Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је погнуо главу и видео је себе, међу многим огледалима, као да постоји још један Исакович, који понавља сваки његов корак и,
да дивно миришу „резедои и липои“, али, кад би му Ана рекла да је доста, и да жели да се у кућу врати, Вишњевски би погнуо главу и рекао: „Слушају!“ Све то његово лудило, међутим, прекинуо је тек Павле.
Петар је био добар на пиштољу. Трифун, ко зна зашто, био је погнуо главу. Павле му је довикивао: „Пуцај, матори! У главу!“ Трифун је свега једном промашио.
Било је очигледно да јој је Петра јако жао. Миловала га је, кад би погнуо главу, по лицу. Отац се детета, сиромах, у страху да дете не умре, у дете претворио.
Павле је био погнуо главу – поседе још мало, па оде. Није могао да слуша више о људима, који губе, и налазе, срећу, ни о женама, које
међутим, да нешто, у свему што се око њега збива, није у реду, а слутио је, и то, да се налази умешан у неку мађију. Погнуо је главу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Међу високим зидовима видела се узана и плава површина неба, непроменљива и чиста. Аранђел Исакович беше погнуо плећа, још више, од умора, после дуге вожње, и осетио да, у ствари, од овог његовог сусрета са патријархом зависи њен
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И хоћу, сад, ево! — И поче да се врти по соби, као да нешто тражи чиме ће га убити. Стојан само ћути, погнуо главу и чека... — Хоћу, ево, сад! — говори старац и одједном викну: — Не, бре, синко! Немој тако, молим те!...
Свирају. Само за Шабана, шупељгџију, нема места. Изгурали га другови испред себе, на светлост. Он пре крстио ноге, погнуо се. Бели му се чалма, црни кошчато лице, а по белој шупељци у коју свира падају крупни му, црни и кошчати прсти.
Још само снег што не пада. Напред иде шегрт, носи фењер, осветљава нам пут. За њим мој отац, висок, у чоханој колији, погнуо се и придржава своју мајку, моју бабу, која гегуца и спотиче се, за њима ми с мајком.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И целу ову масу здравих и снажних људи воде на губилиште. Ево, баш онај мали пешак са забаченом шајкачом, погнуо се грешник и иде можда да погине. Не можда, већ сигурно...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак. Тек понеки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нисам могао да се исправим; као над провалијом кад се клекне од вртоглавице, погнуо сам главу од овог силног гвожђа испод себе горостасног и огромног као брда, пред оном далеком, тешком, модром пругом
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Он продужи, а директор, по свом обичају, погнуо нос, па дрема... Описујући Теодорино јуначко држање, паде му поглед на Даницу, која сеђаше у првој клупи и гледаше га
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ферије послије прве године академије. Након неколико јачих сукоба, дјед је био погнуо главу и приволио да пођем на музичке студије у Италију.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Идући путом, беше погнуо главу и тако замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше куд пролази. Понеки пут се укажу две праве, оштре боре
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
у борбу, стао насред поља, очи му као у мртве рибе, зинуо, подигао и раширио обадве руке, врат испружио а главу малко погнуо напред, као оно човек кад чека да га поп мироше или покропи водицом — па тако стоји и ћути.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Избечио крупне, грахорасте очи, не трепће. Сваки покрет прати; сваки удар одјекне у разиграном срцу. Стиснуо се, погнуо се — помагао би Јаблану да може. Засјенише му се очи. Само назире како се нешто пред њим врти, вијуга, угиба.
Судац (на десној страни крај прозора, загњурио главу у књигу, па нешто мрмља). Писарчић (на лијевој страни, погнуо се по столу, па брзо и оштро пише). Давид: Добар дан, главати, царски господини!... Е, чекај, блентави Давиде!