Употреба речи попује у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Једва су га задржали. Ђурђе, који је још увек веровао да Трифуну сврака није попила мозак, поче да му попује да ће му се и хусари сирмијски и цео свет смејати.

Млада је и лепа. Мужатица. Много млађа од ње. Ето то је. Честњејши Исакович јој онда, као неки поп са амвона, поче да попује, да је погрешила што је мужа, са швалерком, оставила.

Посматрао је Божича са презиром, који сваки млад човек осећа, кад му матор човек попује и прети. Младост у нама, у таквој прилици, смеје се и кликће, као што олуја грми, у облаку.

Црњански, Милош - Сеобе 1

у својој јазбини, најпосле коначно увиде да је постао смешан и узалудан, као неки матори, одебљао поп, који једнако попује, али који у ствари није више ни за шта.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Ко да имаш воденицу на Дњепру! БЛАГОЈЕ: Сит сам ја твога звоцања, и то одавно! И нисам ја дете, да ми се увек попује! ГИНА: Кад се налијеш том ракиштином, ниси ни човек! БЛАГОЈЕ: Правићеш ти мене једном од блата!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности