби унд | Филипи.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

О СТОЈКОВИЋИМА 61 ОКУПАЦИЈА УЖИЦА 64 ВИДИК ПРИ БЕКСТВУ ИЗ КОСТОЈЕВИЋА 65 ВИДИК У АУШВИЦУ 66 ДОЛАЗАК КОМАНДАНАТА 67 ПЕСМА О КОМАНДАНТИМА 68 ПЕСМА О НОШЕЊУ ОДСЕЧЕНЕ ГЛАВЕ ДУШАНА РАДОВИЋА КОНДОРА КРОЗ СЕЛА И ПРЕКО ПЛАНИНА ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 69 НА

УЖИЦА 64 ВИДИК ПРИ БЕКСТВУ ИЗ КОСТОЈЕВИЋА 65 ВИДИК У АУШВИЦУ 66 ДОЛАЗАК КОМАНДАНАТА 67 ПЕСМА О КОМАНДАНТИМА 68 ПЕСМА О НОШЕЊУ ОДСЕЧЕНЕ ГЛАВЕ ДУШАНА РАДОВИЋА КОНДОРА КРОЗ СЕЛА И ПРЕКО ПЛАНИНА ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 69 НА ТРИДЕСТОСМОГОДИШЊИЦУ

КОЈА ЈЕ ИЗ ОБЛАКА ЗИНУЛА НА ЊЕНЕ ШТАЛЕ АМБАРЕ ВОЋЊАКЕ УСЕВЕ КУЋЕ И ГРОБЉА 79 КОПИЛУША 81 СОЛДАТУША 83 МРКЛА ЈЕСЕН 85 ПЕСМА О ШИВАЋИМ ИГЛАМА 86 ВЕЧЕ 87 ШВАЉА 88 ИИИ 89 ЗАПИС 90 МРАК 91 УЧЕЊЕ У МРАКУ 93 ЧЕЛНИК 94 СИНГЕР 96 ПРОРОЦИ НА КОСОВУ

Од топова и петлова грлатији, од кобила које јашу гузатији. ПЕСМА О КОМАНДАНТИМА Кроза нас галопом, пуцајући, певајући и халачући, пројахаше, изјахаше пред нас са заставама, и сад

Куда су, кад су, како су настали? с наших рамена питају се псеће, овнујске, свињске главе, и телеће. ПЕСМА О НОШЕЊУ ОДСЕЧЕНЕ ГЛАВЕ ДУШАНА РАДОВИЋА КОНДОРА КРОЗ СЕЛА И ПРЕКО ПЛАНИНА ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ Душан Радовић Кондор је

шпоретом, и, као свитац који се пали и гаси, њено лице на махове се озарује жаром, у који дува, да га разгори. ПЕСМА О ШИВАЋИМ ИГЛАМА Иглама, које су некад кроз облаке летеле са златним, црвеним, плавим, зеленим, љубичастим И

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Само шкиљи још једна лампа. Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре. Негде далеко чује се песма пијаних људи. СВИРАЧ На други дан Васкрса слегао се силан свет на сабор код цркве рогачке.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Била је то Јелица Севића. Гром девојка! Била је то лепота, али не господска него јуначка лепота. Што оно песма пева „струк момачки, поглед девојачки”. Око би јој гору запалило.

Како да не буде пакао?... Њихова кућа беше отворена и срамну и страшну, у њиховој кући беше живот, песма, весеље; људи и жене прилазише њиховом прагу с поштом; они су одлазили својим комшијама и били дочекивани срдачно:

Зеко се спусти поред Станка и пребаци руку преко њега. Наста тајац. Чуло се како шушти лишће на дрвећу и песма цврчкова; мало после чуло се како понеко лако хрче... Станко се загледао у небо.

Румен на истоку освајаше све више и више; мало-помало па се и предмети могаше разликовати; из села се чује петлова песма, цвркут птичји узавре да се разлегала дубрава... Зека стао па се загледао у босанске планине... — Шта је?...

Ја ћу пре наћи мога оца и мајку него они мене! Браћо!... Веселимо се! — рече Станко, раздраган. И окрете песма и весеље... Заврзан скинуо капу, па виче: — Док на једној страни јаучу, ми певамо! Али јунак није баба!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ПЕСМЕ 46 ПРИЧА 47 НАПОН 48 ШУМ 49 СУСРЕТ 50 ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ 51 РЕФРЕН 52 СУНЦОКРЕТИ 53 СЕТА 55 ПЕСМА МРАКА 57 ЧЕКАЊЕ 58 ПЕСМА 59 МЕЂА 60 ЛИРИКА 1943 62 ЧОВЕК ГОВОРИ БОГУ 63 СЕМЕ 65 ПУТ 66 ПОБОЖНА

ПЕСМЕ 46 ПРИЧА 47 НАПОН 48 ШУМ 49 СУСРЕТ 50 ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ 51 РЕФРЕН 52 СУНЦОКРЕТИ 53 СЕТА 55 ПЕСМА МРАКА 57 ЧЕКАЊЕ 58 ПЕСМА 59 МЕЂА 60 ЛИРИКА 1943 62 ЧОВЕК ГОВОРИ БОГУ 63 СЕМЕ 65 ПУТ 66 ПОБОЖНА

МРАКА 57 ЧЕКАЊЕ 58 ПЕСМА 59 МЕЂА 60 ЛИРИКА 1943 62 ЧОВЕК ГОВОРИ БОГУ 63 СЕМЕ 65 ПУТ 66 ПОБОЖНА ПЕСМА 68 СУНЦЕ 70 СЛУТЊЕ 71 ПЕСМА 72 ГОЗБА 73 БОГУ 75 НАТПИС 77 СЕНКА 78 ЈЕСЕЊА

1943 62 ЧОВЕК ГОВОРИ БОГУ 63 СЕМЕ 65 ПУТ 66 ПОБОЖНА ПЕСМА 68 СУНЦЕ 70 СЛУТЊЕ 71 ПЕСМА 72 ГОЗБА 73 БОГУ 75 НАТПИС 77 СЕНКА 78 ЈЕСЕЊА ПЕСМА 80 КОБ 81 ПУСТИЊА 83 НОЋ 85 ПЕСМА 86 ХИШЋАНСКО

ГОВОРИ БОГУ 63 СЕМЕ 65 ПУТ 66 ПОБОЖНА ПЕСМА 68 СУНЦЕ 70 СЛУТЊЕ 71 ПЕСМА 72 ГОЗБА 73 БОГУ 75 НАТПИС 77 СЕНКА 78 ЈЕСЕЊА ПЕСМА 80 КОБ 81 ПУСТИЊА 83 НОЋ 85 ПЕСМА 86 ХИШЋАНСКО ПРОЛЕЋЕ 88 ТАЈНА 89 ПУТНИК 91 ЗВЕЗДЕ 93 ПОВРАТАК 94 ХИМЕРА 96 СУНЧАНЕ

ПЕСМА 68 СУНЦЕ 70 СЛУТЊЕ 71 ПЕСМА 72 ГОЗБА 73 БОГУ 75 НАТПИС 77 СЕНКА 78 ЈЕСЕЊА ПЕСМА 80 КОБ 81 ПУСТИЊА 83 НОЋ 85 ПЕСМА 86 ХИШЋАНСКО ПРОЛЕЋЕ 88 ТАЈНА 89 ПУТНИК 91 ЗВЕЗДЕ 93 ПОВРАТАК 94 ХИМЕРА 96 СУНЧАНЕ

121 ТАМА 122 ДОСАДА 123 СТРАХ 124 ЕКСТАЗА 125 ЗАМОР 126 РЕФРЕН 127 ВРАЋАЊЕ 128 СНОВИ 129 КРАЈ 130 САТИ 131 СТИХОВИ 132 ПЕСМА 133 СУЗА 134 РАПСОДИЈА 135 МИР 136 РАСТАНАК 137 ВЕЧЕ 138 ИЗМИРЕЊЕ 139 ПУТ 140 ГАМА 141 СУСРЕТ 142 РЕЗИГНАЦИЈА 143 СЛУТЊ

ДРУГА: ПЕСМЕ ЉУБАВИ И СМРТИ 149 ХИМЕРА 151 СРЦЕ 153 ЖЕНА 155 ЗАВЕТ 157 ПЕСМА 159 ТАЈНА 161 ГНЕЗДО 163 ЛЕПОТА 165 СУТОН 167 БЕСКРАЈНА ПЕСМА 169 НАША СРЦА 171 МОЈА

И СМРТИ 149 ХИМЕРА 151 СРЦЕ 153 ЖЕНА 155 ЗАВЕТ 157 ПЕСМА 159 ТАЈНА 161 ГНЕЗДО 163 ЛЕПОТА 165 СУТОН 167 БЕСКРАЈНА ПЕСМА 169 НАША СРЦА 171 МОЈА ЉУБАВ 172 ОЧИ 174 ЧЕДНОСТ 176 НОМАДИ 178 ВЕЛИКА НОЋ 180 ЗА ЗВЕЗДАМА 181 СТВАРАЊЕ 183 МИРНА

СРЦА 171 МОЈА ЉУБАВ 172 ОЧИ 174 ЧЕДНОСТ 176 НОМАДИ 178 ВЕЛИКА НОЋ 180 ЗА ЗВЕЗДАМА 181 СТВАРАЊЕ 183 МИРНА ПЕСМА 185 ТРЕНУЦИ 187 НЕПРИЈАТЕЉ 189 КРИЛА 191 ПЕСМА ЉУБАВИ 193 ПЕСМА СУТОНА 195 ПЕСМА ТИШИНЕ 197 ПЕСМА УМИРАЊА 199 ПОСЛЕДЊА

НОЋ 180 ЗА ЗВЕЗДАМА 181 СТВАРАЊЕ 183 МИРНА ПЕСМА 185 ТРЕНУЦИ 187 НЕПРИЈАТЕЉ 189 КРИЛА 191 ПЕСМА ЉУБАВИ 193 ПЕСМА СУТОНА 195 ПЕСМА ТИШИНЕ 197 ПЕСМА УМИРАЊА 199 ПОСЛЕДЊА ПЕСМА 201 ПЕСМА 203 ЗАБОРАВ 206 ПЕСМЕ

НОЋ 180 ЗА ЗВЕЗДАМА 181 СТВАРАЊЕ 183 МИРНА ПЕСМА 185 ТРЕНУЦИ 187 НЕПРИЈАТЕЉ 189 КРИЛА 191 ПЕСМА ЉУБАВИ 193 ПЕСМА СУТОНА 195 ПЕСМА ТИШИНЕ 197 ПЕСМА УМИРАЊА 199 ПОСЛЕДЊА ПЕСМА 201 ПЕСМА 203 ЗАБОРАВ 206 ПЕСМЕ СРЦА 207 ЋУТАЊЕ 209 ПЕСМА

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Први петли запеваше, први весници новога дана и живота. Аноци се никад досад није њихова песма учинила тако лепа. Ђеда се диже, отури губер, прекрсти се, подави ноге пода се, па оста сам у мраку, седећи на

Чудновато да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа. Још је чудније што мој сапутник у Италији, мој пријатељ и редактор, кад сам му

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Та је песма постала у овом селу, али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикована у Велико-бечкеречком календару, и тако

« — Но, врло лепо! Ваљда ћеш сад још приповедати твоје »штиклове«... — А да шта би ти ’тела? Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче! — Та марим ја за песму — брани се гђа Сида — могли сте шта сте хтели певати.

Слушајте само! Како вам се допада Меланијин глас и свирање? У селу доста, боме, и оволико. А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерне песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем ословљавала свога попу.

— Боже! Па зар зато? — Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више. — Та и запустила се доста. Како ретко свира, још добро и свира.

баш је ова садашња млáдеж! Свака јој се женска допада... — Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: »У Милице дуге трепавице«... Па она њена збуњеност... идеална Српкиња! Па тек она стидљивост...

»О, о!« чуди се Јула. Прексутра кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају. Песма је потекла из неког расположења које даје младост и расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није била

ни колико један добар оченаш да се прочита, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска песма Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној, а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад

— Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!? А из друге баште се зачу најпре тамбура, а затим и песма: Еј, да је мени лећи па умрети, Ал’ да ми је смрти не видети; Да ја видим ко ће ме жалити?

То је заболе јако. И она постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и ова песма из сна, а пред очима јој онај тужни поглед његов! Јако јој жао што је онаква била.

! Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа? Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлиска врата,

Јуца нам се удаје; Удаје се за бербера, Момка брез фелера, еј! То је та песма коју је Тима шрајбер спевао, а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао

Па иако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно: — А каква ти је то песма? — Па песма, мамо... из Бачке песма, певали су је ономад бачки рисари!

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

дивља дрека, гажење, гушање, гужва, трк ка вагонима, отимане о места на крововима и степеницама вагона, па пољупци, песма, шамар и, прашина, псовка и загрљаји, оно трзање срцâ и уздисање, сва та несавладљива и тајна снага побеснелих

Африка

Наги црнци и црнкиње раде у дворишту око одабирања семења. Њихов посао изгледа као играње пиљцима, и њихова тужна песма разлеже се кроз шуму.

То је као неки вокални акорд, изненадан и прек. Када их питам шта значи песма и какве су њене речи, смеју се и они и њина старија браћа која су пришла и поседала око мене.

Кад се узјогуним, да ми објасне какве су речи, они веле: „Овакве!“ и понављају песму певајући. — „Је ли о љубави песма?“ Они се бучно смеју. — „Јесте!

Чудна врућа магла, расцепана по плавој бистрини шумског јутра, у којој и сваки листић изгледа прецизан, а ситна песма колибрија као бучна ларма. Са грања, са лишћа, са крова од трске пада шумно роса као пљусак.

Из једне од колиба допире певање праћено од више звучних инструмената. Лупамо. Песма одмах престаје; црнац који излази гледа нас с неповерењем и уплашено.

Како би ноћни поветарац дунуо, изгледало је као да се песма зачас удаљује од нас; затим је опет правилно јачала у правцу колибе. Ништа милозвучније и нежније.

Када су већ били сасвим близу, њихова песма била је још увек толико тиха и проста, да је изгледало као да допире из даљине.

“ То је била моја песма коју певаху ови црни младићи у ноћи; изгледала ми је чудна и страшна и туђа. Нисам никада имао такво осећање.

“ Шта каже њина песма? упитао сам младића. У његовим речима није било нимало смеха, као ни у њиховој песми, када ми је објаснио: „Кажу да

На једној хартији која ми и сад мирише на црначку пут и уље, он записује, реч по реч, и преводи одмах. Прва песма. Ја мару. О. Дјара. Бе Дјара лема Кириа мару Дјара Са го. Ја мару О. Дали мина дјатигу ла. Ен бе Дјара лема.

О. Дјара. Бе Дјара лема Кириа мару Дјара Са го. Ја мару О. Дали мина дјатигу ла. Ен бе Дјара лема. Куриа мару. Друга песма. је ве Дјоло Лу бе Тулона. Келетиге фамалетиге фама.

Келетиге фамалетиге фама. Ило Дја ало лубе Толона је, дигтиге мада муса ден сема, Дјоло лубе Толона. Трећа песма. Је ве мандали Дјана. Кубе ни моро лему, мане бе ни Тилнлему мандоли Дјана.

Црњански, Милош - Сеобе 2

26 ИИИ ЗАМУКЛА ЈЕ ПЕСМА ПОД БАГРЕЊЕМ У МАХАЛИ 47 ИВ ИСАКОВИЧ, МЕЂУТИМ, ОДЕ, КУД ГА ЖЕЉЕ ВУКУ... 70 В ИШАО ЈЕ ТАКО У ВАРОШ У КОЈУ НИЈЕ БИО

И мада је беда у Махали морала бити велика, ноћу се из тог српског села стално чула песма. Цвет багремов био је те године дошао тако нагло да је те бедне куће од блата покрио као нека бела, мирисна киша од

ИИИ ЗАМУКЛА ЈЕ ПЕСМА ПОД БАГРЕЊЕМ У МАХАЛИ Оберкригскомисар Гарсули, који је месеца маја године 1752. био дошао у Темишвар, поводом нереда

Пенџери на тој кући били су осветљени, ноћу, до неко доба, и, из те куће, често, орила се песма, и свирка. Трандафил је волео друштво и говорио је да је његов дед пошао, го, као пиштољ, из Солуна, да је био застао

Ни песма наша неће се тамо чути, кроз коју годину. Росијски амбасадор у Бечу, каже, чини Аустрији велику услугу, кад нас пресеља

Кроз коју годину, по њиховим селима, у Темишварском Банату, неће се ни песма њихова више чути. Остаће само гробови расути, као што остадоше у Коморану и Острогону.

Свима је крива, што је жива. Никуд из овог кућерка Ананија. Напољу су жита, песма, Махала, људи, али њој повратка нема. Нема више ни кућерка Зековича. Трифун јој прети – не би никад стигла до Дрниша.

Лежао је на леђима, као да су маневри, параде, са звезданим небом у висини. Песма момака орила се и у Руми. Она се орила све до поноћи.

Велика, у решеткама, у гвожђу. Из тих, ноћу осветљених, прозора, орила се, свако вече, свирка и песма, јер је Вишњевски, у Токају, живео, à ла гранде!

Од Токаја, међутим, Зорич је наредио да се и даље пева та песма, али да се, сад, каже да иду у помоћ росијској царици, славној Елисавети!

Било је, међу њима, баруна, грофова, ордена Марије Терезије каваљера, аустријских ђенерала и фелдмаршала, али је песма њихова била замрла. Трупе више нису певале о биткама, него о сукњама.

Исакович би из мрачне ноћи, доле, угледао Дњепар, како трепери, и предграђе Подоља, из којег се орила, до зоре, песма његових сународника. Небо би било осуто звездама.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

У највећим окршајима шумадијски сељаци се сећају својих старих јунака који им служе за пример. И песма каже: „помислите на старе јунаке.“ Национална свест и национална задаћа.

„Нада нема права ни у кога, до у Бога и у своје руке“, каже народна песма. Ако мора пред већом силом попуштати, динарски човек ће уништити све што би непријатељ могао узети.

Ако мора пред већом силом попуштати, динарски човек ће уништити све што би непријатељ могао узети. Песма каже: „Цар је Мехмед Сталаћ освојио, не освоји добра ни једнога“, освојио је град, али у њему није затекао ништа од

Слушајући гусларево певање многи су динарски људи, у току векова, „одмах узимали пушку и одлазили у гору“, како песма каже. Другим речима: отишли су у хајдуке који су се борили да освете жалосну судбину свога народа.

Оваква се дивинација осетила пред устанак 1804. год.: „земан дош'о ваља војевати“, каже народна песма. Исто је осетила Србија 1912. год., у српско-турском рату. Интелектуалне способности.

— Изједначавање становништва и преображај друштвене средине. — Дружевност, озбиљност, веселост и песма. — Главне психичке особине — Демократска осећања. — Карактеристика државе и понашање за време криза.

Бирају првога који ће почети напад, онога, кога сматрају као миљеника судбине и тај избор пропраћају шалама. Песма вели: „Нека буде свеколика кавга на онога Срдана Илију, и нек буде срећа Срданова.

Демократска контрола била је често врло енергична, чак и за време ослободилачких ратова. Песма вели да се јунаци морају борити за народ и заједничку слободу.

предања она не допушта да се војничке старешине понесу и забораве своје дужности у уживањима беспослице. Песма опомиње оне који се заборављају: „Народ вас је учинио тим што сте.

Песма опомиње оне који се заборављају: „Народ вас је учинио тим што сте.“ Песма нарочито поштује Карађорђа, али после његова бекства 1813. год. она га осуђује без милости и најоштријим речима.

Црногорска племена су се све више претварала у једну ратничку заједницу. Поједина су се племена такмичила у јунаштву. Песма признаје да су међу свима Катуњани учинили највише јуначких дела и подстиче друге да их достигну и превазиђу.

Не треба ни ради чега живот ономе човеку који остане без образа. Песма вели: „Сваки је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Била је то песма на француском и ја нисам разумео све речи. Нисам успео да чујем крај. Рашида је жвакала бучније од мамута и ја је

Бароница је певала песму о бродићу који није никада, никада запловио. Била је то дечја песма и била је лепа. Изнад јабланова више није било сунца и небо је било зелено као јабука, а на реку се спуштала хладноћа

Вероватно су и Рашиди и Весни говорили нешто слично. То је уобичајена песма. Мислим да бих, и да ме неко пробуди у поноћ, могао да је изрецитујем а да не испустим ниједно слово.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Како су то били дивни преласци из једног гласа у други! А сирота Ленка, лепша него њена песма није имала пред очима свеж јутрошњи цвет, младост, који би јој жице срца затегô.

Лопови пију па онда певају; и песма им се односи на шићар, који је већ у изгледу. Кад то чу господар Софра, пушке и пиштоље метне на кревет а наџак држи у

“ (пољ.) — Како ови краковски младићи? (пољска народна песма) „Јешче Пољска не згинула“ — Још Пољска није пропала (пољска народна песма) Јетзт мусс іцх сие страфен, wеил сие

(пољска народна песма) „Јешче Пољска не згинула“ — Још Пољска није пропала (пољска народна песма) Јетзт мусс іцх сие страфен, wеил сие дамалс унг’сцхицкт wарен (нем.

монументаліс) — величанствен музикалише дихтунг (нем. мусікалісцхе Діцхтунг) — музичка песма, композиција мунта — јавна продаја, лицитација мутатіо интер рес нон еффицит паритатем (лат.

Црњански, Милош - Сеобе 1

јаучући и плачући, све дотле док се оба чамца не изгубише у густим врбацима, из којих је допирала после промукла песма.

Па и та песма, чим је нестало оних које су поустајали да виде, полако постаде тиша и развученија, док сасвим не замукну.

на другој страни, подиже се магла, млечна и тешка, што ускоро као дим испуни сву дубину над Дунавом, и поста густа. Песма оних у чамцима, кроз безмерну тишину, тамо доле, допирала је до њега једва чујно, као испод земље.

Све се међутим сврши добро, чим стадоше и бацише товаре и оружје. Песма преста, настаде граја и брзо се искупише сви. Смирише се кад официри одјахаше коње и кад се помешаше међу њих.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Ево једног примера љубавне басме која је истовремено и лирска песма необичне лепоте: „Добро јутро бел пеленче! Ја те зовем омајниче, распорниче, разболниче да ми омајеш драгог, да

Народна песма је у нашој култури, како рече Винавер, „имала задатак Јеванђеља, — да буде пут и вођа у слободу“.⁵⁵ Творевине народног

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Како су се звали сви они филмови? »Оркански висови«, »Песма мртвих љубавника«, »Ребека«... А ево је, жива и релативно здрава, каже келнеру бифеа »Шанса« на Ташмајдану: – Молим

Кроз густи дим јефтиног дувана, задах пива и вињака, зноја и прашине, трештала је паклено озвучена песма: »Ој, животе, моја туго, ој, кафано, моја друго...

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ЖЕНА: Да га ђаво носи, који ме је свезао! ПРОВОДАЏИЈА (слеже раменима): Стара песма, то јест. ЖЕНА: Гди су каруце, а гди су оне воденице, виногради, она силна рâна? Лажљива траго!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милован Данојлић НАИВНА ПЕСМА огледи и записи о дечјој књижевности „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације

аск.рс. 2011. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милован Данојлић НАИВНА ПЕСМА огледи и записи о дечјој књижевности Садржај ЈЕДАН ВЕК ДЕЧЈЕ КЊИЖЕВНОСТИ 1 Уводно питање 2 Модерни

питање 2 Модерни феномен 4 Почеци 6 Дете и дечја књижевност 8 Прибежиште 13 Васпитна тенденција 16 Мерила 19 НАИВНА ПЕСМА 22 МЕСТО И УЛОГА ЗЕЦА 35 ЈЕДАН ВИД УПОТРЕБЕ ДЕЧЈЕ 48 КЊИЖЕВНОСТИ 48 ЗМАЈ 53 ПОБУНА ПЕТЛИЋА 61 ЋОПИЋЕВЕ ПРИЧЕ ИЗ

По чему се добра дечја песма, ваљан дечји роман или успела прича, као најчистији облици дечје књижевности, разликују од одговарајућих родова

Али и у том оквиру дечја песма, дечји роман и дечја прича привлачили би нарочиту пажњу, издвајали би се извесном лакоћом градње и наивношћу што се,

Дечја песма, односно дечји роман, говоре о оним стварима, осећањима и односима који се без остатка могу именовати; недовршено,

Проблем би се, ипак, могао решити успостављањем тематских целина; на тај начин би се дечја песма проверила по најозбиљнијим естетским мерилима.

Дечја књижевност је, у овом часу, нашла један од пречих путева који води ка том циљу. НАИВНА ПЕСМА И Оквир ове расправе јесте дечја песма и критика дечје песме — тема која се често оживљава у нашим публикацијама, а

НАИВНА ПЕСМА И Оквир ове расправе јесте дечја песма и критика дечје песме — тема која се често оживљава у нашим публикацијама, а да се ствари, самим тим, не померају

Дечја песма се опире јаснијем одређивању и због двосмислености оног придева „дечји”: изражава ли тај епитет њену суштину, или њену

Дечја песма, заједно са дечјим романом и причом, и више од њих, представља релативно остварену, заокружену естетску творевину, па

Циљ ове расправице је да покаже посебност стваралачког процеса у којем дечја песма настаје, и да, тако, укаже на неке погодбе од естетског, теоријског значаја.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Велике победе и сјајна владавина Петра Великог, — »цара московског«, кога народна песма почиње величати, »самодржца всем православним«, »цара нашега«, како веле српски записи из тога доба — нашле су велика

Русије и Аустрије (орлова) противу Турске (змаја). То је песма једног патриота и хришћанина који слави победе хришћанског оружја и почетак ослобођења од Турске.

дубровачка песничка приповетка Цвијета (Беч, 1864), најбољи од његових књижевних послова, и Пома, цела једна програмна песма српског национализма. Његове скупљене песме изишле су 1881. у Панчеву.

почињу идеализовати српску прошлост, српску историју, коју, по речима Ламартина, »треба певати а не писати« и која је »песма што још није готова«.

Само једна песма, песма о Хасанагиници, преведена је на стране језике тридесет пута, од чега тринаест пута само на француски. Око 1830.

Само једна песма, песма о Хасанагиници, преведена је на стране језике тридесет пута, од чега тринаест пута само на француски. Око 1830.

Ђачки растанак, један од најранијих и најширих његових послова, најпопуларнија песма његова, карактеристичан је за тај први чулни и весели период његовог лирског певања.

»вукизма« Песме су у један мах биле забрањене у Србији, где су владали они против којих је била испевана сатирична песма Пут.

И за све време песничког рада за њега је био »српски језик — рајски језик«, како је певао у старости. Народна песма на њега је утицала много више но на друге, и, што је главно, много срећније.

»Источни бисер Јовановића, писао је доцније Милорад Шапчанин, те једина она песма Зареми, или превод Гетеове Бајадаре, биле су литерарне величине о којима се готово толико говорило као данас о

) И то му је остао најбољи драмски посао. Поред тога дао је и Перу Сегединца (1875, 1882, 1887). Дуга и мутна народна песма о женидби Максима Црнојевића, са својим скроз романтичним догађајима и романтичним колоритом, морала је привући пажњу

Народна песма није била довољно јасна, Костићева драма постала је сасвим мутна. Радња је збуњена и неодређена, личности су тамне и

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Једна тако бурска песма, сећам се, почиње се овако: У хиљаду и осмој стотини, Деведесет деветој години, Књигу пише јенглеска краљица, Главом

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

ИЗ ЈЕДНОГ МАЛОГ ЕПОСА) 235 (УБИЦА У НЕЗНАЊУ) 236 МОЈЕ СУНЦЕ 240 (ДЕТЕ И ГУСЛАР) 241 ПЕРИВОЈ 243 КАД МЛИДИЈА УМРЕТИ 245 ПЕСМА УМРЛОМ БРАТУ СТЕВАНУ 247 (ПЕВАМ ДАЊУ, ПЕВАМ НОЋУ) 258 (НУТО ЈАДА ЗА МОМИЦЕ) 259 (ПИСМО У СТИХОВИМА) 261 ПЕТРУ

) 292 (ЕТО НЕШТО КРАЈ БЕЛА БУДИМА) 293 ПОЕМЕ И ЕПСКЕ ПЕСМЕ 295 ТУГА И ОПОМЕНА 296 СТОЈАН 321 БЕЗИМЕНА 356 (1 ПЕСМА) 358 ИИ ПЕСМА 393 ИИИ ПЕСМА 395 УТОПЉЕНИЦА 445 ОСВЕТА 476 УРОШ 504 (ОДЛОМАК) 534 ЂАЧКЕ ПЕСМЕ НА НЕМАЧКОМ 545 ОДЕ

НЕШТО КРАЈ БЕЛА БУДИМА) 293 ПОЕМЕ И ЕПСКЕ ПЕСМЕ 295 ТУГА И ОПОМЕНА 296 СТОЈАН 321 БЕЗИМЕНА 356 (1 ПЕСМА) 358 ИИ ПЕСМА 393 ИИИ ПЕСМА 395 УТОПЉЕНИЦА 445 ОСВЕТА 476 УРОШ 504 (ОДЛОМАК) 534 ЂАЧКЕ ПЕСМЕ НА НЕМАЧКОМ 545 ОДЕ СЕИНЕР

БЕЛА БУДИМА) 293 ПОЕМЕ И ЕПСКЕ ПЕСМЕ 295 ТУГА И ОПОМЕНА 296 СТОЈАН 321 БЕЗИМЕНА 356 (1 ПЕСМА) 358 ИИ ПЕСМА 393 ИИИ ПЕСМА 395 УТОПЉЕНИЦА 445 ОСВЕТА 476 УРОШ 504 (ОДЛОМАК) 534 ЂАЧКЕ ПЕСМЕ НА НЕМАЧКОМ 545 ОДЕ СЕИНЕР ЕXЕЛЛЕНЗ 546 АБЦХИЕД ВОМ

из ничега, Дуом својим ти подуну, У менека душу суну; Па ми, Боже, јоште таде И у душу нешто даде, Та и моја песма ова, И њу мени ти дарова.

“ Дирну коња, утече из боја Право Хајци, — весела му мајка! Јоште кликну: „Бежи са мном, Хајка!“ Што би даље, то песма не знаде, Ал' и да зна, скратити ваљаде, Ње ту нема, а нема ни Тала, Где су да су — помогâ им Ала.

Јоште ноћу песма оде Ведра неба дићи своде, Звезде сам ја покупио, С њима небо накитио, Сјајне звезде наоколо, Прем даници сјају

Све нестаде што вам дати справља, У траљама отац вас оставља. — 1845. ПЕСМА УМРЛОМ БРАТУ СТЕВАНУ Једна нас је носила утроба, Једна дојка дојила нас оба, Једна игра веселила, брате, Зашто

И даље, брате, тада сам певао, Тебе млада жива забављао. Ја певам и сад, гроб ти крије тело, Моја песма теби је опело!

да нема дрвета, Што би дрво да не има лишћа, Што би лишће да му тица није, Што би тице да им песме нема, Што би песма да од срца није, Што би срце да милости није, Што би милост да младости нема, Што би младост да девојке нема, Што

крају стиже, Јер до сад скрива с' на дому својему, А данас свету указа се свему; Ал' какву тајну на срцу имаде, То песма моја до сад још не знаде.

слуга заче, јер већ знаде како, Па кликну, спусти, задркта и сави, Па лати, диже, отиште и зави, Па избу, кућу, та песма затресе, Из куће јоште далеко оте се. Па јечи пуста, сад тише, сад живље, Ко чу, тај рече: Ах да песме дивље!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Једино што му беше као нека страст, то је: песма и кићење цвећем. Кад пукне пролеће, замирише зеленило, њега нестане.

ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, монотона песма пастира у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевима,

гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из грмља.

Изиђох и стадох на праг од кујне. Месец беше насред неба те не беше великих сенки. Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.

Отпоче: „Ја не знам шта ми је! Откад те видех, свет ми је тесан. Узалуд игра, песма и веселе, узалуд све! Дођи, душо, или прођи поред пенџера, да те видим, осетим мирис твоје косе и сагледам сјај твојих

Они раде, кидају младе изданке. Из реке душе ветрић, а из пожњевена поља, стрњишта, допире песма грличина... Раде, утркују се, диркају једно друго, па се споречкају и, тобож расрђени, одмичу се. Ћуте обоје.

А као да је са светлошћу дошао и живот. Са свију страна чуо се жагор, вика, дозивање и песма овог ноћног, раденог света.

Међутим, песма једнако брујаше. Стојан певаше тако и изразито и тужно као никад дотле. Његов јасан глас трепераше и гроташе, уз

Свуда и са свију страна дим, песма, пуцњи, а све се то меша, разастире и расплињује у влажном, као накиселом ваздуху... Ја сам стао. Нисам осећао глад.

А са свадбе једнако оро. Почеше пушке. Испрва тиха, дугачка и монотона песма, па после бржа, веселија... А шупељка пишти, те срце кида... Одједном се разлеже песма: Јоване, прво гледање...

А шупељка пишти, те срце кида... Одједном се разлеже песма: Јоване, прво гледање... Нушка скочи. Није могла више. дохвати тепсију и поче да игра. Никад то нећу заборавити.

Снага јој се крши и вије као змија. Само јој очи раширене, чудне, тамне, а опет тако светле... Песма и свирка са свадбе све јаче. А месечина се разастире и плива, плива...

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Тад моја вила преда ме грану, лепше је овај не виде вид; из црног мрака дивна ми свану, к'о песма славља у зорин свит, сваку ми махом залечи рану, ал' тежој рани настаде брид: Што ћу од миља, од муке љуте, Ѕанта

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

259 ЈАО, ЖЕНО, ИЗЈЕДЕ МЕ ВУК! 260 НЕШТО ШУШНУ 261 СЛОВО ИЖЕ АЛИ СИРЦА НИЖЕ 262 ЂАВОЛАК 263 СНАШИНА ПЕСМА 264 ХОЏА СЕ БОЈИ ЗА КРЧАГ 265 КАД ЋЕТЕ ДА ВАМ ПАНЕ КИША?

чињеница, да је на пријем народне песме у српским интелектуалним круговима одлучујућу улогу имао углед који је та песма постигла прво у свету, изван наших граница.

срасла са својом народном поезијом, али — ја бих рекао — не првенствено због естетских вредности које је народна песма у себи носила, већ због сокова које је могла дати једном распаљеном национализму и његовим борбеним захтевима.

СНАШИНА ПЕСМА Имала мати јединца сина па једва чекала да га ожени. Кад и то би, и доведоше снашу, мати пуна радости леже увече да

95. ЂАВОЛАК: Забележио Вук Ст. Караџић, тумачећи такву реч у свом првом издању Српског рјечника, 1818. 94. СНАШИНА ПЕСМА: Објавио у шаљивом листу „Кићи“ Петар Чавић, деловођа из Дубља (Мачва), па је потом прича ушла у зборник „Кићиних

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Да ти право кажем, ја не знам. Псовка, велиш, не помаже, батина не помаже; шта дакле помаже? КУМ: Песма. МАКСИМ: Песма? Како то може помоћи! КУМ: Ево како.

Псовка, велиш, не помаже, батина не помаже; шта дакле помаже? КУМ: Песма. МАКСИМ: Песма? Како то може помоћи! КУМ: Ево како.

Еј, леле Стано! ЉУБА: Кажи ми, мајка, зашто сте и ви певале љубовне песме? СТАНИЈА: Ти то не знаш ништа. Песма се пева, тек да се пева. ЉУБА: Па тако и ми чинимо. СТАНИЈА: Ја, ви: ,,Уха! уха!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Најпре „Америка и Енглеска биће земља пролетерска“, па „Џинглбел“, па песму о Натали, знате, то је она песма о Црвеном тргу, који је изненада постао бео због снега, а после сам их учила да певају „Ти ме, Мицо, не волеш, чисто

стоји са шеширом на глави и белим рукавицама пред огледалом и јодлује у ритму чувеног хита из прошлог века „Вино, песма и жене“.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

БЛАГОВЕСНИКОМ 71 БУДИМ 72 БУДИМКА ДЕВОЈКА 75 ДЕВОЈАЧКИ БРЕГ 76 КОЛО СЕНТАНДРЕЈСКО 79 МАГАРЧЕВ БРЕГ 83 ПРВА ГРОБНА ПЕСМА 85 СЕНТАНДРЕЈА, ІРІЅ ФЛОРЕНТІНА 87 КРУГ РАЧАНСКИ, ДУНАВОМ 90 И 91 ПУТ ПАНОНИЈЕ 92 КАО ЛАЂА ПО

Сентандреја - Васа Решпект. Давно беше - плусквамперфект. ПРВА ГРОБНА ПЕСМА Вечан кут. Време зри. Црвен, жут мрамор бди.

Сентандреја, Іріѕ флорентина Тече к небу витка балустрада. Врх апсиде (чувај се аспиде да не буде песма накарада!

То жалба није но песма ина: цвати ми, цвати Роѕа цаніна. Ја гинем, Мати, лудом матицом и тргам грозје, тргам купине, и витлам, витлам

А песма где је сјај изгубила, девичњак распне ружа Будима. о снаго зрења, радосну звонкост алкохолизма пејзаж већ слути!

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

МАЛЕ СРБАДИЈЕ С ОТАЏБИНОМ 6 ИИ 7 ВЕСНИК ПРОЛЕЋА 8 ПРОЛЕТЊА ЗОРА 10 ЦВЕТАК 11 МЛАДОСТ 12 У ПРОЛЕЋЕ 13 ПЕСМА 14 НА СТЕНИ 15 ГРМ 16 ИИИ 17 ВЕЧЕ 18 ЛАКУ НОЋ!

ТИЧАРУ 70 ПЕЋИНА НА РУДНИКУ 72 ПРАВЕДНИК 77 СВЕТИ САВА 79 СВЕТИ САВА 81 ИX 83 БРОДАР 84 ПОЖАРНИЧКА ПЕСМА 85 НА ДНУ РЕКЕ 87 ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА И ШКОЛСКО ЗВОНЦЕ Већ се губи жарко лето, И

Још су голе тихе равни И песма се још не хори, Само смрека зелени се У дубокој, тавној гори. Ал' кад топли, благи ветрић Са жаркога југа пирне, И

И песма ће да се хори, И фрулице слатка јека, И косе ће да се вију Под венцима кукурека. ПРОЛЕТЊА ЗОРА На истоку плавом рујна

слатких успомена — А у сусрет зоре ране Кличе песму нових жеља, И том песмом слави дане Васкрснућа и весеља. ПЕСМА Шарен лептир шири крила Кроз пролетњи свет, Па их свија задовољно Са цвета на цвет.

тако по тишини тој, Слушајућ' како дотичу се гране, И тихо шире тајни шапат свој У ОСАМИ Кад одјекне славуј-песма у даљини, И засија бледи месец на висини, Кад уморан у осами свет почива, По камену тихо струји вода жива, Тада

лисица гладна и вихор пољаном душе, А око појата селских са риком облазе вуци; У селској чађавој крчми свирка се и песма чује, И једнолико, ситно хоре се њихови звуци — И тону у јасној ноћи...

К'о устргнут цветак, што се гробу спрема, Он за радост не зна — ал' ни страха нема. ПОЖАРНИЧКА ПЕСМА Тиха поноћ земљу скрива, Све спокојно снева сан И милине рајске снива, Док не сване бели дан.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

ПРАПЕСНИКА 9 ЛОВ 11 НАХОД 13 ТУЖБАЛИЦА РАТНИКА 15 У САМОЋИ ТУЖБА 17 ЧУДО С РАЗБОЈНИЦИМА 19 НОЋ 21 БОГУМИЛСКА ПЕСМА 23 СЛЕПИ КРАЉ У ИЗГНАНСТВУ 25 ПОВРАТАК ХОДОЧАСНИКА 27 ДУШАН ПРЕД ЦАРИГРАДОМ 29 ДУХ СЕ РУГА ЦАРИГРАДУ 31 ПАУНИ 33 ПОЗНА

БОГУМИЛСКА ПЕСМА Траже моју главу. Све што на главу личи бацају по ливадама на хрпе и ноћу газе коњима. Земљи отварају окна те

Седим, а песма се њихова пење уз моја колена слично мравима и рапави гласови хрскавице гле с трга захтевају милост од тананог

је само да се временом вара све је у распону нашег јединог часа и нови часовник и древни оквир на рубу видика и песма која тренут чара лепа је старином али данашња је ако и то данас није песма стара О духу 1 Духа да спазим док ври и

часовник и древни оквир на рубу видика и песма која тренут чара лепа је старином али данашња је ако и то данас није песма стара О духу 1 Духа да спазим док ври и преображава твар Или кад гори над главама и умност му постаје кућа а тело

то кратко жиће песмом тамном као ноћна вода што у поноре сиђе ујутру се црвена излије преко њиве удари у камен песма тужна призренска суза пред каменом што светли из сваке честице.

Планина никад није била голија. Тишина тихост наших гора песма је прошла на цркви се затворила врата ветар се слегао у неки пањ исклијало је оно што се спремало на сусрет са

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Они из вагона махали су рукама, подврискивали, чула се и песма, а неки у последњем отвореном вагону загрљени, и вичу из свег гласа: „Доле Швабе... доле!

доле!“ — и њихови узвици изгубише се са клопарањем гвожђа. Иза станице чује се такође песма. Група сељака навали на перон. Војник их зауставља. — Море, може... пожурите — вичу ови иза ограде.

Поред нас прохукта локомотива. Мало затим наиђе нова композиција и заустави се у станици. Опет се разлеже песма, чује се вика и ларма. Неки поскакали из воза и потрчали на перон да траже воду. Капетан виче, стража их враћа.

— Онда се обрати једноме војнику: — Води поднаредника код руковаоца да му дâ одело и осталу спрему. Песма је одјекивала касарнским кругом и чули су се сложни удари ногу.

Сунце је већ зашло... Сивкаста прашина лагано се таложила. Са једног краја логора допирала је монотона, отегнута песма војника, што је у многима будило сећање на родни крај.

Најзад песма замре, свирка умуче. Војници су распремали шаторе и из једнога се чуло: — А ти, бре, сву сламу привукао, а ја лежим

А пред нама, испред високих кукуруза, праште пушке... Командир отрча напред. Кроз пушчани прасак као да се чује нека песма... чини ми се „Ој Србијо“. Унезверени, збили смо се иза штитова, у које пљасне понеки куршум.

“ СТРАШНА ВЕСТ Страшна вест је прострујала кроз батерију: нема више муниције! Замукла је песма... Војници шапућу као у кући где лежи тежак болесник.

Пре два дана организовао хор и у пола ноћи почели да певају. А они опет мисле да је песма пред офанзиву, па распале. Онда опет ноћу копао тунел и привукао им се на тридесет метара.

Уосталом, све су то редовни догађаји и ова свакодневна убиства сматрају људи као неминовна текућа збивања. Песма је замрла, приче занемеле.

Сутон се спуштао и ветар поче дувати планином, завијајући на махове кроз оголеле гране, као посмртна песма оној бескрајној колони мртвих војника...

Пред другом кафаном повезани коњи за дрвета на тротоару, а изнутра допире песма пијаних људи. Из једних кола покривених арњевима помоли се једна глава. — Друже, где је, славе ти, та Бањица?

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се разлеже песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

грдна - ружна грохотати - смејати се грохотом, из свег гласа; звечати, звонити, тандркати, шкрипати Даворија - песма, узвик дворба - дворење, послуживање; удварање делибаша - заповедник делија; најбољи јунак делија - 1. јунак; 2.

особа која хода, луталица; 2. песма која се преноси омраза - међусобна завада, мржња, непријатељство оселдани = оседлани Пазар - 1.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Филип: Али сте зато срнетину пресолили! СИМКА: Не знам чему сад ова иронија... ВАСИЛИЈЕ: Опет иста песма! Филип: И зашто уз рибу служите црно вино? СИМКА: О каквој ви то риби говорите? Филип: Говорим о овој кечиги!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

ВЕЗ 72 ЉУБАВНИЦИ 74 МОЛИТВА 76 ОДА ВЕШАЛИМА 78 ПРИЧА 81 МРАМОР У ВРТУ 82 ВОЈНИЧКА ПЕСМА 84 ВЕЧНИ СЛУГА 86 МИЗЕРА 88 ЈУГОСЛАВИЈИ 91 МОЈА ПЕСМА 93 ЗАМОРЕНОЈ ОМЛАДИНИ 95 ПОЗДРАВ 96 ГАРДИСТА И ТРИ ПИТАЊА 98 ЈА,

ВЕШАЛИМА 78 ПРИЧА 81 МРАМОР У ВРТУ 82 ВОЈНИЧКА ПЕСМА 84 ВЕЧНИ СЛУГА 86 МИЗЕРА 88 ЈУГОСЛАВИЈИ 91 МОЈА ПЕСМА 93 ЗАМОРЕНОЈ ОМЛАДИНИ 95 ПОЗДРАВ 96 ГАРДИСТА И ТРИ ПИТАЊА 98 ЈА, ТИ, И СВИ САВРЕМЕНИ

„СТРАЖИЛОВО“ 278 КРФ ПОСЛЕ РАТА 283 НАША НЕБЕСА 286 ПЕСМЕ 289 СУДБА 290 У ПОЧЕТКУ БЕШЕ СЈАЈ 291 ПОБЕДИ 293 КУГА 294 ПЕСМА 296 РОБОВИМА 297 НИКОЛИ И 299 НОВО

Хај, погледај, и сад, шкоља кад се зажаре и тресну о нас грмљавине твојих таласа. Чуј, како се ори песма наша тврда гласа, неклекла никад, несретна, ал бијесно весела, са крваве обале једнога народа цијела.

Нада мном ће у лишћу свелом уди твоји засијати, мртви, мраморни, вечни. ВОЈНИЧКА ПЕСМА Нисам је за сребро ни за злато плако, нити за Душанов сјај. Не бих је руком за царске дворе мако, за онај блудницâ рај.

Здраво, на дому мрки погледи, мржња и свађа. Здраво, у сраму, покору, беди, браћа смо, браћа! Загреб, 1918. МОЈА ПЕСМА Душа је моја богат сељак, пијан весељак, у завичају.

Ту се до зоре орила песма („Ој, јаблане, шири гране!“). Враницани се љутио што сам толико одушевљен балканским ратовима, али одушевљени су били,

Једна песма, која се певала на рачун надменог, самоувереног бугарског генерала Ратка Димитријева, још ми зуји у ушима, али не може

Пијем једној венеричној болници, из које се целе јесени орила бећарска песма. Нек моје вино, које просипам ево бесно по овом белом, свечаном, чаршаву, зарумени у славу друга мог, каплара Проке

Стојим уштогљено. А у ушима ми и сад још, кад се тога сетим, зуји она песма коју је наша сиротиња певала кад је Аустрија била напала Србију: Аустријо, нека, нека, тебе гора судба чека.

Галиматијас песника, цензуре, и штампара. Песма Ја, ти и сви савремени парови, на пример, била је прилепљена уз претходну. Ја коректуру нисам вршио.

Вели, то је скандалозна песма. У њој су кентаури, голе жене, и слично. А све то посвећено његовој кћери. Излупаће ме, каже, кишобраном, чим ме, на

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

“ Песма се њихова орила и испуњавала сву васиону: њу су слушали сунце, месец и звезде; слушала је земља и била очарана.

А када је престала песма њихова, проговори Господ. Реч је његова била као гром и говор његов као пролетња грмљавина; земљу је подузимала језа

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Сутрадан чујем да је кабинет пао. На све стране, по улицама и механама и приватним становима, разлеже се весела песма. Већ са свију страна Страдије почињу долазити депутације да у име народа поздраве нову владу.

Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не појави. Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. — Штета, млад човек!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Ево нас у њиви. Кола стадоше под велики брест. Чак са дна њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињава често пуцање корења...

ха... ха!... разлеже се смеј веселих берача, а тамо код разора, где су саме девојке, вије се весела, сеоска песма... Кипи рад, весели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог корења...

Кипи рад, весели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог корења... У свакој њиви чује се жагор и песма.

Смеј и жагор, врисак и песма, проламају се из њиве у њиву, преко цела недогледна поља, преко читавог мора горе — хранитељке...

Све се посагињало, хитре руке трепте но и уста не залудниче. Смеј, шала, песма, разлежу се с краја на крај, а пред њима стоји зврка млатача и кукача; снажна мушка рука зацима старку маџарушу и, као

пламен, севају варнице, пуцају учврсли пурењаци, што су их око ватре поређали, а међу пушничарима завела се прича и песма, свирка и шала.... Пушничар вади лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«.

Помислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, што се отуд чује.... — Помози Бог и у кућу! — Бог ти помог'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цвеје!...

пуца комишина на зрелу корену, шушкољи корење отиснуто са рпе, севају једре раденичке руке, вије се српска, девојачка песма, пролама се врисак момчадије и смех веселих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, све лепше и лепше...

— Куку мене, немој очију ти, стаде молити Милица, ал' Анђа започе, а дружина је подухвати и разлеже се песма припевалица: Јоване бећаре, ђе си синоћ био? — Милице девојко, доље у дућану. Јоване бећаре, шта си куповао?

— Лепото девојко, Милица Ђокина... Е, да није пустог мрака, волео бих онда видети Милицу како је изгледала, док се песма хорила. Мислим, што год је било у њој крви, све је отишло у образе...

— Па, ако она вели.... — Немој Анђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песма: »Љубили се два голуба, бели, бели....« — Ама 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милица.

« Свршише то, па продужише редом,, све песму за песмом, лепшу за лепшом, милију за милијом... Вије се дивна песма, ал' и рад не стоји. Онда се тек и ради, кад се њени гласи разлегну.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.

И песма и предавање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запе

Још су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла. И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне

заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради. Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

КРСТА 4 РАЗБОЛЕО СЕ ПЕПО КРСТА 6 КРСТА ПЕПО ПОСЛЕ БОЛЕСТИ 8 КАКО ШЕТА СТАРИ ПРОФЕСОР 9 ГДЕ ЈЕ ЦИЦА 12 СТАРЦИ У ЛЕТО 16 ПЕСМА О БАБИ КОЈА ПЛИВА ПОСРЕД САВЕ 17 ДОГАЂАЈ НА УЛИЦИ 19 У ОПЕРИ 21 У ШКРИПЦУ 23 ЈЕДАН АФРИЧКИ

КУКУРУЗА 164 ОРАХ 165 ЧОВЕК И ЈАБУКА 166 КАКО СЕ НАПАЈА ДРВО 167 ЉУБАВНА ПЕСМА 168 СЕЧЕЊЕ ДРВЕЋА 170 БАЛАДА О СТАРИМ ШЉИВАМА 173 ЈАБУКА ИЗГУБЉЕНА НА КАЛЕНИЋА ПИЈАЦИ 175 ТАЈАНСТВЕНИ ЖИВОТ

ОД ПРОМАЈЕ 289 ЗБОГ ЧЕГА НЕ ВОЛИМ ПРАЗНИКЕ 291 УЛИЦА БАБА-ВИШЊИНА 292 ОГРАДА НА КРАЈУ БЕОГРАДА 293 СТАРИНСКА ПЕСМА 295 ВИСОРАВАН 297 ТРЕНУТАК ИСТОРИЈЕ 299 ГДЕ СУ ПОЧЕТАК И КРАЈ СВЕТА 302 ШТА ЧОВЕК ДА РАДИ 303 ШТА ЈЕ ЖИВОТ 304 ВОЗ

По цео дан чекају До грла у бескрају, С ногама спуштеним у лаворе Тихи и срећни, таворе. ПЕСМА О БАБИ КОЈА ПЛИВА ПОСРЕД САВЕ Гледам, гледам, не верујем својим очима: Једна баба у марами насред Саве скочила.

ЉУБАВНА ПЕСМА Био једном један маслачак. И био на небу бели облачак. Облачак горе, маслачак доле. Гледећи се, почеше да се воле.

Целом је свету познат чувени ветров оркестар У коме свира пруће и пишти голи честар. Ветрова песма је тужна, ал он је никад не мења; То је свирка вечног сећања и вечног пролажења.

На вршној грани јабука оста: И без ње, свега бејаше доста. П.П.П.П.П.П. (Прва подругљива песма против повратка природи) Кажу: „Вратимо се природи!” За човека Она је што и завичај за одсељено јато.

И чути то што у вечној тузи Шушкају зрели кукурузи. СТАРИНСКА ПЕСМА Далеко, иза седам брда, Где река успорено, лено тече А сунце напаса шарена крда — Далеко, иза седам брда, Увек је

Тако сам, трагајући за врховном једноставношћу, открио задовољство изражавања у кључу званом дечја песма. Прво сам, оне ноћи, нагазио на трамваје. Седео сам у великој редакцијској просторији, усред града.

Нисам јој, наравно, рекао да сам је управо опевао. Данас је превалила четрдесету, и вероватно не зна да је песма о њеном закашњењу ушла у више антологија новије дечје поезије. „Трамваји” су, иначе, убрзо штампани, у Загребу.

Лакрдију „Деда на продају” написао сам у месецима у којима се спремао распад Југославије. Песма је пуна свакојаких алузија, од којих неке ни мени нису јасне.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

КЊИЖЕВНОСТИ Милан Ракић ПЕСМЕ Садржај ПЕСНИКУ 2 ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ 3 КОНДИР 4 СЕРЕНАДА 6 ЧЕЖЊА 11 СЕТНА ПЕСМА 12 ЉУБАВНА ПЕСМА 14 ИСКРЕНА ПЕСМА 16 ВАРИЈАЦИЈЕ 18 ДАЛИДА 21 НА ЈЕДНОМ ПРИМЕРКУ 23 ПОНОСНА ПЕСМА 24 КИНЕСКИ

Ракић ПЕСМЕ Садржај ПЕСНИКУ 2 ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ 3 КОНДИР 4 СЕРЕНАДА 6 ЧЕЖЊА 11 СЕТНА ПЕСМА 12 ЉУБАВНА ПЕСМА 14 ИСКРЕНА ПЕСМА 16 ВАРИЈАЦИЈЕ 18 ДАЛИДА 21 НА ЈЕДНОМ ПРИМЕРКУ 23 ПОНОСНА ПЕСМА 24 КИНЕСКИ

ПЕСМЕ 3 КОНДИР 4 СЕРЕНАДА 6 ЧЕЖЊА 11 СЕТНА ПЕСМА 12 ЉУБАВНА ПЕСМА 14 ИСКРЕНА ПЕСМА 16 ВАРИЈАЦИЈЕ 18 ДАЛИДА 21 НА ЈЕДНОМ ПРИМЕРКУ 23 ПОНОСНА ПЕСМА 24 КИНЕСКИ

ПЕСМА 12 ЉУБАВНА ПЕСМА 14 ИСКРЕНА ПЕСМА 16 ВАРИЈАЦИЈЕ 18 ДАЛИДА 21 НА ЈЕДНОМ ПРИМЕРКУ 23 ПОНОСНА ПЕСМА 24 КИНЕСКИ МАДРИГАЛ 26 ПРИЗИВ 27 ЧЕКАЊЕ 28 СЕНТИМЕНТАЛНА ПЕСМА 30 ОЧАЈНА ПЕСМА 31 ЛЕПОТА 33 ОБНОВА 34 ДРУГЕ

ЈЕДНОМ ПРИМЕРКУ 23 ПОНОСНА ПЕСМА 24 КИНЕСКИ МАДРИГАЛ 26 ПРИЗИВ 27 ЧЕКАЊЕ 28 СЕНТИМЕНТАЛНА ПЕСМА 30 ОЧАЈНА ПЕСМА 31 ЛЕПОТА 33 ОБНОВА 34 ДРУГЕ ПЕСМЕ 35 СИЛНО ЗАДОВОЉСТВО 36 ЗИМСКА НОЋ 38 КАО БАЈКА 40 ДОЛАП 42 РОСА

ЈЕДНОМ ПРИМЕРКУ 23 ПОНОСНА ПЕСМА 24 КИНЕСКИ МАДРИГАЛ 26 ПРИЗИВ 27 ЧЕКАЊЕ 28 СЕНТИМЕНТАЛНА ПЕСМА 30 ОЧАЈНА ПЕСМА 31 ЛЕПОТА 33 ОБНОВА 34 ДРУГЕ ПЕСМЕ 35 СИЛНО ЗАДОВОЉСТВО 36 ЗИМСКА НОЋ 38 КАО БАЈКА 40 ДОЛАП 42 РОСА ПАДА...

45 ДРАГИМ ПОКОЈНИЦИМА 47 СОНЕТИ 49 МУТНА ИМПРЕСИЈА 52 ЖЕЉА 54 ПОВРШНИ УТИСЦИ 58 ЈЕДНОЈ ПОКОЈНИЦИ 61 СТАРОСТ 63 ОБИЧНО ПЕСМА 66 ЈЕДНА ЖЕЉА 68 ПРЕЛАЗНО ПОКОЛЕЊЕ 70 У КВРГАМА 72 ТУГА 74 МИСАО 76 ОСВИТ 78 СУМОРНИ ДАНИ 80 ТРИ

ЦИКЛУС 96 БОЖУР 97 СИМОНИДА 98 НА ГАЗИ МЕСТАНУ 100 НАСЛЕЂЕ 102 ЈЕФИМИЈА 104 НАПУШТЕНА ЦРКВА 106 МИНАРЕ 107 ОПРОШТАЈНА ПЕСМА 108 ОПРОШТАЈНА ПЕСМА 109 ПЕСМЕ 112 ОБЈАВЉЕНЕ ПОСЛЕ ПЕСНИКОВЕ СМРТИ 112 НА КАПИТОЛУ 113 ТАЈ ОГРОМНИ МЕСЕЦ ЛИМУНОВЕ

ГАЗИ МЕСТАНУ 100 НАСЛЕЂЕ 102 ЈЕФИМИЈА 104 НАПУШТЕНА ЦРКВА 106 МИНАРЕ 107 ОПРОШТАЈНА ПЕСМА 108 ОПРОШТАЈНА ПЕСМА 109 ПЕСМЕ 112 ОБЈАВЉЕНЕ ПОСЛЕ ПЕСНИКОВЕ СМРТИ 112 НА КАПИТОЛУ 113 ТАЈ ОГРОМНИ МЕСЕЦ ЛИМУНОВЕ

О, то ће бити силна песма, рада Да знаш шта нежна душа драгој пружа,— На уста моја покуљаће тада Милосне речи и бокори ружа.

Да, песма моја биће моћна тада. Песма младости, бурна као она, Отмена, свежа, поносна, и врела, И силна као многобројна звона Кад

Да, песма моја биће моћна тада. Песма младости, бурна као она, Отмена, свежа, поносна, и врела, И силна као многобројна звона Кад прослављају победника

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Вода отуда из курни, од многог поливања, поче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена. А песма све јача, страснија.

А песма, звук тасова све јачи, све бешњи. Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и

И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући! Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!

Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух. Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, песма: — Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава, Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Сима Пандуровић ПЕСМЕ Садржај И 2 БИСЕРНЕ ОЧИ 3 ДОГОДИЛА СЕ ПЕСМА ОВА 5 ПЕСМА ТАМЕ 7 ВРЕМЕ 9 БЕЗ МОТИВА 11 У ПРОЛАЗУ ЈУЧЕ...

2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Сима Пандуровић ПЕСМЕ Садржај И 2 БИСЕРНЕ ОЧИ 3 ДОГОДИЛА СЕ ПЕСМА ОВА 5 ПЕСМА ТАМЕ 7 ВРЕМЕ 9 БЕЗ МОТИВА 11 У ПРОЛАЗУ ЈУЧЕ...

У РОПСТВУ 143 С ПРОЛЕЋА 146 УДЕС 148 СУДБИНА 149 НЕСТАНАК 152 ЗНАК 154 СРЦЕ 156 ПРОМЕНА 158 ЗА СТАРИМ КАТУЛОМ 160 НАША ПЕСМА 162 ЗА ПРИЈАТЕЉЕ 164 ТРЕПЕРЕЊА 166 КРАЈ ОГЊИШТА 168 ЈОШ МАЛО...

СТОЛОМ 180 ОСРАМОЋЕНИ САН 181 ТЕОДОРА 183 ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ 186 САМОУБИЦА 188 ВЕЗЕ 190 СИМБОЛИ 192 СОНЕТ 193 РАВНОДУШНА ПЕСМА 194 АМБИЦИЈЕ 195 ДОСИТЕЈ 198 ГРОБНИЦА ФАРАОНА 201 СУМРАЧНЕ ТЕЖЊЕ 204 РЕДОМ...

ДОГОДИЛА СЕ ПЕСМА ОВА У време плавих јоргована, Кад с цвећем пупи чежња нова, У доба рâних мајских дана Догодила се песма ова.

СЕ ПЕСМА ОВА У време плавих јоргована, Кад с цвећем пупи чежња нова, У доба рâних мајских дана Догодила се песма ова.

У време плавих јоргована, Кад с цвећем пупи чежња нова, У доба рâних мајских дана Догодила се песма ова. ПЕСМА ТАМЕ Ноћ. Ко чује Како ноћних сени Сетна песма тужи им на лири?

У време плавих јоргована, Кад с цвећем пупи чежња нова, У доба рâних мајских дана Догодила се песма ова. ПЕСМА ТАМЕ Ноћ. Ко чује Како ноћних сени Сетна песма тужи им на лири? Тамна липа у тишини мири; Цветови су сузни њени.

ПЕСМА ТАМЕ Ноћ. Ко чује Како ноћних сени Сетна песма тужи им на лири? Тамна липа у тишини мири; Цветови су сузни њени. Прокапљује. Ноћ.

Ноћ. Ко чује Како ноћних сени Сетна песма тужи им на лири? Тамна липа у тишини мири; Цветови су сузни њени. Прокапљује. Ноћ.

Ноћ. Ко чује Како ноћних сени Сетна песма тужи им на лири? Тамна липа у тишини мири; Цветови су сузни њени. Прокапљује. Ноћ.

Те сам ноћи само Ја, у сумњивоме друштву што је пило, Провео; песма хорила се тамо, А све је тужно и суморно било.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Беле гуске играле, Трапа-трап, трапа-трап! Кокошка се пела, На чандији снела. Чандија се срушила — И песма се свршила.

Не кољи се без ножа:: све даде, што имаде!“ Б) ВЕРТЕПСКА (Још из даљине зачује се религиозна песма: „Рождество твоје, Христе боже наш, восија мирови свијет разума; в небо звијездам служашчи звјездоју учахусја: тебје

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

„Сада“, богородичан Јутрење, Канон, глас осми Песма прва Ирмос Воду прошавши као по суху, и из Египта и зала избеже.

из крви твоје свете Бог, Оче, Слово оваплоти се изнад твари, Дево Маријо, којега моли да тела мога страсти угаси. Песма трећа Ирмос Небеског круга врхотворче, Господе, цркве саздатељу, ти ме утврди у љубави својој, крај си жеља, верних

истаче гробница моштију твојих, богоносни Симеоне, моли Христа Бога да грехова праштање пода штоватељима твојим! Песма четврта [Ирмос] Чух, Господе, промисла твојег тајну, разумех дела твоја и прославих твоје божаство.

Чиста, храм славе Божије, јер из тебе, од Оца пре, роди се Бог, без семена нетљену те сачува, Чиста. Песма пета Ирмос Зашто ме одгурну од лица твојега, светлости назаходива?

пророци светим гласима проповедаху, јер у тебе Бог Слово изнад сваког слова усели се због милосрђа многог. Песма шеста Ирмос Молитву своју излићу Господу, И њему ћу изрећи тугу моју, јер залима душа моја напуни се и живот мој аду

одагнав, свети, озго измоли ми благодат Духа, јер имаш слободу ка Христу, Христа Бога моли непрестано за све нас! Песма седма Ирмос Божијег силаска огњеног застиде се Вавилон давно, због тога људи у пећи радосном ногом као у светлости

Једина, једног од Тројице родила јеси у два суштаства, у лице једино видљиво, Дево, коме појемо: Благословен Бог! Песма осма Ирмос Седмоструко већом силом халдејски мучитељ љуто распали пећ богочастивима.

нам јави се, Пресвета Отроковице, од које, обамрли, напивши се живот задобијамо вапијући: Децо, благословите! Песма девета Задиви се, дакле, небо и земља и ужаснуше се сви крајеви што се Бог људима јави у телу и утроба твоја шира је

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Свира се свадбена песма, кад просиоци, нови пријатељи, иду да прстенују девојку. Урнебес, свирка, топот, подврискивање, туфеци све ближе.

(Пометено силази, бежи у кујну.) У соби појачана свирка, која и дотле непрекидно траје; сад и пригушена сватовска песма. ЈОВЧА (од беса угриза се за језик.) Ав! (Нагло отвара врата од гостинске собе, стаје на осветљена врата.) Пријатељи!

) Ав! (Нагло отвара врата од гостинске собе, стаје на осветљена врата.) Пријатељи! Свирка и песма, прво појачане отварањем врата, прекину се.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

парука песна —— песма петак — новчић у вредности пет пара печал — туга пешкеш — поклон пештер(а) — пећина пијастар — грош питателан —

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

ЈЕ БУДИЛА МИР 2 РУКЕ БОЛА 3 ОТВОРИ СВУ ТИШИНУ 4 ОПРОСТИ КАМЕНУ ШТО ЋУТИ 5 О ВРАТИ СЕ 6 БУКЕТ 7 О ДАЈ МИ 8 ПЕСМА И СМРТ 9 ЈЕДНО СИГУРНО ВЕЧЕ 10 ТУГОВАНКА НАД ВЕЛИКИМ СИВИМ ПРЕДЕЛОМ 11 УСНУЛИ КАВЕЗ 12 НИТИ 13 КАМЕНА УСПАВАНКА 14 ПУТ

СЈАЈ СУ САМО ВРАТА КРАЈА 49 КРАЈ ЈЕСЕНСКОГ МОРА 50 УМОРНА ПЕСМА 51 ВРАТА 52 КУЛА НА ПЕСКУ 53 ПРАЗНИНА 54 НА ДРУМУ 55 ЧАС 56 У ЧАРОЛИЈИ 57 НА ТЛЕ САД ЈАБУКА ПАДЕ 58 СА УСПОМЕНОМ НА

Тешко је: дрхтиш ко бор. Па ћутиш... Што склапаш вид? Зар није црно ко флор? И песма: да л плави вир? Или кап пала на зид? Само је будила мир.

Ако за реч већ нема спаса О дај ми бар успаванку без гласа. ПЕСМА И СМРТ Ова песма нема оштрих зуба, Све је у њој голо ћутање и мир И спори долазак до последњег руба Испод кога мами

Ако за реч већ нема спаса О дај ми бар успаванку без гласа. ПЕСМА И СМРТ Ова песма нема оштрих зуба, Све је у њој голо ћутање и мир И спори долазак до последњег руба Испод кога мами хладан дубок вир.

Ова песма нису тешке речи Мада мало опор звучи густи звук. У њој нема капи која главу лечи И болне руке згрчене у лук.

У њој нема капи која главу лечи И болне руке згрчене у лук. Ова песма можда личи на долину У којој се болно скаменио вук.

Ова песма можда личи на долину У којој се болно скаменио вук. Ова песма споро улази у тмину: Ја не видим више од ње помрчину И осећам само тешки тамни звук Како моје руке вуче у даљину.

Мотре ме и две птице што се збиле. И лелујава сува влат, понека. Мотри ме зимско небо уврх рама. Мотри ме рука моја, песма сама. НИ ПРЕДЕО МАГЛЕН Као да смо сишли под земљу, у трап, Немо смо стајали тако: дуб и дуб.

Нешто се у мени прену, ко од треска: Буде се шакали из моје пустиње И гоне ме, лудо, преко свога песка. УМОРНА ПЕСМА Где неста страх пред светом ту и песма преста. И гле: стојим сада — дрво, са обраним плодом.

УМОРНА ПЕСМА Где неста страх пред светом ту и песма преста. И гле: стојим сада — дрво, са обраним плодом. Мре у зглобу воља да се макнем с места.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Истога часа, из крошње бора, зачу се тиха и нежна песма зрикаваца. Тако су рибари знали да их мали свирачи нису напустили.

Нарочито у лето, када су звезде ниске а таласи од сребра, њихова песма је чујна: сву ноћ путује гранама бора и успављује траве и таласе.

Не могу те убити, птицо! Не могу постати Принц облака! — низ дечаков образ склизну суза, а из грла птице зажубори песма какву никада нико није чуо и обави га као нечија топла, самилосна рука.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Његова ће песма бити знак за напад на Стамбол- и Видин-капију. Баца је чекао тај знак, а трајало је, бедеми Стамбол-капије дуго су

огромна ноћ одједном, сва, нечујно искосила у својим безданима, занемели су дахови свих понора, као да се зачула она песма, Васа је полетео а његов узвик „За мномте, браћо!“ пробио је тескобу таме.

Онда је осетио удар, не и бол: ударило га је у леђа, у крста, знао је да га је стигло, Чамџијина песма била је обухватнија од црне неизмерности, радост га је још протресала а неки зној, брз, хватао и Васа није примећивао

и, по муку у којем је постојао само његов глас, знао да је освојио и те моћне, наједном омекле и осветљене Турке. Песма је престала, ћутање се затезало од многих узнемирености а онда је наишао узвик: — Лажеш! Мук се згуснуо.

Буна је започињала па трајала а он је ишао ка њој, привучен језом што се распламсавала. Сад кад је појмио да је песма пут који води и од непостојања и ка непостојању, појмио је и зашто најбоље лечи од зебње.

Кад је, у једном часу, све изгледало изгубљено, Вишњићева се песма проломила над Дрином, кроз пуцњаву и кроз јек умирања и устаници су, опет, јуришали.

Исто вече, Карађорђе је хтео да види тог певача чија га је песма сачекала над шанчевима. Док су га водили Вожду, у Вишњићу су надошле речи.

Карађорђе није стизао нити је могао да стигне. Ни песма није могла, сад, да надјача тај све луђи хук умирања и то безнађе растопљено у киши и у блату.

Некада, у болести, изгопео му је вид; сада, у овом сазнању, слутио је да му је изгорела песма. У својој улици, ослоњен о зид Шеих-Мустафиног турбета, Вишњић разазнаје како се ту, нешто ниже, испред Вуковог и

Вук је слушао друкчије, из даљине коју Вишњић није препознавао а односи између њега и песме били су необични: није песма хватала Вука, него је Вук хватао песму.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Богдан Поповић АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ Садржај УВОДНА ПЕСМА 2 И 3 ПРВО ДОБА (После 1840) 6 ИИ ИЗ „ГОЈКА“ 7 ИИИ ОНАМО, 'НАМО...

МЛАДОЖЕЊИ 50 XXВИ НА ГРОБУ ХАФИСОВОМ 51 XXВИИ 52 XXВИИИ 55 XXИX 59 XXX ЗИМЊИ ДАН 61 XXXИ СПАЉЕНА ПЕСМА 63 XXXИИ 66 XXXИИИ ЈАДНА ДРАГА 67 XXXИВ ЛЕМ-ЕДИМ 69 XXXВ СЕЛИМ-БЕГ 72 XXXВИ 74 XXXВИИ БРИГА МАТЕРИНА 75 XXXВИИИ

ГРОБОВИ 101 XЛИX СПОМЕН НА РУВАРЦА 107 ДРУГО ДОБА (После 1880) 116 Л ЗАЛАЗАК СУНЦА 117 ЛИ БДЕЊЕ 119 ЛИИ ЉУБАВНА ПЕСМА 122 ЛИИИ СЕРЕНАДА 124 ЛИВ ЛЕТЊА НОЋ 127 ЛВ НЕ ВЈЕРУЈ...

143 ЛXИВ ОБИЧНА ПЕСМА 144 ЛXВ ВРАЋАЊЕ 146 ЛXВИ ИСКРЕНА ПЕСМА 147 ЛXВИИ СУСРЕТ 150 ЛXВИИИ ЗАМОР 151 ЛXИX ПОЗНАНСТВО 152 ЛXX

143 ЛXИВ ОБИЧНА ПЕСМА 144 ЛXВ ВРАЋАЊЕ 146 ЛXВИ ИСКРЕНА ПЕСМА 147 ЛXВИИ СУСРЕТ 150 ЛXВИИИ ЗАМОР 151 ЛXИX ПОЗНАНСТВО 152 ЛXX СУТОН 154 ЛXXИ ДЕ ПРОФУНДИС 156 ЛXXИИ

ШЕТЊЕ 292 ЦЛИИИ ЗВОНИ 295 ЦЛИВ НА БУНАРУ 299 ЦЛВ ГАЛИУМ ВЕРУМ 301 ЦЛВИ АПРИЛСКА ЕЛЕГИЈА 305 ЦЛВИИ ЈЕСЕЊА КИШНА ПЕСМА 307 ЦЛВИИИ О ЗАШТО? 309 ЦЛИX НА БРОДУ 310 ЦЛX УСЕДЕЛИЦА 313 ЦЛXИ МИ, ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ, ДЕЦА ОВОГ СТОЛЕЋА...

315 ЦЛXИИ СВЕТКОВИНА 318 ЦЛXИИИ УНУТРАШЊИ ДИАЛОГ 321 ЦЛXИВ „ПУЧИНА ЈЕ СТОКА ЈЕДНА ГРДЊА“ 325 ЦЛXВ РОДОЉУБИВА ПЕСМА 326 ЦЛXВИ ВЕРУЈТЕ ПРВО!

328 ЦЛXВИИ ЗАРОБЉЕНОЈ БРАЋИ 330 ЦЛXВИИИ ОТАЏБИНИ 332 ЗАВРШНА ПЕСМА 334 ЦЛXИX ПЕСНИК И ПЕСМА 335 АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ УВОДНА ПЕСМА И Хајд'мо, о Музо!

328 ЦЛXВИИ ЗАРОБЉЕНОЈ БРАЋИ 330 ЦЛXВИИИ ОТАЏБИНИ 332 ЗАВРШНА ПЕСМА 334 ЦЛXИX ПЕСНИК И ПЕСМА 335 АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ УВОДНА ПЕСМА И Хајд'мо, о Музо! Амо милу руку, Младости моје то узглавље меко!

БРАЋИ 330 ЦЛXВИИИ ОТАЏБИНИ 332 ЗАВРШНА ПЕСМА 334 ЦЛXИX ПЕСНИК И ПЕСМА 335 АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ УВОДНА ПЕСМА И Хајд'мо, о Музо! Амо милу руку, Младости моје то узглавље меко!

Ђ. Јакшић XВИИ ЈОШ... Један дим још, једну чашу, Једна песма, једна сека! П' онда збогом, тамбурашу! Збогом, крчмо, за навека! Ћ. Јакшић XВИИИ Љубим ли те...

Ој, не реци, ћути Боље је нек' не зна, Нека и не слути Што да чује јаде, Кад разумет' неће Тужна је то песма: „Ој пелен пеленче!“ Ј. Јовановић 3мај XXВИИИ Болна лежи, а нас вара нада: Оздравиће, оздравиће млада!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Једном речи, ми смо били једно осећање, једна душа, једна мисао. Живот наш имао је да буде вечита песма и ми непрекидно пијани од среће. А после, уместо раја и цвећа стизала је наизменично болест њена, Бобина, моја.

Рано пролећњега јутра, кад је сунце бљеснуло у прозоре и затреперило по крововима кућа, на новој грађевини зачула се песма. Певао је млад, чист глас, звучно, раздрагано.

Певао је млад, чист глас, звучно, раздрагано. Песма, широка, слободна, разливала се чудно из оквира баналнога мотива и, још у постељама, суседи су осећали како она

Са онога истога злокобнога места зачула се идућег дана нова песма. Била је изазивачка, пркосна, дрска. Опет је певао млад глас, али глас громак, не онај што се благо пењао горе и топио

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Оштар хладан планински ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна песма, пуна неке миле и суморне сете, некога неразумљивога и блаженога душевнога страха. — Што није свакад овако ?

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Петковић ДИС ПЕСМЕ Садржај УТОПЉЕНЕ ДУШЕ 2 ПРОЛОГ 3 ТАМНИЦА 4 КУЋА МРАКА 7 ПИЈАНСТВО 8 ОНА, И ЊОЈ 10 СТАРА ПЕСМА 12 ПЕСМА 14 НА ОНОМЕ БРЕГУ 16 ВИОЛИНА 17 ХИМНА 19 РАЗУМЉИВА ПЕСМА 20 НА ОЧЕВОМ ГРОБУ 21 ОГЛЕДАЛО 23 ЊЕНО

ДИС ПЕСМЕ Садржај УТОПЉЕНЕ ДУШЕ 2 ПРОЛОГ 3 ТАМНИЦА 4 КУЋА МРАКА 7 ПИЈАНСТВО 8 ОНА, И ЊОЈ 10 СТАРА ПЕСМА 12 ПЕСМА 14 НА ОНОМЕ БРЕГУ 16 ВИОЛИНА 17 ХИМНА 19 РАЗУМЉИВА ПЕСМА 20 НА ОЧЕВОМ ГРОБУ 21 ОГЛЕДАЛО 23 ЊЕНО ИМЕ 24 НАЈВЕЋИ

МРАКА 7 ПИЈАНСТВО 8 ОНА, И ЊОЈ 10 СТАРА ПЕСМА 12 ПЕСМА 14 НА ОНОМЕ БРЕГУ 16 ВИОЛИНА 17 ХИМНА 19 РАЗУМЉИВА ПЕСМА 20 НА ОЧЕВОМ ГРОБУ 21 ОГЛЕДАЛО 23 ЊЕНО ИМЕ 24 НАЈВЕЋИ ЈАД 25 ИДИЛА 28 ВОЈИСЛАВУ 30 ЈУТАРЊА ИДИЛА 32 ГРОБНИЦА

КАЛЕМЕГДАНУ 78 ТИШИНЕ 80 ОРГИЈЕ 81 СЛУТЊА 83 ПРЕДГРАЂЕ ТИШИНЕ 85 ЈЕСЕН 87 ВОЛЕО САМ, ВИШЕ НЕЋУ 88 ПЕСМА БЕЗ РЕЧИ 92 НИРВАНА 94 ПРЕСТАНАК ЈАВЕ 96 СА ЗАКЛОПЉЕНИМ ОЧИМА 98 КОБ 102 РАСПАДАЊЕ 106 НЕДОВРШЕНЕ РЕЧИ 109 ПРВА

БЕЗ РЕЧИ 92 НИРВАНА 94 ПРЕСТАНАК ЈАВЕ 96 СА ЗАКЛОПЉЕНИМ ОЧИМА 98 КОБ 102 РАСПАДАЊЕ 106 НЕДОВРШЕНЕ РЕЧИ 109 ПРВА ПЕСМА 110 ТРЕЋА ПЕСМА 112 СЕДМА ПЕСМА 114 ГЛАД МИРА 116 САН 118 МОЖДА СПАВА 119 МИ ЧЕКАМО ЦАРА 122 ВЕЛИКИ ДАНИ 123 МИ ЧЕКАМО

ЈАВЕ 96 СА ЗАКЛОПЉЕНИМ ОЧИМА 98 КОБ 102 РАСПАДАЊЕ 106 НЕДОВРШЕНЕ РЕЧИ 109 ПРВА ПЕСМА 110 ТРЕЋА ПЕСМА 112 СЕДМА ПЕСМА 114 ГЛАД МИРА 116 САН 118 МОЖДА СПАВА 119 МИ ЧЕКАМО ЦАРА 122 ВЕЛИКИ ДАНИ 123 МИ ЧЕКАМО ЦАРА 124 17.

ЈАВЕ 96 СА ЗАКЛОПЉЕНИМ ОЧИМА 98 КОБ 102 РАСПАДАЊЕ 106 НЕДОВРШЕНЕ РЕЧИ 109 ПРВА ПЕСМА 110 ТРЕЋА ПЕСМА 112 СЕДМА ПЕСМА 114 ГЛАД МИРА 116 САН 118 МОЖДА СПАВА 119 МИ ЧЕКАМО ЦАРА 122 ВЕЛИКИ ДАНИ 123 МИ ЧЕКАМО ЦАРА 124 17. СЕПТЕМБАР 1912.

СЕПТЕМБАР 1912. ГОДИНЕ 126 ПРВА ПЕСМА СРЕЋЕ 128 ПО ГРОБОВИМА 131 СПОМЕНИК 133 ЗВОНА НА ЈУТРЕЊЕ 135 СА КУМАНОВА 138 УЗДАХ СА ДУНАВА 141 КРВАВИ ДАНИ 143 ИСПОД

165 СА ШЕТЊЕ 167 ПОЗНАНСТВО 168 ПОЕНТА 170 КАКО МИ ЈЕ... 171 ПЕСМА БЕЗ ИМЕНА 176 ПОГРЕБ 177 ЖИВОТ 179 ПОСЕТА 181 ПОГЛЕД 185 ИЗ КЊИГЕ “РЕЧИ” 188 НОЋ ЉУБАВИ 190 УВОД У ЛЕГЕНДУ

ДАНИ 193 ПОВРАТАК 196 ЦРНА КРИЛА 198 ПРВИ ПОЉУБАЦ 200 РОБ 204 ЗАДОВОЉСТВО 207 ТАЈНА 210 НОВИ ДАНИ 212 ПРОЛЕЋНА ПЕСМА 214 ПЕТ ПЕСАМА 217 КРВ И ДОБРОТА 219 НАРАШТАЈ ГРОБОВА И СУ3А 222 ПРОЛЕЋЕ 1915.

живим, Да осећам себе у погледу трава И ноћи, и вода; и да слушам биће И дух мој у свему како моћно спава К'о једина песма, једино откриће; Да осећам себе у погледу трава И очију што их види моја снага, Очију што зову као глас тишина, Као

збогом! СТАРА ПЕСМА За мном стоје многи дани и године, Многе ноћи и часови очајања, И тренуци бола, туге, греха, срама И љубави, мржње,

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Привиђење је полако лебдело кроз собу и нестало, а мене је пробудила неописиво мила песма коју је певало много гласова. У том часу, био сам сигуран, не знам како, да је моја мајка умрла баш тада.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Ова храбра чета, како је песма опева, подсећа на ону малу чету старих Грка у бици на Термопилима. Неки од стараца, присутних на овим скуповима, били

А онда је одједном одјекнула чувена песма немачких исељешка , чији сам последњи рефрен, мада тешка срца, и ја прихватио: ”Ох како би тешко било остављати

Таквих вечери, живахност младића из колеџа и ученица из Вашинггона, није престајала ни после поноћи. Певале су се песма из колеџа, причале се приче и посматрала поларна светлост која се стално мењала.

То је на њих била дивна песма. И ја сам уживао у томе, јер су летње вечери као створене за причање прича. Угледни људи из Идвора провели су неколика

То је на њих била дивна песма. И ја сам уживао у томе, јер су летње вечери као створене за причање прича. Угледни људи из Идвора провели су неколика

Осећао сам јасно да кроз ову ноћну тишину струји заносна песма о љубави, о љубави према некој девојци која се налази под неким идворским кровом и мисли на њега.

привукла је необична светлост која је избијала кроз прозоре од шареног стакла на капели, божанствена музика оргуља и песма невидљивог хора. Застао сам, посматрао прозоре, слушао музику и размишљао.

Ћипико, Иво - Приповетке

столовима и кућним посуђем, пије се кафа и хладно пиће, чује се погдекоји поклич продавача, да сврне пажњу, и оделита песма момчади, али још није настало право весеље; оно је затајано, пригушено, јер треба пре свега одати пошту свецу, слушати

Часом и дубрава заигра у обиљу и весељу. Са столова, из хлада, из заклонице заче се песма, смех и кихот. А сунце осваја и продире кроз густо лишће, увлачи се, и погдекоји зрак одблескује се на знојноме

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

царичине слуге Који је црвеним млеком хране Усрећи и њене слушкиње звезде Које је у живо сребро облаче („Косова песма“) Царица је овде сама трава, она која ће над сваким од нас једнога дана проклијати (зато је победа њена), а слушкиње

ћете се, за тренутак, свакако сетити како је руски песник Осип Мандељштам опевао пчеле, и сетићете се да једна његова песма почиње првом и завршава се другом од ових двеју строфа: Узми на радост са мојих дланова Малчице сунца и малчице

Лепа песма која се о Велигдану у колу пева овако гласи: Долете челка од Бога, Казује лето богато: Велигдан шарен, прешарен,

На божићне празнике некада се по Косову певала песма у којој се црква узајамно пресликава с природом, црква је дрво јеловито и дрво јеловито је црква, при томе су гране

А непосредну потврду да исправно мислимо даће, нешто касније, једна друга песма, за коју се може веровати да је потпунија варијанта од ове: тамо су све појединости чистије изведене, јасније поређане

да је Лаза Костић волео позне Снохватице Јована Јовановића Змаја, и у њима посебно песму „Пчеле и протопоп Недјељко“. Песма почиње стиховима: Зујкале су пчеле уљаником Око трмке, око своје цркве, Кâ да зборе тајне разговоре, Слушао их

које својом лепотом прикривају да су заправо необичне, као што је необичан и начин на који ју је Вук забележио. Песма на којој ћемо се задржати, „Анђа капиџија“, постала је познатија тек кад ју је Васко Попа уврстио у своју пробрану

15 Умотворине су овде размештене по малим колима, дакле циклично, на смену: бројаница, загонетке, песма, прича, пословице и изреке, враџбина и басма, брзалица, клетве и заклетве.

У суседству с другим умотворинама, у контексту малога кола, песма се јасније сагледавала и другачије почела да чита. Читала се она другачије и зато што ју је изабрала управо она

друга девојка, Анђа] је успела да главу повеже сунцем, да се опаше месецом и да се накити звездама.“17 Наиме, наша песма има шест стихова и шест симетрично размештених мотива: у сваком стиху по један мотив и у два дела песме по три мотива.

Ономе пак ко би пожелео да песму анализира још је важнија, разуме се, Недићева тврдња да је пред нама песма „митолошког порекла о девојци која чува небеске вратнице“.

месец и звезде фигуративно се, у метонимијској замени, именују уместо мараме, појаса и одела на којима су извезени. Песма више није митолошка, а не мора бити ни древна.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

А све обасјано, ограђено кућом, испуњено мирисом, димом, и поред свега једнако песма, глас Стојанов . . . ”204 Очигледно је да хронотоп среће код Станковића, као год што подразумева затворен породични

Да осећам себе у погледу трава И ноћи, и вода; и да слушам биће И дух мој у свему како моћно спава Ко једина песма, једино откриће; Да осећам себе у погледу трава.

Али су они такође запазили да Сеобе, премда су саткане из најтананијега језичког градива, као да су лирска песма, имају и моћну, у себи разуђену наративну композицију.

(Војничка песма) Распутане рушилачке побуде у српској књижевности, посебно код Црњанског, бар за једно краће време узеле су превагу

свој рушилачки полет на разграђивање канонске синтаксе; њихов је циљ нова синтакса, како је насловљена једна песма Јоханеса Р.

већ тиме што их укључује у своју ритмички рашчлањену реченицу и интонационо заталасан текст, као да је пред нама песма у прози, а не роман. Уз то долази и компоновање помоћу понављања.

И Постоји, очигледно, тесна веза између Суматре и Дневника о Чарнојевићу. Песма је као „суматраистичко” језгро садржана у роману; роман је „сажет”, или „склупчан”, у мали број слика, евокација и

Као да пред нама није роман, него лирска песма. Управо зато што у лирској песми догађање представља већ само кретање песниковог ока, а садржаји опажања дају градиво

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Доведе Милоша у шатор и нагна га да прими пружену му за пољубац Царску ногу. Па га песма занесе као да је у Колашину и као да ту нема Турака: војводина нога, у не знам каквом опанку, стаде цару испод грла.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

ИГО 101 СПРАМ МЕСЕЦА 103 НА ГРОБУ ФИЛИПА ВИШЊИЋА 106 У СПОМЕН ЈЕДНОМ КАЛДРМЏИЈИ 109 ОМЛАДИНИ 112 ПРЕДЗИМСКА ПЕСМА 127 ЗИМСКА 130 ЗИМА 133 ЈЕЛКА 135 ПЕСНИК ПРЕД БОЖИЋ 138 ПРЕДБОЖИЋНА 141 ПРЕТПРОЛЕЋНА ПЕСМА 143 БОРА У ЦРНОЈ

ПЕСМА 127 ЗИМСКА 130 ЗИМА 133 ЈЕЛКА 135 ПЕСНИК ПРЕД БОЖИЋ 138 ПРЕДБОЖИЋНА 141 ПРЕТПРОЛЕЋНА ПЕСМА 143 БОРА У ЦРНОЈ ГОРИ 145 УДОВИЦА, СИРОТИЦА, НЕЗНАЛИЦА 148 УДЕЛА СИРОМАШНЕ УДОВИЦЕ 151 РОДИО СЕ ХРИСТОС!

243 ДУХОВСКА ПЕСМА 245 ЛЕПТИРИЦА 246 БАБИН САВЕТ 248 ПОД ЧЕРГОМ 250 КО ОКО ЧЕГА 251 НЕБАЛАДА 252 ЧУДАН САН 254 ПОКВАРЕНА РОМАНЦА 256 ОНОМ

ЧЕРГОМ 250 КО ОКО ЧЕГА 251 НЕБАЛАДА 252 ЧУДАН САН 254 ПОКВАРЕНА РОМАНЦА 256 ОНОМ СЛОНУ У БЕЧКОМ ПОЗОРИШТУ 258 ПЕСМА О ПИЋУ 261 ЂАВОЛСКА БАЛАДА 263 ЧИЧА МИЈА И ЊЕГОВА КАПА 265 ХОП!

267 ОПОМЕНА О НОВОЈ ГОДИНИ 1888 270 НА НОВУ ГОДИНУ 273 ПЕСМА НАД ПЕСМАМА 276 ПЕСМА О РАДУ 278 ИЗ ЖИВОТА ЈЕДНОГА ЛАВА 282 АБУКАЗЕМУ 285 ЖЕЉА ЧИТАОЦУ 290 ОДА 293 ОДА СНЕГУ 297 ОДА

267 ОПОМЕНА О НОВОЈ ГОДИНИ 1888 270 НА НОВУ ГОДИНУ 273 ПЕСМА НАД ПЕСМАМА 276 ПЕСМА О РАДУ 278 ИЗ ЖИВОТА ЈЕДНОГА ЛАВА 282 АБУКАЗЕМУ 285 ЖЕЉА ЧИТАОЦУ 290 ОДА 293 ОДА СНЕГУ 297 ОДА КЕЧИГИ 302 РИБОЛОШКЕ

Гледô сам те често, Женског рода дико; Ти једном упита: „Што ме гледаш, чико?“ На то ти се песма Истом сад одзива: То ти нисам рекô, Док си била жива. »Јавор« 1892.

Приђе л’ ти срце које, Нек приђе празно што је, Баш ка’но и твоје. Једина песма моја Потомству нека прича Лепоте твоје страшну, Ледену чар.

“ — То изгледа роматично, Можда и јест — ко би знао! Али песма оста песма, — Ма је нико не читао. »Отаџбина« 1892. ПОРОДИЧНА СЛИКА (Од Анаст.

“ — То изгледа роматично, Можда и јест — ко би знао! Али песма оста песма, — Ма је нико не читао. »Отаџбина« 1892. ПОРОДИЧНА СЛИКА (Од Анаст.

Поточић је жуборио Као песма путникова, А над нама облачићи Низали се, губили се. Падало је лишће жуто Са гранчица заљуљканих; Тихо, немо

Тад’ и мене прим’те, браћо, За проста војника. »Стармали« 1881. ПРЕДЗИМСКА ПЕСМА Ветар хуји кроз висине, А и доле у низику, Разбио ми песму што је Хтела певат’ политику.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

ВИЛАЈЕТ 102 РАВИЈОЈЛА 103 КОЛО 104 ДОДОЛЕ 105 РАСКОВНИК 106 ПОХВАЛЕ 107 ПОХВАЛА БИЉУ 108 ПОХВАЛА СВЕТУ 112 ПАРАЛЕЛНА ПЕСМА 114 ПОХВАЛА ВАТРИ 116 ПАТЕТИКА ВАТРЕ 118 ДВА ПРЕЛИДА 119 ФЕНИКС (И) 121 БОЛ И СУНЦЕ 123 НОЋ ЈАЧА ОД СВЕТА 125 СВЕСТ О

ВАТРЕ 137 БУДУЋНОСТ ВАТРЕ 138 ЗЕМЉА И ВАТРА 139 ОСЕЋАЊЕ СВЕТА 140 КРИТИКА ПОЕЗИЈЕ 141 РАДНИ ЦВЕТ 142 ОРФИЧКА ПЕСМА 144 ПЕСНИК 146 БЕДА ПОЕЗИЈЕ 147 МОРЕ ЗА РАДНИКЕ 148 МОРАВСКА ЕЛЕГИЈА 150 НИЗВОДНО 152 ЉУБАВ ПОЕЗИЈЕ 154 КАП

ПОЕЗИЈЕ 154 КАП МАСТИЛА 155 КРИТИКА МЕТАФОРЕ 156 ПРИПРЕМАЊЕ ПЕСМЕ 157 ПРОВЕТРАВАЊЕ ПЕСМЕ 159 ЗАМОРЕНА ПЕСМА 161 СУНЦЕ ИСКОРИШЋЕНО КАО ЕПИТАФ 164 ЦРНА ВАТРА 166 СУДБИНА ПЕСНИКА 167 ПОЕЗИЈУ ЋЕ СВИ ПИСАТИ 168 СМЕЛИ

ПЕСНИКА 167 ПОЕЗИЈУ ЋЕ СВИ ПИСАТИ 168 СМЕЛИ ЦВЕТ 170 АГОН 171 РУДАРИ 172 МОРЕ БЕЗ ПЕСНИКА 173 ЕПИТАФ 174 ЦВЕТ 175 ПЕСМА 176 СПАВАЧИ 177 ОСТАЛЕ ПЕСМЕ 178 МОРАВА 179 ИЗГУБЉЕНА ЗА ОНЕ КОЈИ ЖИВЕ 182 ЗАПИС 184 СУЗА 185 ЧОВЕК СА

189 ПРИЈАТЕЉУ ПУТНИКУ 190 ПРИЈАТЕЉУ ПЕСНИКУ 191 ДОК БУДЕШ ПЕВАО 192 ВЕСЕЛА ПЕСМА 193 ЗЛА СВЕСТ 194 ПРОМЕНИ СВОЈУ ПЕСМУ 195 ОЧАЈНА ПЕСМА 196 ЗАЈЕДНИЧКА ПЕСМА 198 ПЕСМА ЗА МОЈ 27.

ПУТНИКУ 190 ПРИЈАТЕЉУ ПЕСНИКУ 191 ДОК БУДЕШ ПЕВАО 192 ВЕСЕЛА ПЕСМА 193 ЗЛА СВЕСТ 194 ПРОМЕНИ СВОЈУ ПЕСМУ 195 ОЧАЈНА ПЕСМА 196 ЗАЈЕДНИЧКА ПЕСМА 198 ПЕСМА ЗА МОЈ 27.

ПЕСНИКУ 191 ДОК БУДЕШ ПЕВАО 192 ВЕСЕЛА ПЕСМА 193 ЗЛА СВЕСТ 194 ПРОМЕНИ СВОЈУ ПЕСМУ 195 ОЧАЈНА ПЕСМА 196 ЗАЈЕДНИЧКА ПЕСМА 198 ПЕСМА ЗА МОЈ 27.

БУДЕШ ПЕВАО 192 ВЕСЕЛА ПЕСМА 193 ЗЛА СВЕСТ 194 ПРОМЕНИ СВОЈУ ПЕСМУ 195 ОЧАЈНА ПЕСМА 196 ЗАЈЕДНИЧКА ПЕСМА 198 ПЕСМА ЗА МОЈ 27.

Тај сан је у ноћи продужетак дана и пута. Шта си птица или глас који лута под дивљим небом где те песма оставила самог на врху Ловћена с челом пуним сунца, тамо где не постоји време, где једна светлост жута негде у висини

О чудна птица чија намена да буде лет земље и песма опустелог неба, која се чује ал не схвата. О, бело удварање ветра тој птици од пламена.

Верујем, мада без наде ући мора у ноћ, у заборав кроз који се простирем, та песма без завичаја, та птица без гора, да смрт своју не издам, да живим док умирем.

Свака је песма празна и звездана, Ни бол ни љубав не може да је замени. Она је све што ми оста од неповратног дана, Празнина што пева

Краков, Станислав - КРИЛА

Над њима је било лишће липа и сјај солунског неба, невидљиве ласте и једна далека залутала песма. Ваљда каквог пијаног морнара. Под људима је шкрипао шљунак алеје. Лежали су сви мирни и чекали.

Један се пилот сањиво протезао. Отегнута, неразумљива песма пробијала је однекуда. Можда се њоме кравио смрзнути стражар. Малгаш из Амбонга или туговао жути кувар са Меконга.

Пилоти су радили све брже, а језа је трчала испод кожом постављенога одела. Изгубила се чежња далеких летова и песма арлекина у зраку. Ваздух више није љубио пољупцима већ шибао канџијама.

Презао је од сваког пуцња. Шуме су биле пуне влаге и мириса смоле. До њега је допирала песма реке у клисури. Крај једне стене осмехнуо се војницима који су резали конзерву. Они га нису ни спазили.

Увече је био жагор око кујни где се пушили казани са јелом. Када је пала ноћ, над шаторима се разлегала отегнута песма. Напред на рововима су пушке клепетале. XВ РАСТАНАК Пењали се стрмим, неравним улицама ка горњем граду.

На другој обали су била оборена стабла. Вода је хучала и пенушала. То је била весела зимска песма. Крај стена за коље су били привезани мали чупави коњи, и њине велике мршаве главе уморно су висиле.

Још је један огромни комад бомбе певајући пао чак пред стену батаљонског штаба. Песма је била завршена. — Јесам ли рекао да је луд, питао је војник извлачећи се из полусрушеног заклона.

Петровић, Растко - АФРИКА

Наги црнци и црнкиње раде у дворишту око одабирања семења. Њихов посао изгледа као играње пиљцима, и њихова тужна песма разлеже се кроз шуму.

То је као неки вокални акорд, изненадан и прек. Када их питам шта значи песма и какве су њене речи, смеју се и они и њина старија браћа која су пришла и поседала око мене.

Кад се узјогуним, да ми објасне какве су речи, они веле: „Овакве!“ и понављају песму певајући. — „Је ли о љубави песма?“ Они се бучно смеју. — „Јесте!

Чудна врућа магла, расцепана по плавој бистрини шумског јутра, у којој и сваки листић изгледа прецизан, а ситна песма колибрија као бучна ларма. Са грања, са лишћа, са крова од трске пада шумно роса као пљусак.

Из једне од колиба допире певање праћено од више звучних инструмената. Лупамо. Песма одмах престаје; црнац који излази гледа нас с неповерењем и уплашено.

Како би ноћни поветарац дунуо, изгледало је као да се песма зачас удаљује од нас; затим је опет правилно јачала у правцу колибе. Ништа милозвучније и нежније.

Када су већ били сасвим близу, њихова песма била је још увек толико тиха и проста, да је изгледало као да допире из даљине.

“ То је била моја песма коју певаху ови црни младићи у ноћи; изгледала ми је чудна и страшна и туђа. Нисам никада имао такво осећање.

“ Шта каже њина песма? упитао сам младића. У његовим речима није било нимало смеха, као ни у њиховој песми, када ми је објаснио: „Кажу да

На једној хартији која ми и сад мирише на црначку пут и уље, он записује, реч по реч, и преводи одмах. Прва песма. Ја мару. О. Дјара. Бе Дјара лема Кириа мару Дјара Са го. Ја мару О. Дали мина дјатигу ла. Ен бе Дјара лема.

О. Дјара. Бе Дјара лема Кириа мару Дјара Са го. Ја мару О. Дали мина дјатигу ла. Ен бе Дјара лема. Куриа мару. Друга песма. је ве Дјоло Лу бе Тулона. Келетиге фамалетиге фама.

Келетиге фамалетиге фама. Ило Дја ало лубе Толона је, дигтиге мада муса ден сема, Дјоло лубе Толона. Трећа песма. Је ве мандали Дјана. Кубе ни моро лему, мане бе ни Тилнлему мандоли Дјана.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Ој, не реци, ћути, Боље је нек не зна, — Нека ине слути. Што да чује јаде, Кад разумет’ неће — Тужна је то песма: „Ој, пелен-пеленче!

Сад сам песма... ко би рекô Да сам уздисај!“ XІІ О, погледај звезде јасне, О, погледај ноћи тије, О, наслони милу главу Ту

Прими и песму ову, Приклони к њима лице, — Та песма ова мала Сестра је љубичице. ХХИ „Може л’ сунце сјати И у црној ноћи?“ Одговор ће дати Твоје црне очи.

ХХХВИИ Празан је листак овај, Не пише ништ’ на нему, — Ал’ сад ће песма бити, Осећам то по свему. Ах, преварио сам се, Сагрешио сам Богу; Хтео сам све из’касти, — Па ево ништ’ не могу.

Занела га дивна песма, Занеле га сласти њене, И он мисли: „Певај, птицо, Певај, певај и за мене!“ Тако и ја своје песме, Осећаје срца

XВИИИ Преврћући прашне књиге, Прашне књиге и хартије, Нађох песму забачену, Што је нико читô није. Та је песма излив срца, Излив душе срећних дана, У њојзи је моја цпећа, Љубав моја опевана.

Хартија је изгорела, Ал’ осташе слова бела, Песма моја нечитана Још се види са пепела. И ја читам своју песму, Одисаје срца врела, Читам цветак своје среће, Све

Мирно куца срце моје, Кô у храму свете збиље. — Што миришеш, песмо моја, Као тамјан босиље? „Не мирише твоја песма, — То је мирис рајска цвећа, То ј’ близина двеју душа, Којих-но се синак сећа.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Из бугарских ровова излете нечија рука. Чује се неко брујање, и кроз тресак граната заори се песма: Спрем’те се, спрем’те, четници. Силна ће борба да буде... Грр-у! Гру!

! Треба јуришати! Српска ми труба трубеше од това село Дренова Разлеже се песма кроз ровове. Мој добровољац Крста не могаде више, већ скочи са бомбом у руци и викну: — Напред, браћо! За мном!

Дајте коњак! — наређује „Фикус“. — Камо песма?... Песму хоћу! Итс е лонг веј ту Типерери... Запева Пера „Ђеврек“ популарну енглеску песму.

Итс е лонг веј ту Типерери... Запева Пера „Ђеврек“ популарну енглеску песму. Остали прихватише и одјекну песма кроз ноћну тишину чак до павиљона где су спавали реуматични пуковници и ђенерали са болесним бубрезима.

А када он оде, отпоче песма. Певају и Срби и Руси, певају сви у исто време. Подне је давно превалило, а свет већ излази у шетњу.

Малтер је падао, свећа се лелујала, чауре одскакале, а Коста „Турчин“ дигао руке и раздрагано виче: — Песма над песмом... Симфонија... „Грофе“, где си да видиш и чујеш! Бело коњче махало је репом. Радослав склопио руке.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

ПРИ ПОДНЕСЕНИЈУ ЗЛАТНОГА ПЕРСТЕНА 224 ВЛАДИСЛАВ СТОЈАДИНОВИЋ ЧИКОШ 226 КУПАЦ И ПИЉАРИЦЕ 227 МИЛЕНКО И БЛАГОЈЕ 229 ПЕСМА 231 СПИРИДОН ЈОВИЋ 234 СПОМЕН 235 ЈОВАН СТ. ПОПОВИЋ 237 САКРИЈ БЛЕДЕ ТВОЈЕ ЗРАКЕ...

320 МОЈ ГРОБ 321 ЈОВАН СУБОТИЋ 323 ПЕСМА 324 СРПКИЊА 326 СРБИН 328 САБЉА-МОМЧЕ, ЦВЕТ-ДЕВОЈЧЕ 330 ЕМБРИОНУ 353 ОБЛАЦИ 357 ИЗ „БЕЧКИХ ЕЛЕГИЈА” 359 ВАСА

1834. песму коју ваља навести у целини, а дабогме не ради њених уметничких врлина. Песма гласи: СОЧИНИТЕЉ, као син Отечества, изван којег се онда находио, бојећи се да не би пламен побуне, свирјепствујуће

Већ стари Латини су међутим знали да није довољно ако је песма само лепа: нон ѕатіѕ еѕт пулцхра еѕѕе поемата. Јер није ствар, наравно, у оволикој или оноликој ваљаности самога

У Темишвару се тада певала песма која хвали Саву Вуковића, кандидата банатског: ...Брат-Мађари, Наши парничари, Нек' га чују И нека признаду Како

3. новембра 1821. Лукијан Мушицки ГЛАС ХАРФЕ ШИШАТОВАЧКЕ Лиро-дидактическа песма, дар на Ново лето народној серпској јуности.

1831. Владислав Стојадиновић Чикош ПЕСМА Тражиш ти искреног, брате, пријатеља, Ил’ дволичнога? Тог наћи ћеш свагди на Путу.

Нестрпљиво, знам, желиш чути тко је Тај ретки јунак ког’ ми песма слави, Разбери само све српске хероје, Ах’ тко ће брати све цвеће по трави Од којег венце глас народа поје На

И крај гроба свога, берућ стручак цветка, Певам песму своју немилог свршетка. Никанор Грујић ЈОВАН СУБОТИЋ ПЕСМА Зашто да се ја бринем, Зашт’ да се печалим, Зашт’ овај свет рђави Јошт већма да кварим?

О, иди, дивна нево, Где срећа за те цвати, И песма нек’ те прати Твог ручног девера. У нове идеш дворе, Где заова цвеће бере, И нова мајка стере Од сади-платна пут.

Од облака руно носе И од звезда пас имају, Груди наге, ноге босе, Путницима вак’ певају: ПРЕДЊА ПЕСМА ВИЛА Ој, путниче, Самртниче! Кад мудрујеш, Тад лудујеш! Од нас бежиш! Куда тежиш?

Око гроба виле сташе, Смртну песму запеваше, А краљица над свим’ виче. СТРАЖЊА ПЕСМА ВИЛА Ој, путниче, Самртниче!

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

) Ал’ мени памет зане несрећном! БОШКО: Да — ал’ ен’ и Вује! Вујо зацело не зна лагати, А лаже л’ песма, он ће казати. Вујо! Хеј Вујо! Ма чу ли море, не оглувио!... ВУЈО: А што ћу ви?... Ха?...

Ја је не виђех — Је л’ онолико лепа госпођа Кол’ко је наше песме узносе? КАП. ЂУРАШКО (за себе): Песма је узноси? Не знаш је, Бошко, нис’ је видео, А, такорећи, би се стидео, Ниси пред њоме клечô, стрепио, Пред њеним

слепио — Нис’ је молио, клео, преклињô; Пред њоме ниси бога помињô Пољупцем уста да ти ороси; — А не би рекô: „Песма узноси!..“ ВУЈО: Лијепа?... Не жнава ни српски — како лијепа? БОШКО: Ма стас, и лице, очи какве су? КАП.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

ВАТРЕ 42 ХЕРОСТРАТИ 44 ПОД ЛЕТЊИМ СУНЦЕМ 46 ЗЕМЉА ОЛУЈЕ 48 ВЕРА 50 ДЕУС ДЕОРУМ 52 СВАКИДАШЊА ПЕСМА 56 СТРАХ 57 СЕВЕРНИ БОГОВИ 59 ЈЕСЕН НА ВАРДАРУ 61 ХИМНА ПОКОЛЕЊА 63 ПОСЛЕДЊИ

Сами у своме грцамо опелу, А чини нам се то је песма дана, Песма спасења и живота млада. Кријемо прошлост с похлепношћу врана, Грцамо у сну вечних маскарада, А чини

Сами у своме грцамо опелу, А чини нам се то је песма дана, Песма спасења и живота млада. Кријемо прошлост с похлепношћу врана, Грцамо у сну вечних маскарада, А чини нам се да

Тисуће иноча стезаху ми бедра. Оне беху беле ко снег са Селмона, песма њина беше као шумор кедра, Очи модре као чивит из Сидона И мирне кô небо у индијске калме.

С поља шуми песма са палмових грана. Он хукну, док рука пожутела клону, И отворив врата гледну пут Ливана, Где прах звезда сребром

Салома, Салома, бруји песма ведра И сланом се пустом крици здравља оре, Сунце пржи мушка раздрљена недра. ''Вај, како ми уста за пољупцем горе!

Тад, запахнут Тобом, ја се питам: Куда? (1912) КОРАЧА ДУГИ НИЗ МРТВАЦА СВАКИДАШЊА ПЕСМА Дани, како тутњи ваш џиновски хук!

Снио сам те лепу, али данас, јао! Разривена зјапе твоја горда недра. Са храмова твојих песма није ведра А на твоје чело црн је сумор пао.

Опело чујем и песма црквена Сипа на мене маглине јесење, Уморно плачу пољане и стење, Модро је све што беше тако рујно.

Шум беше час звонак, час болно разливен, Час хладан и као од олова сливен, Час једар кô песма што поздравља свате. Проснили смо бајке умрлих времена, Осетили дражи сталности и мена Што су нас створиле

XXXИИ О, нек ти рекне тај пољубац, што се Свршава новим пољупцима, да је То усклик жуди која вечно траје, Песма усана што се крвљу росе И преко вода чежњу страсти носе, Купећи сунца и цвеће и краје, Жуд лудих ноћи када разум

Питах на све стране, Устајте светле да славите дане, Већи сте од нас! Из гробља се зачу Из сваког срца већа песма тече Но што је могло гудало да рече, Јер људи ћуте кад векови плачу.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ВИЋА (загледа у нотес): Прва страна празна, само један датум написан. На другој страни нека песма. КАПЕТАН: Аха, песма! Оружје, крв, револуција, слобода... То, то, читај, бога ти, Вићо! ЂОКА: Ја бих вас молио!

ВИЋА (загледа у нотес): Прва страна празна, само један датум написан. На другој страни нека песма. КАПЕТАН: Аха, песма! Оружје, крв, револуција, слобода... То, то, читај, бога ти, Вићо! ЂОКА: Ја бих вас молио!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Десетерачка епска песма пева се најчешће уз гусле; може се и казивати, док је лирска песма увек чврсто везана за мелодију.

Десетерачка епска песма пева се најчешће уз гусле; може се и казивати, док је лирска песма увек чврсто везана за мелодију. Од рукописних зборника из друге половине 17. и почетка 18.

Следи књига "женских песма" из Херцеговине (1866), које је сакупио Караџићев сарадник и помагач Вук Врчевић, а Вук Караџић их је пред смрт

Ова песма дугог стиха - бугарштица - настала, по свој прилици, по законитостима обликовања историјске епохе, одмах после догађаја

С друге стране, многа тематска подручја европске баладе епски обликује изразито јак епски импулс српске поезије. Песма о Мајци Југовића херојска је трагедија мајке која храбро подноси смрт свог мужа и свих својих синова, до тренутка кад

исто тако славних муслиманских крајишника деле се похвале и једнима и другима, али епска победа зависи од тога чија је песма.

Тако је и песма Ропство Јанковић Стојана, подстакнута стварним историјским догађајем, уклопљена у интернационални образац о повратку

историчар, заиста је био у цариградској тамници и избавивши се бекством вратио се у своју кулу у Равним котарима. Песма из Вукове збирке живописна је, синтетична слика средине у којој певач ствара, преноси и чува целокупан друштвени и

с неком другом уметношћу - музиком, игром, покретом, мимиком, али са свим тим уметностима заједно, народна лирска песма део је свакодневног живота.

типа: монолошки, дијалошки и наративно-описни, који се смењује или употпуњавају, те од тога зависи да ли ће лирска песма бити једночлане, двочлане или трочлане композиције.

И наша романтика, као и другде у Европи, била је превасходно лирска. Кратка лирска песма, по садржини исповедна, родољубива или медитативна, била је главна врста романтичарске поезије.

У другима се јављају сетни тонови и суморна, елегична расположења; међу овима је и најпознатија његова песма Кад млидијах умрети.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

1856. ЈОШ... Један дим још, једну чашу, Једна песма, једна сека! П’ онда збогом, тамбурашу! Збогом, крчмо, занавека! 1856.

Моје тице лепе, једини другари, У новоме стану познаници стари, Срце вам је добро, песма вам је мед; Али моје срце, али моје груди Леденом су злобом разбијали људи, Па се, место срца, ухватио лед.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

ОСАМЕ 125 ПРИЧА 127 ИЗ МЕЂУЛУШКОГ БЛАГА 130 ПЕСМА НЕЗНАНЦА (І) 131 ИМАЛО МАЛО ГОЛУПЧЕ 133 НИНА МИ НИНА, СПИ, БЕЛА!

134 ПЕСМА ОДОНУД БРДА 135 ПЕСМА КОЧИЈАША 136 ПЕСМА КОПАЧА 137 ПЕСМА ДРУГОГ КОПАЧА 138 ПЕСМА РАСПЕВАНОГ СТАРЦА 139 ПЕСМА ВЕЗИЉА 14

134 ПЕСМА ОДОНУД БРДА 135 ПЕСМА КОЧИЈАША 136 ПЕСМА КОПАЧА 137 ПЕСМА ДРУГОГ КОПАЧА 138 ПЕСМА РАСПЕВАНОГ СТАРЦА 139 ПЕСМА ВЕЗИЉА 140 ПЕСМА НЕЗНАНЦА

134 ПЕСМА ОДОНУД БРДА 135 ПЕСМА КОЧИЈАША 136 ПЕСМА КОПАЧА 137 ПЕСМА ДРУГОГ КОПАЧА 138 ПЕСМА РАСПЕВАНОГ СТАРЦА 139 ПЕСМА ВЕЗИЉА 140 ПЕСМА НЕЗНАНЦА (ІІ) 141 ИЗ ЂУРЂА

134 ПЕСМА ОДОНУД БРДА 135 ПЕСМА КОЧИЈАША 136 ПЕСМА КОПАЧА 137 ПЕСМА ДРУГОГ КОПАЧА 138 ПЕСМА РАСПЕВАНОГ СТАРЦА 139 ПЕСМА ВЕЗИЉА 140 ПЕСМА НЕЗНАНЦА (ІІ) 141 ИЗ ЂУРЂА БРАНКОВИЋА 143 УВИ

134 ПЕСМА ОДОНУД БРДА 135 ПЕСМА КОЧИЈАША 136 ПЕСМА КОПАЧА 137 ПЕСМА ДРУГОГ КОПАЧА 138 ПЕСМА РАСПЕВАНОГ СТАРЦА 139 ПЕСМА ВЕЗИЉА 140 ПЕСМА НЕЗНАНЦА (ІІ) 141 ИЗ ЂУРЂА БРАНКОВИЋА 143 УВИ МЊЕ, УВИ 144 ЂУРЂЕВА ПЕСМА

134 ПЕСМА ОДОНУД БРДА 135 ПЕСМА КОЧИЈАША 136 ПЕСМА КОПАЧА 137 ПЕСМА ДРУГОГ КОПАЧА 138 ПЕСМА РАСПЕВАНОГ СТАРЦА 139 ПЕСМА ВЕЗИЉА 140 ПЕСМА НЕЗНАНЦА (ІІ) 141 ИЗ ЂУРЂА БРАНКОВИЋА 143 УВИ МЊЕ, УВИ 144 ЂУРЂЕВА ПЕСМА (І) 145 ВОДИ МЕ, ПОВЕДИ

БРДА 135 ПЕСМА КОЧИЈАША 136 ПЕСМА КОПАЧА 137 ПЕСМА ДРУГОГ КОПАЧА 138 ПЕСМА РАСПЕВАНОГ СТАРЦА 139 ПЕСМА ВЕЗИЉА 140 ПЕСМА НЕЗНАНЦА (ІІ) 141 ИЗ ЂУРЂА БРАНКОВИЋА 143 УВИ МЊЕ, УВИ 144 ЂУРЂЕВА ПЕСМА (І) 145 ВОДИ МЕ, ПОВЕДИ СЛЕПА 146 ЂУРЂЕВА

РАСПЕВАНОГ СТАРЦА 139 ПЕСМА ВЕЗИЉА 140 ПЕСМА НЕЗНАНЦА (ІІ) 141 ИЗ ЂУРЂА БРАНКОВИЋА 143 УВИ МЊЕ, УВИ 144 ЂУРЂЕВА ПЕСМА (І) 145 ВОДИ МЕ, ПОВЕДИ СЛЕПА 146 ЂУРЂЕВА ПЕСМА (ИІ) 147 МАРИНА ПЕСМА 149 МРЕ ДЕСПОТ 150 МОЛИТВА 151 ПРЕПЕВИ 152 ПЕСМЕ

НЕЗНАНЦА (ІІ) 141 ИЗ ЂУРЂА БРАНКОВИЋА 143 УВИ МЊЕ, УВИ 144 ЂУРЂЕВА ПЕСМА (І) 145 ВОДИ МЕ, ПОВЕДИ СЛЕПА 146 ЂУРЂЕВА ПЕСМА (ИІ) 147 МАРИНА ПЕСМА 149 МРЕ ДЕСПОТ 150 МОЛИТВА 151 ПРЕПЕВИ 152 ПЕСМЕ ИЗ КРАЉА ДАВИДА РЕНЕА МОРАКСА 153 СЛОВО ЉУБАВИ

ЂУРЂА БРАНКОВИЋА 143 УВИ МЊЕ, УВИ 144 ЂУРЂЕВА ПЕСМА (І) 145 ВОДИ МЕ, ПОВЕДИ СЛЕПА 146 ЂУРЂЕВА ПЕСМА (ИІ) 147 МАРИНА ПЕСМА 149 МРЕ ДЕСПОТ 150 МОЛИТВА 151 ПРЕПЕВИ 152 ПЕСМЕ ИЗ КРАЉА ДАВИДА РЕНЕА МОРАКСА 153 СЛОВО ЉУБАВИ ДЕСПОТА СТЕФАНА

Ил’ жал се стани у мени: с неба ме стрела ранила, тамна ме земља печила, те песма ми је сузицом и капљом крви кићена? Ил’ дах мој кад протече, жал те за одбеглом тајном?

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

стајало, и у исто време слушао отуда свирку, гледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чаршији осваја, опија.

Изгледало је да је цео тај крај вароши где је била њихна улица, одакле се чула свирка, песма, заједно и он са њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, одвојено и он се веселити, пити.

продужи да се од куће до супротног зида шета, иде, да слуша како из супротне [нове] куће, преко улице, разлеже се песма, весеље, бурни клици и чак пушке. Јер сада њега нема. Нема од кога да се стиде, устручавају.

Могу сада без њега да се веселе до миле воље, весело, срећно... [Једина Младенова песма:] Сан ме мори, сан ме ломи. Заспати не могу... Даље, мада је знао целу песму, није је свршавао.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

налази под кором (Бог да момчету златне роге, и оно »прободе кору, Ал̓ у бору млада мома, Пак засија као сунце«, нар. песма, Софрић, 26 ид). Али за бор везују се и више представе. Он може бити божанство.

босанску песму у Даницу, 9, 1868, 65), а невесте га у јелу »зачаравају« својим мужевима (народна песма, Врчевић, Помање, 32).

БРЕКИЊА Елѕбеербаум (ѕорбуѕ торміналіѕ). Брекиња, брека, брекуља (Шулек). О постанку б. каже једна наша народна песма ово. Девојка је пасла јелене, па је претерала стадо преко неке воде, а сама није могла прећи.

— Најхубаво цвеће бршљаново, Јер се вије уз борје зелено, Као момче уз лепо девојче« (нар. песма, Софрић, 53; слично и: СЕЗ, 16, 280). БУКВА Буцхе (фагуѕ ѕілватіца). Буква.

(ЗНЖОЈС, 22, 15). Ј. може имати везе и са доњим светом. Она се сади по гробљу (ГЗМ, 6, 154; СЕ3, 16, 337, народна песма), и у том случају она је сеновита. Ј. се радо уотребљује и за мртвачку жртву; кад ко умре, доносе му ј.

у односима између момка и девојке, при просидби и свадби. Момак се, од милоште, баца на девојку јабукама (н. песма, БВ, 10, 1895, 77; упор. још старогрчку пословицу Діог. 6, 63; μήλω βάλλειν ‹= бацање јабуком› и Е. Рохде, Дер гріецх.

Хумбабину кедрову шуму, у Епу о Гилгамешу). Ј. се употребљава и као средство при одвајању момка од девојке (народна песма, СЕЗ, 16, 307). Ј.

дрво, сади и негује уз девојку (БВ, 11, 1896, 373), колико из чињенице да се она сади поред гробова (народна песма, БВ, 10, 217). У народној приповетки о гоњеној жени душа подављене деце привремено се склања у ј. (СЕ3, 41, № 64).

Иначе л. није много цењена, јер нема мириса (»Ти си, лало, дивна и прекрасна, Ал̓ мириса ни за лијек немаш«, народна песма, Софрић, 145). ЛАН Леін (лінум уѕітатіѕѕімум). Лан, ћетен. Л. се често употребљује при врачањима.

О Бадњем вечеру домаћин дели укућанима н. (ГЗМ, б, 385). Драги драгу од милости гађа наранчом (народна песма, БВ, 1 1, 277 — исто значи што и μηλα βάλλειν, в. горе под Јабука). О свадби невеста баца н. у коло (БВ, 16, 154).

Невеста доноси своме мужу у кити цвећа невена, да би венуо за њом (народна песма, Вук, 1, 645; Врчевић, Помање, 32). Ако девојци никне н., увенуће за својим драганом (у народној песми, Вук, 1, 644).

у оморику, из ње потече крв, и проговори глас да ће ћуприја остати и тога дана и до века (ГЗМ, 6, 368, народна песма). Али о. има значај и у култу, нарочито у лустрацијама. ОД о. коре праве се лиле за петровданске ватре (ГЗМ, 6, 368).

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

НОЋ 19 ЖРТВА 21 ТИБУЛО 22 ПРОЛЕЋЕ 23 НА ВЕСЕЉУ 25 САН 30 НЕБЕСНИ ЗВУЦИ 33 ЈЕСЕН 35 ВЕЧЕ 36 ИСПОВЕСТ 37 ГРМ 43 ПЕСМА 44 ПОД ЉУПКИМ НЕБОМ...

АВРАМОВИЋУ 90 СТАРА ПЕСМА 91 ОМОРИКА 93 ЦИГАНЧЕ 95 АНЂЕО ТУГЕ 96 ОПРОШТАЈ СА ШАЈКАШКОМ 97 НА ЧАРДИ 99 (ПЛАШЉИВО И МИЛО ЛАНЕ) 100 ВЕЧИТА

О, пусти да њом певам ја И срећу, бол и јад: Јер тешко теби ако та Изумре песма кад! 1881. ЉЕЉО У чудној цпећу миља свог, Кô љупки, мили дан, Весело игра млади бог, Уз лиру и тимпан.

песмом, и благим небеским гласом, Он с тугом буди прошлости давно време; И смерне звезде трепере чудним красом, Док песма тоне у бескраје неме... Све стрепи, слуша...

1883. ПЕСМА Шарен лептир шири крила Кроз пролетњи свет, Па их свија задовољно Са цвета на цвет. Кад помамни оркан дŷше И помрачи

Одједном забруја песма, па тихо кроз ноћ се краде, И Лада с чуђењем заста и песму слушати стаде: Лакокрила љубави, Лепи Љељо, несташни!

Са цветнога престола, Са ланцима ружичним, Са стрелама злаћаним, Владај нежним срцима, Владај људским животом! Још песма престала није, а страшан вихар се диже, Брсно се заљуља грање - и Љељо на земљу стиже.

И једнолико, сред тишине, Удвајајући ноћи крас, 3агрми песма из даљине И тамбурине звучни глас; Душа ми чудне снове снева, И ове песме сва је плен... Одакле иде? Ко је пева?

1887. СТАРА ПЕСМА То је стара песма коју читам сада, Мрачна нека туга у песми је тој; Та ме песма сећа на времена млада, Прошлост је у

1887. СТАРА ПЕСМА То је стара песма коју читам сада, Мрачна нека туга у песми је тој; Та ме песма сећа на времена млада, Прошлост је у њој.

1887. СТАРА ПЕСМА То је стара песма коју читам сада, Мрачна нека туга у песми је тој; Та ме песма сећа на времена млада, Прошлост је у њој.

син је, давно некад, жељно гледô у долине А у вече певао је сетну песму, пуну бола, И на њу се одзивала друга песма одоздола. Цар је слушô песме ове, па у гневу и у жару, Он затвори свога сина у високу кулу стару.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

ОРФЕЛИН, МЕЛОДИЈА К ПРОЛЕЋУ 10 ЛУКА МИЛОВАНОВ, НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ ДАР 15 НИКАНОР ГРУЈИЋ, МАЈСКА ПЕСМА 16 ЈОВАН СУБОТИЋ, МАТИ ПЕВА ЖАРКУ 17 ЈОВАН СУБОТИЋ, ВИДА И ЗЛАТАН САН 18 ЈОВАН СУБОТИЋ,КОЛЕВКА 19 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ,

КОВАЧУ 52 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, НЕСТАШНИ ДЕЧАЦИ 53 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, ТИЦЕ СЕЛИЦЕ 54 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, ТЕЖАКОВА ПЕСМА У ПРОЛЕЋЕ 55 ПЕТАР ДЕСПОТОВИЋ (ЧИКА ПЕРА), ВЕСЕЛОСТ 57 ПОДАЦИ О ПИСЦИМА 58 ХРОНОЛОГИЈА ПОЧЕТАКА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА

Стога се „целином свога израза и схватања“ Орфелин „обраћа свету детињства“ те својим особеностима песма припада дечјој књижевности.

„Из доситејевског захтева, у равни дечје перцепције, песма Луке Милованова проистиче одазов – жеља да се нешто конкретно учини и сазда по мери и потребама малишана.

Блискошћу своје теме песма из ове збирке „На дан св. Саве Србског“ представља својеврсну најаву песме „Свети Сава“ Војислава Илића пошто пева о

На пример, хумористичко-иронична песма „Шетња једног стенографа по вашару“ дочарава атмосферу вашара бројним детаљима, портретима продаваца, просјака,

дечак успева да преболи смрт птице, младић тешко превазилази смрт драге, али родитељ не може да преживи смрт сина. Песма у целини не може представљати дечју лектиру, али се први део триптиха, именован као „Дете и тица“, користи у те сврхе.

Ова прва напуклина, „рана“ у инфантилној свести представља и тренутак сазревања, прву „лекцију“ о неумитности живота. Песма „Рибарчета сан“ („Циц“) такође пева о суочавању инфантилне свести са стварношћу и разочарењу које оно доноси, али кроз

Ђачким сањаријама бави се и социјална песма „Ђачки јади“ Милана Кујунџића Абердара (1842–1893), још једног српског министра просвете (1886–87).

стране, разумевање немирне дечје природе у потпуности кореспондира са савременом теоријом игре у поезији за децу. Песма „Несташни дечаци“ посвећена је карактеристичној дечјој живости, потреби за игром, осећају „да је соба тесна“ и да се

Ха! Знам сад што ћу, писати хоћу дјеци малену, лјепу, шарену, књижицу. МАЈСКА ПЕСМА НИКАНОР ГРУЈИЋ Већ се поља сва зелене, Топлији је сунчев сјај, Све су воћке одевене, Хајдмо, хајдмо док је мај,

Лет, лет, лет! Отпутујте чилом срећом А дођите још са већом Опет у наш свет, Лет, лет, лет! ТЕЖАКОВА ПЕСМА У ПРОЛЕЋЕ ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО Зелени се мио брег, Све на њему живо; Доста га је бео снег Зимуске покрив'о!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

После опет одлазе. Чим се дигне завеса, чује се наизменично песма слугу и слушкиња на разним местима, ма да се певачи и не виде.

Чује се свирка Цигана, чочека и њихов долазак. Испред њих играјући момак Коста који их је звао. Чује се из далека песма: Истамбол да чика рир кете налва, Кете налва гитилер, вај, кокона!

Ох, де, беже: »Весело, Стојно, Весело«. Свирка и песма: Весело, Стојно, мори, весело! Што неси увек, мори, весело? Да ли ти је жалба, мори, за мене, Што не смем, туго мори,

Где си бре, Сароше? Наше куће опустеше без тебе. Толико тефериче прависмо, а твоја песма не чу се тамо, код нас. САРОШ Не певам ја по поруџбини, по ћефу вашем.

Ето сутра, ако хоће, нека дође. Само доцније. Ја ћу да га дочекам.« И сад ти право кући и испавај се. Песма и игра: Мемете, море, Мемете, Три села викав на тебе, Четврто село Кулино: Колико ли им обљуби Све младе жене

По свршеној игри бегови, Цигани и чочеци одлазе. САРОШ (оде за њима). ЧЕТВРТИ ЧИН Чује се песма и свирка ага који пролазе поред куће Ташанине. Ташанина соба. У велико дан. По соби послује Ташана.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Разговарати с њим није много вредило, али тиха његова песма, увек друга и друга, годила је као мелем. „Можда је у њему пропао неки талент?” рећи ће неко.

бира куда ће проћи: кроз лепо мушко грло на којем јабучица подрхтава, кроз беле зубе, на усне које је севдалиска песма научила отварати се и затварати... Бошко, Срба, неки лик човека испод планине... Госпа Нола блажено задрема.

паланка, и још паланка на мутној, лењој и мочварној Тиси, на реци која риба има, али као да душу нема, на води коју песма не пева.

Али шумови су разни и тајанствени. Сува тужна песма рита и његове тршчане флоре. Зујање и цилик инсеката који болест сеју. Дуги меланхолични крици барских птица.

шестошколац; и од њега, математичара, чекамо неки диван мост, „к'о ибришим танак, као сабља оштар”, како пева народна песма... Та три младића наша, три поета. Просто не знам како наше госпођице одолевају.

Музика се све више претвара у уздржану пратњу, а песма у неки говор и исповест. Па се пратња још станчала, а Милану глас попео у грло с пуно грчева.

Била је то ваљда највеселија на свету песма једног пуког сиромашка кога сиротиња не боли ни у једном племенитом центру бића.

Завршавала се песма победном строфом, како је Бранко у шали објаснио Павлу, победном строфом једног ћоравог човека. Каже се у тој строфи:

Ја заиста волим безбрижност и шалу, и ако није о раду реч, ја сам, ако хоћеш, и лакомислен. Знаш како песма каже: Кулу зидам, башчу садим, Ни на небу, ни на земљи, Већ на грани од облака. Е, то смо ти, ја и моја мати.

Весело детињасто смејање. Одједаред се чу оштар писак пољареве звиждаљке. Један, па још три кратка. Песма се пресече. — Човек је у невољи. Шта може бити? Није још сувише касно. — Одјекну још пуцањ из пушке, и онда ништа више.

И личила јој је еманципација, личило јој је да се мало позуба са судбином. Каже народна песма : „Зорену вишњу нико не трга” — па се вишња разбрекће као да се и коштица претвара у месо и сок; простије речено: Ната

” како каже наша песма, напослетку умирање без достојанства и жалости, смрт последњих, смрт последњега... — Ако хоћеш трагедија, ако хоћеш

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Ја би желио да се стара она песма: »Знаш ли, душо, кад си моја била« лако не заборави. Ову да свака девојка добро наизуст научи пређе него што почне

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

СВЕТОГА САВЕ 22 СВЕТИ САВА НА СВОМЕ ИЗВОРУ 23 КОСОВО ПОЉЕ 24 КОСОВО ПОЉЕ 25 ВЕЧЕРА НА КОСОВУ ПОЉУ 26 КОСОВА ПЕСМА 27 БОЈ НА КОСОВУ ПОЉУ 29 ВЕНЦОНОСАЦ СА КОСОВА ПОЉА 31 БОЈОВНИЦИ СА КОСОВА ПОЉА 32 КОСОВО

ЦРНОГА БОРБА 36 ЦРНИ БОРБЕ 37 РУЖА НАД ЧЕГРОМ 39 ЗАПЕВКА 40 СМРТ ЦРНОГА БОРБА 41 ПЕСМА ЋЕЛЕ-КУЛЕ 43 ПОВРАТАК У БЕОГРАД 45 ПОВРАТАК У БЕОГРАД 46 ГОРЊА ТВРЂАВА 48 ТЕРАЗИЈЕ 49 ВРАЧАР ПОЛЕ 50 НЕБОЈША

круницу И заћутала (1950—1971) САВИН ИЗВОР Мој залудни ходу На Савину воду (Српска народна песма) САВИН ИЗВОР Бистро око у камену Отворено засвагда Четвороструким пољупцем штапа Сањивим зеленим трепавицама Трава и

столу Огледа се вечерње небо И на небу крај сутрашњег боја На десну руку венцоносца Слеће кос и зачиње песму КОСОВА ПЕСМА Ја кос Црноризац међу птицама Склапам и расклапам крила Чинодејствујем насред свога поља Претварам у кљуну Кап росе

млеком хране Усрећи и њене слушкиње звезде Које је уживо сребро облаче Певам И палим једно перо из левог крила Да ми песма буде примљена БОЈ НА КОСОВУ ПОЉУ Јашемо певајући пољем У сусрет оклопљеним змајевима Наш прелепи вучји пастир С

небеског коњаника И своје звезде веренице И летимо заједно кроз плавет Одоздо нас прати Опроштајна песма коса ВЕНЦОНОСАЦ СА КОСОВА ПОЉА Држи на длану своју одсечену главу Светлозарну своју задужбину И сунчеву намесницу У

црним фрулама Везаним црном косом удовица Глава ће му сијати Крунисана црним зрацима Црнога сунца Када се пробуди ПЕСМА ЋЕЛЕ-КУЛЕ Светозару Бркићу Заменило си нам окати сунцокрет Слепим каменом нелицем својим И шта сад чудо Изједначило

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

ЈЕЗИЦИ 65 МАТЕМАТИКА 69 ФИЗИКА И ХЕМИЈА 77 МРТВИ ЈЕЗИЦИ 82 ПРВА ЉУБАВ 88 ПРВА И ПОСЛЕДЊА ПЕСМА 93 ДРУГА ЉУБАВ 100 ОД ТРЕЋЕ ДО ЗАКЉУЧНО ДВАНАЕСТЕ ЉУБАВИ 104 Q. Б. Ф. Ф. Ф. С.

Због тих батина Перса ме је омрзла и тако се свршила моја прва љубав. ПРВА И ПОСЛЕДЊА ПЕСМА Написао сам свега две песме у животу и са обема сам толико страдао да сам се зарекао чак и да не читам више стихове

Моја прва песма била је увреда једне жене, а моја последња песма била је увреда једног краља, а кад се узме у обзир да су краљеви и

Моја прва песма била је увреда једне жене, а моја последња песма била је увреда једног краља, а кад се узме у обзир да су краљеви и жене најосетљивија и најосветљивија створења, онда

Моја прва песма, које се ја не сећам довољно, реконструисана би отприлике гласила: Поранила госпођа Аница У недељу прије јарка

На прозор се млада истурила, Главом шета и лево и десно, Очекује Пају секретара, Јер ће туда у Начелство проћи. Песма је направила сензацију, као што је уосталом и ред кад се је дан нов и млад таленат јавља.

И, одиста, песма је допрла до госпође Анице пре но што сам ја и слутио, и начинила читав лом у дотле мирној апотекаревој кући.

Тако ме је прва песма отерала у апс, а то ће ме исто постићи и са последњом песмом. Пуних седам година ја сам се, мада ме је то грдних мука

— Јесам! — одговорио сам, пошто је у мени опет сујета победила човека. — Али, молим вас, то је једна шаљива песма, нема смисла схватити је тако озбиљно.

— Па онда — браним се ја даље — та песма и не одговара потребним условима за једну песму. — Али она потпуно одговара условима које тражи кривични закон за

— Требало би, али, знаш како је, многи се извуку. И обично се извуку они који напишу рђаву песму. — А твоја је песма била добра? — Све судије првостепеног суда и судије касације тврде да је добра. — А колико су те осудили?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

А ко зна шта и оне друге чека на даљем путу... Лица су потамнела од умора и спласнула од глади. Песма је одавно замрла, разговори су престали.

Сваком је војнику дато обојено јаје, а као предовољство добили су и вино. И, после толико времена, разлеже се песма: Вишњичица род родила... Од рода се саломила... Већ по Ускрсу почело се говорити о нашем скором покрету за Солун.

Мајор Панта преводи Енглезима, који пазе да не пропусте ниједну реч. Неки чак и бележе. Онда траже да се песма још једном понови. Као да је пуштен са неке опруге, залете се Коста и раздра се из свег гласа: Тамо, тамо далеко...

Зато се сада не чује ни песма, ни шала. Али на лицима њиховим не види се ни траг од каквог страха. Иду стегнута срца, прибрани.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

да је чудно боље; бели се друм у бескрај све више измеђ борја, са њег ће на Кумов Пут неосетно прећи нам жуди; брише песма моја: то облак чешља косу горја.

плавог ни планине, само: кркати, хркати, чмавати и гроктати, бити гнусна, огромна, дрхтава плазма: а тиме престаје ова песма и настаје крваво отупљење.

ах, један два! У Београду, XИИ 1921. Прва песма Откровења ТАЈНА РОЂЕЊА О црвенило ми дотече из матере Светлост, чуј, из дома где се не враћа Пламени зрак, чуј!

Тек тог тренутка Он поче да говори. У Београду, Х 1922. Последња песма Откровења ПРОБУЂЕНА СВЕСТ (ЈУДА) Проћи ће кроз живот мисао, Залогај пресни меса кроз тело, Човека, који је толико пио

Ову је песму написао песник када се после петнаестодневног плановања решио да путује. Ова је песма мото у књизи Планови; први се стих растеже кроз целу књигу, па и кроз живот песника.

Можда се противуречим! Мене би било чак стид да се никако не противуречим: и ова проза је једна песма. И велики филозоф натурализма донео је истину о љубави: љубав је полна.

гледам како, ко дављеници, тону: Сва јучерашња патња овде се ослободи, И све надање које поверавах некоме о сну, Ко песма да је птице малаксале на гнезду, Која ни сама не може више погледати ту звезду, Толико на сваку светлост препадаше

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Није било те опасности из које га мач не би могао избавити и није било човека ни звери коју песма свирале не би била у стању да припитоми. Чега је имао да се плаши?

Касније то нико није знао. Али, откуда рибарске приче да су дечак и риба говорили и смејали се? Откуда песма о Маријану и Сребренки?

широко небо над равницом, дечаци постајали бркати, строги очеви, а све тањи, све сребрнастији бивао старац, све тиша песма звона. А онда свану и јутро у којем звоно остаде немо. Као камен је тишина притискала село, а нелагодност расла.

Доле, у трави чинило му се да чује неко куцање, неко чангрљање из којег се изви тиха и складна песма звона. — Гле, сат с клатном! — узвикну дечак, подиже увис свој проналазак и постави га на столицу без наслона. — Куца!

Од среће жена запева, а песма пође низ ливаду и шуму, заједно с причом о столици. Тако и до града стиже, до ушију најбогатијег човека у граду.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Отац љут, прек... ВАСКА (прекорно): Хајде, Стано! Што си таква? СТАНА (одлучно): Нећу, не! Из баште се чује песма и игра. СТАНА (слушајући им песму, брише сузе). ВАСКА А што плачеш? СТАНА Па како да не, Васка?...

Све тамо, с том Коштаном... ВАСКА А што? А тебе због њега страх? СТАНА Страх ме! На улици граја, песма. СТАНА (показује Васки): Ето в’иш... А тамо, с њима, и он је. ВАСКА (јетко): А, за њега, не бој се!

Колико се пута отац ноћу дизао, ишао с пандурима. А тамо, кажу, сада човек не сме ни да приђе. Песма, оро, пушке! Па и крв често легне. СТАНА (уплашено): Јао, Васка, јао! Зато мајка целе ноћи седи.

АРСА Ама, брате, не могу све сам, разуми! Треба то сви; не могу ја сам. (Са улице још већа граја, свирка, песма и пуцњи пушака.) Ето, чуј! Већ почели и из пушака. МИТКА (споља): Сабљу, мори, и пушку! Коња, Дорчу ми изведи!

(Томи): Збогом, хаџи! (Одлази.) Граја се већ сасвим изгубила у даљини. Вече пада. Чује се песма: Славуј-пиле, не пој рано, Не буди ми господара; Сама сам га успавала, Сама ћу га разбудити: Отићи ћу у

Из даљине почиње да допире свирка и песма. На степеницама од кућице седе Марко и Магда, ослушкујући. Свирка и песма бурнија и све ближа.

Из даљине почиње да допире свирка и песма. На степеницама од кућице седе Марко и Магда, ослушкујући. Свирка и песма бурнија и све ближа. Почиње да се разабиру дахире, звон чампара и песма: Крај Вардар ми стајаше, Т’нке пушке фрљаше.

Свирка и песма бурнија и све ближа. Почиње да се разабиру дахире, звон чампара и песма: Крај Вардар ми стајаше, Т’нке пушке фрљаше. МАРКО (одлази ка капији и враћа се радостан): Газда, газда!

ТОМА (издиже се): Ех, а сада кад би још и ону! Али не знаш је ти. Стара је то песма. У моје доба, кад ја бех млад, тад се она много певала. Твоја мајка, Салче, певала ми је. (Салчету): А, Салче?

Научила си је? САЛЧЕ (зарадована): Зна, хаџи, зна. (Сећајући се): Ама, тешка је и стара та песма! ТОМА (задовољан): Ех, када би још и то! А бакшиш хаџијски! И то не целу песму. Крај само. Он много казује.

(Стиска се за главу): Од страха ми, синко, већ памет изиђе. Издалека граја, свирка и песма се разбира. СТОЈАН (показујући руком одакле долази песма): Она, мајко, она!

Издалека граја, свирка и песма се разбира. СТОЈАН (показујући руком одакле долази песма): Она, мајко, она! КАТА (одлазећи): Ох, Циганка је, синко, она! Утрчи Марко.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

7 Ја ћу у чашу љиљана Утопит с душом жар цео, А песму о мојој драгој Певаће љиљан бео. Но песма дрхтати мора Кô пољуб усна јој страсни, Што ми га дарова негда У час слатки и красни. 8 Непомично, тамо горе.

И сјају и трепте у јутарњој роси, И где поглед рони, свуда песма звони, — Па ипак у гробу ја бих лежат хтео, И уз једну мртву драгу свит се цео.

За инат девојка пође За првог човека што га На путу срете, и момак Врло је тужан стога. То ти је стара песма, Но вечно нова и млада, И ком се деси — том срце Пуца на два комада.

Лабуд рибњаком кружи И пева, и песма звони Све тише, и певач бели У гроб водени рони. Све је немо и мрачно! Цвет је раздуван цео, Згасла је звезда и

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

огромним утицајем бајке (која се по садржини умногоме подудара са епском песмом) постепено је настала посебна епска песма. То се, свакако, догодило већ у варварству.

“ У прво време, и кад се издвојила у посебан род, епска песма је по начину казивања била хорска; тек током времена она је постала индивидуална песма, а на крају родовског и на

издвојила у посебан род, епска песма је по начину казивања била хорска; тек током времена она је постала индивидуална песма, а на крају родовског и на почетку класног друштва појавили су се и професионални певачи (као и професионални

У прво време, и као посебна песма, она је била неодвојива од музичке пратње, а касније је казивана и без тога. У развитку епске поезије уочене су три

родовског друштва (Илијада и Одисеја) и у раном класном друштву (Еп о Гилгамешу, Махабхарата, Рамајана, Нибелуншка песма, Еда, Беовулф, Песма о Роланду). У развитку епске поезије карактеристична је и улога певача.

(Илијада и Одисеја) и у раном класном друштву (Еп о Гилгамешу, Махабхарата, Рамајана, Нибелуншка песма, Еда, Беовулф, Песма о Роланду). У развитку епске поезије карактеристична је и улога певача.

Битна разлика између лирике и епике је у томе што су у првој претежне емоције, а у другој догађаји. Но епска песма никад није лишена лиризма, и обрнуто: у лирској песми увек има и епских елемената.

Разуме се, наша народна епика не представља такву целину какву представљају, рецимо, Илијада, Одисеја, Песма о Роланду. Чак нема ни једног јединог циклуса који би представљао такву целину.

А свака од тих личности започињала је свој велики живот управо у тренутку кад је на овај начин створена, кад је песма о њој проговорила, и свака је од тога тренутка била не измишљени лик, него први, најактивнији борац који буди

Међутим, назив бугарштица је мутан: по једнима, реч бугарштица значи тужна песма (од бугарити тужно певати); по другима, то је цармен вулгаре, тј. пучка песма.

пучка песма. Бугарштице су се певале у XВИ и XВИИ веку у Дубровнику, Далмацији и западној Хрватској, и тада су и забележене.

Нежнија је само песма о њему и брату Андријашу, она из XВИ века, коју је Хекторовић забележио, и у којој Марко смртно рани Андријаша, и овај

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

ШТА МИ РЕЧЕ Садржај СМЕШНА ПРАШУМА 3 УТОРАК ВЕЧЕ МА ШТА МИ РЕЧЕ 4 ДР 5 ТЕЛЕФОНИЈАДА 6 СМЕШНА ПРАШУМА 7 ОВО ЈЕ ПЕСМА О КРАЉУ 8 ЗАМИСЛИТЕ ЗЕМЉУ СРБИЈУ 9 БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ПЕТАР 10 ЦИПЕЛЕ 12 БИЛА ДЕВОЈКА МАРА 13 БЕГУНЦИ ОД КУЋЕ 15 ПЕРТЛА

да сакрије Ћосаво му лице Свима прича да се брије Код шашавог брице Па му као брица Смако брке с лица ОВО ЈЕ ПЕСМА О КРАЉУ Ово је песма о краљу Који је волео праљу У оно витешко доба Кад се волело до гроба Било је код тог

лице Свима прича да се брије Код шашавог брице Па му као брица Смако брке с лица ОВО ЈЕ ПЕСМА О КРАЉУ Ово је песма о краљу Који је волео праљу У оно витешко доба Кад се волело до гроба Било је код тог краља Много добрих детаља

служи на путу Друг да се дружи Сунце да кружи Све нечему служи Чамац да се реком плови Мамац да се риба лови Песма да се лепо пева Муња да кроз облак сева Молба да се нешто моли А мајка је да се воли ДОМОВИНА СЕ БРАНИ ЛЕПОТОМ

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

НА ЧИТАЊЕ 94 МУДРОСТ СЛУШАЊА 95 СВЕЋА ЈЕ МОРЕ 96 ПОХВАЛА ВЕЧИТОЈ МЕРИ 97 ПОСЛЕДЊИ ДАН 99 САН 100 ГОСПОДАР ВОДА 101 ПЕСМА ЉУБАВИ И СТРАХА 102 ПЕВАЧ У3 СТРУНЕ 103 УЗАЛУДНИ БЕГ ОД ЉУБАВИ 104 ПРСТЕН НА ПРСТУ 105 ИЗ ДАВИДА 106 ТВРЂУ МОЈА ПТИЦА

СРПСКОЈ 118 ВИРШИ НА ВАСКРЕСЕНИЈЕ ХРИСТОВО 119 ПСАЛМ 120 ПРАЗНО МОРЕ 121 ПОХВАЛА БЕСЕДНИКУ 122 ФИНИК 123 ШТАПОВИ 124 ПЕСМА ПОСЛЕДЊЕГ ПРОРОКА 125 ЕПИТАФ ХРИСТУ 126 ТКО?

И што наш господин јоште чини на води? Посвећује све воде, а и зли, личући му на крв. ПЕСМА ЉУБАВИ И СТРАХА За кога је страх, — страх да му је! А коме ли ваља имати част и поштење, част буди му!

Пише се да глас Господа Бога ломи кедрове; један је тај штап од корена Јесеова непревијат. ПЕСМА ПОСЛЕДЊЕГ ПРОРОКА И ти, Јордане, реко, уједно са мном зборећи попевај, и весели се с мучањем у своме скоротечењу

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

А није требало да га пита ни где је песму чуо ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма исувише добро позната била.

Укратко рећи, та се песма најрадије певала у оно доба кад и ова наша приповетка почиње. Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је

Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма. Та је песма из народа; и бог зна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму сневао!

Та је песма из народа; и бог зна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму сневао! И ко зна откуд и на

свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму“ чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма: Господар ми седи на сандалија, господар ми пије љута раћија; господар ми збори, Цвета га двори, господар се смије,

Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра која се уз ту песму играла, — а таје песма: Игра оро код гробљиште.

један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра која се уз ту песму играла, — а таје песма: Игра оро код гробљиште. и у оро Катаринке, а до њума млад наредник, леле, туго, млад наредник...

Јелке, тамничарке! Јелке, зулумћарке! Ела да играмо! Ела да трупамо! Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и

Па опет поче песма уз игру: За Раде комшијче, за наше сељанче, за наше сељанче, за младо чобанче! Јелке тамничарке! Јелке зулумћарке!...

Јелке тамничарке! Јелке зулумћарке!... Ела да играмо! Ела да трупамо! Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана. Мане стоји, не игра, гледа играче.

Свршила се и ова игра. Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци“ да се љуљају. Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале. — Васке, мори!

с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма у којој се исказују бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство: Да знајеш, момо, мори, да знајеш, каква је,