Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
А оно што је чедно убила, огреје усном ружа Будима. Ја мишљах смех су летошње булке, дрхтава плазма по бурном ткању, а то је време, у очајању, распукло било нулине нулке, тај импулс творбен, порфир ништине, чији
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
) да ли природа онда мора да ме призна, али је превазилазим. Као огромна плазма сред дахтања, жваћем облаке зелене шуштаве, сва могућа друштва и славе су комика тада; па да општим, заборавим да
више ни дубоко плавог ни планине, само: кркати, хркати, чмавати и гроктати, бити гнусна, огромна, дрхтава плазма: а тиме престаје ова песма и настаје крваво отупљење.