Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кад Турци то виде, онда Пореч-Алија заповеди, те се све куће око његове камене авлије попале, да би пушкама плац учинио, и тако се на ноћи чини да се сво Ваљево у огањ претворило.
Кад се смркне лепо, а ми заповедимо, те све попале, и вратимо се у логор за Топчидер. Кад Турци у Пожаревцу даду Црном Ђорђу доста коња, пушака, сабаља, ножева у сребро
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ: Богами, право кажете. Да гледимо да и друга села попале, бар ће после лепша бити. ЖУТИЛОВ: Пре тога била је битка на Томашевцима, гди и је врли Книћанин страшно потукао.
ЗЕЛЕНИЋКА: Издајство! ЖУТИЛОВ: Кажу, но ко ће то знати? Сад се Маџари врате у село, и не само што га попале, него и све што су нашли, мало и велико, потуку. ЛЕПРШИЋ: О, варварског народа!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 11. Порасла јела до неба, Савила гране до земље, На грању лишће зелено, На лишћу цвеће црвено, На цвеће челе попале.
Што ми је лишће зелено, То су ми књиге црквене; Што ми је цвеће црвено, То ми је причес у цркви; Што су ми челе попале, То ми је народ у цркви. 12.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
бих са овог моста почео читати новине гласно, свакако да би се заорио урлик гомила, и да би јурнуле на зидове да све попале. Јер све се, ето, мења.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кажу, лумпује“, морала је да му саопшти. „Он? Данас лумпује кад се ја борим...“, чупао је браду. Бори се да попале и побију све. „Разболео се. Ти си му отац, спасавај га. Сам себе ће да сатре.“ „Против Бога не могу да се борим.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
У гори дрво високо, На дрву лисја широки, По листом цвеће црвено, На цвеће пчелке попале. Штоно је дрво високо, То јесте црква Грачанка, А што су лисја широки, Све то су књиге попове, А што је цвеће
што су лисја широки, Све то су књиге попове, А што је цвеће црвено, То јесте причес у цркви, А што су пчелке попале, Све то су људи у цркви.
Краков, Станислав - КРИЛА
Радиографски семафори већ су бацали дух револуција светом. Мали војници су замишљено ћутали. Речи су попале по њима као мраз. Кравио их је само дим из лула. За Чеганом је сунце залазило.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ноћ је свијетла, мека и плава; Мирише земља, мирише трава. Попале сјенке, а као срма Планински поток тече из грма. Преда мном доли малено село Под танким димом у сан се свело.