Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А је л̓, харамбашо? — Шта?... — упита Станко, а усне стискао да не види дружина како поигравају. — Коме ли се то у госте спремамо? — Старим пријатељима. — Да те се није зажелео Иван Миражџић? — Јест, он главом!
— И ја — рече Јован. — А Лазар побеже? — упита Станко. — Сигурно. — Баш да не утече! — рече он, а усне му поигравају. — Побратиме! Сурепе! Заврзане!... Хајде са мном!... — А зар ми нећемо? — упиташе Јован и Јовица. — Много нас је!
Срце му залупа од бола. — Баш смо ти уде среће! — рече. Она ништа не одговори... Али он виде како јој поигравају румене уснице. — Не да нам бог!... Знаш ли, Јелице, да сам те жељан!... Мени букну образи само кад те видим!...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А оне ствари око њега, књиге, револвери, сандуци, ћебад, блузе, карте, бусола, поигравају, тресу се, дрхте, прете нешто као да имају душу, и ако су мртве, па се Јуришићу учини ужасно, као да све оне у глас
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Корачајући, осећао сам како ми чланци пуцкетају а испод глатке и свеже коже листова поигравају мишићи као да се спремам за неку велику трку.
Матавуљ, Симо - УСКОК
на јатаган, па је држим високо и играм и попијевам по нашем пољу, а преда мном силна војска, све људи без глава, и они поигравају, а за мном се разлијеше прасак пушака, али се ја не обзирем. — То је на добро — истумачи вођ.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А друго је Ита, а друго је муж. А Ита је, Ита... Ех! И понекад би Аница падала, подавала се. Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капије и другом, новом, животу.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Деца ме срећу, толика деца. И сва та деца пролазе тихо, са спуштеним рукама. Не поигравају. Сва су увијена у нешто црно и шарено, преплетено, са чега висе конци.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И лети тако све около њега, ишчезава, нестаје, и страћаре прескачу као јарци, и плотови поигравају, и све ствари јуре и беже од њега.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
И кров храма, од кедрова дрвета, позлаћен је. Зраци залазећег сунца поигравају по Мрамору, алабастру и злату. Ви не можете ока да одвојите, догод се не угаси и последњи сунчев зрак.