Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Борцима овладало неко одушевљење за бојем. Они би сад појурили из шанца и јурнули у Турке, али им то старешине не дадоше. — Нека, нека!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Затим су, уз вику коњушара, пошли. Без икаквог прегледа у контумацу, изишли су из Раба и појурили, на путу који је водио у Ајзенштат и Визелбург. Божич је имао одморне коње и новог кочијаша, који је познавао околину.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Са заставом на челу гомиле, студенти су, сами, појурили на жандарме, који су наступали. До судара је дошло на раскршћу, код хотела „Лондон“.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ту ћемо изаћи неопажени, јер сви римски војници су појурили у варош да овде пљачкају. Стићи ћемо лако до залива који лежи јужно од вароши, иза планинског гребена.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Град им се у пакао претворио а по образу блато ошинуло, те један мимо другога појурили горе ка Калудри. Све до својега села нису од бруке смели никоме ништа рећи.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Новинари би са њиховим фоторепортерима појурили у моју мирну собу за рад да моје име и мој лик сервирају својим радозналим читаоцима као да сам каква филмска звезда
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Чинило се да је и снег који пада прљав. И заиста: када се снег стао топити појурили су олуцима и улицама потоци црне, прљаве воде.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Једном је дјечаке летња киша затекла изненада на пашњацима под самом планином. Трком су појурили до полуразваљене чобанске колибе, кад тамо, под остацима ниска крова, сједи главом — ко? — Луња!