Употреба речи покајала у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Није био ништа бољи него Божич. Ни слађи. Ни нежнији. Брзо се покајала. Овога пута, међутим, била је очарана и сва упаљена. Али, помисли, није ни њена мати у животу среће имала.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Нек моје вино полије овај чаршав бео, да не видим на њему њено бледо лице, кад се покајала пред Судом и пала пред њим на колена. А он јој се смејао бесно, лагано, банаћански.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

БАБА Истина је, мој миле, душе ми! А како бих данас придизала када висим ногама у гробу? Него сам се једном покајала; волија сам поћи под гомилу са свијема те смо тога лика но зла чинит како смо досада, да ако ми лакше души буде.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— 'Ајде сине, 'ајде, матораћ мој, да сад мало поразговарамо као људи. — Па онда, као да се нечега сетила, као да се покајала за тон, повикну некако строго: — А где је теби матурантски штап? зашто сам га купила?

Једном приликом је испричала и оно што је дуго крила у себи, али се покајала, и исправљала затим ствар колико је могла. — Не раде они то увек, само у суботу, увече, и не баш у сваку суботу...

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим кућама, навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала јер је увидела да је пропала као никад дотле.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности