Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
³ Станојевић, М., „Обичаји и веровања на Тимоку“, ГЕМ, књ. 4, Београд 1929, с. 51. ⁴ Мићовић, Љ., Живот и обичаји Поповаца, СЕЗ, књ. ЛXВ, Научна књига, Београд 1952, с. 160.
М., „Приложак народној педагогици и вјеровању“, Босанска вила, 9—19, 1899, с. 130; Мићовић, Љ., Живот и обичаји Поповаца, СЕЗ, ЛXВ, Научна књига, Београд 1952, с. 247. ¹⁶ Грбић, С. М., исто, с. 98. ¹⁷ Шневајс, Е.
М., исто, с. 89. ²⁶ Грбић, С. М., исто, С. 104; Милосављевић, С. М., исто, с. 89; Мићовић, Љ., Живот и обичаји Поповаца, СЕЗ, књ. ЛXВ, Научна књига, Београд 1952, с. 248; Миодраговић, Ј., исто, с. 40. ²⁷ Мићовић, Љ., исто, с.
3—4, Беч 1876, с. 47. ¹³ Николић-Стојанчевић, Видосава, исто, с. 418. ¹⁴ Мићовић, Љ., Живот и обичаји Поповаца, СЕЗ, ЛXВ, Научна књига, Београд 1952, с. 172; Филиповић, М. С.
Ђ., Живот и обичаји „Планинаца“ под Фрушком Гором, СЕЗ, ЛИВ, СКА, Београд 1949, с. 103; Мићовић, Љ., Живот и обичаји Поповаца, СЕЗ, ЛXВ, Београд 1952, с. 175. ¹² Петровић, П. Ж., Живот и обичаји народни у Гружи, СЕЗ, XXВИ, САН, Београд 1948, с.
⁶ Марковић, С., Србија на Истоку, БИГЗ, Београд, с. 64. ⁷ Цвијић, Ј., исто, с. 341. ⁸ Мићовић, Љ., Живот и обичаји Поповаца, СЕЗ, ЛXВ, Научна књига, 1952, с. 139. ⁹ Мићовић, Љ., исто, с. 235. ¹⁰ Чајкановић, В.
83; Цвијић, Ј., исто, с. 339. ¹⁶ Караџић, В. С., исто, с. 123. ¹⁷ Мићовић, Љ., Живот и обичаји Поповаца, СЕЗ, ЛXВ, Научна књига, Београд 1952, с. 123; Богишић, В., исто, с. 38—39; Рихтман-Аугуштин, Дуња, исто, с. 167.
М. Коларца, Београд 1914. Мићовић, Љ., Живот и обичаји Поповаца, СЕЗ, 65, Београд 1952. Младеновић, У., „Стереотипи женске и мушке улоге пола“, Предшколско дете, 3, Београд 1984.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
— »Три годишта је љутика за Богом пристајала, да ју прими међу луке« (Шулек, јужна Далмација). Код Поповаца уочи Благовести набере се а.
с., 34, 1980, 111). Код Поповаца, кад кум ошиша дете, коса се меће »у брштан«, да би добро расла (СЕЗ, 65, 1952, 175), а на Бадњи дан се њиме ките
л. (ГЕМ, 39—40, 1976, 281); код Поповаца »бивало је случајева да су се вјенчавали и у својим кућама«, око синије, пошто би на главу ставили венце »на колут
У Левчу, Тамнићу, Белици и Ресави у сну грожђе јести значи: »јаук, болест« (ГЕМ, 20, 1957, 184), а код Поповаца: »срећа ти је кратка« (СЕЗ, 65, 1952, 264). Гуња.
Дивља ружа. Зове се и шипурак (в. нпр. Симоновић; СЕЗ, 58, 1948, 358). Штити и од вампира: код Поповаца су гроб и мртваца мерили прутом од д. р., »да се не би мртвац повукодлачио« (СЕЗ, 65, 1952, 207; упор.
Код Поповаца губа или шуга на коњу лечи се на тај начин што се испира водом у којој је скуван д. (СЕЗ, 65, 1952, 387), а у сну га
у Љуљацима и Барама у Гружи »много је и старинских дебелих камених крстача с јабукама« (СЕЗ, 64, 1951, 148), а код Поповаца крстови изнад гробова имају такве украсе »на врху и са стране« (СЕЗ, 65, 1952, 210). Као такав украс ј.
О ј. вези са демонима сведочи и басма коју код Поповаца говоре деца кад »у прољеће праве писке од јасенове коре«: »ако кора није добро поткисла, онда усјечени прут дијете
Код Вука (Рјечн.) јавља се тај облик, али недостаје: карамфил. Шулек и Симоновић бележе оба облика. Кафа. Код Поповаца, ако млада превари младожењу и пролије кафу, верује се да ће бити надмоћнија од њега (СЕЗ, 65, 1952, 196), а у сну
Илији« (ГЕМ, 42, 1978, 397; в., у вези с к., и 424 ид, 494). При окопавању има разних врачања и гатања: код Поповаца гледа се тада како к.
, в. нпр. Мірцеа Еліаде, Траитé д̓хіѕтоіре деѕ релігіонѕ, Паріѕ, 1959, § 128 ид). Код Поповаца, опет о свадби (последњег дана), пева се песма у којој се благосиља пшеница: »Чим махнуо десницом, Родило ти шеницом!
сламку пободе високо у зид, да дете расте брзо и да буде високо као раж« (СЕЗ, 70, 1958, 421). Код Поповаца струком р. са три класа заштићује се млеко од вештица (СЕЗ, 65, 1952, 255). Ракита.